Dragan Labović, Nikola Mišković i Marko Pecarski nisu uspeli da zablistaju u seniorskoj konkurenciji, pa zato mladi plej mora da uči na njihovim greškama...
Nikola Topić je novi biser srpske košarke - zasluženo je poneo titulu MVP Evropskog prvenstva u Nišu i nosio je "orliće" do zlatne medalje, prve posle pet godina.
Nije samo statistika - broj poena, asistencija i skokova, nešto izdvaja ovog tinejdžera od ostatka sjajnih igrača njegove generacije. Sin legendarnog Milenka Topića ima "ono nešto" što ga čini jedinstvenim. Njegovi pokreti na terenu, razmišljanje, rešenja u napadu prosto plene. On je prvi igrač na poziciji plejmejkera još od pojave Miloša Teodosića kome je priroda dala specijalne basket "začine".
Mlađani Topić sada pred sobom ima prilično težak zadatak, da vanserijski talenat i ovo MVP priznanje potvrdi i u seniorskoj konkurenciji, jer Srbija konačno vidi rešenje na poziciji organizatora igre za budućnost. Teodosićevo vreme prolazi, ostao je samo Vasilije Micić, koji je dugo u top formi, ali i on ima 29 godina.
Ipak, istorija nas uči da treba biti oprezan, jer titula MVP ne znači da će neko biti zvezda i igrač za velika dela. Srbija može da se pohvali da je imala četvoricu najkorisnijih košarkaša na juniorskim EP. Međutim, prethodna trojica nisu uspeli da zablistaju u seniorima, iako su imali sve predispozicije da to urade. Teret prelaska na viši nivo i među "zveri" evropske košarke bio je prevelik.
Dragan Labović je dominirao na Evropskom prvenstvu za juniore 2007. godine. Tada ga je i selektor Zoran Slavnić pozvao u A tim za Evrobasket u Španiji. Izgledalo je da sve ide u dobrom pravcu, dve godine kasnije bio je najbolji strelac ABA lige, ali otišao je u Aris, gde se nije snašao, i od velike karijere nije bilo ništa.
Čak 12 godina čekali smo da ponovo imamo najboljeg juniora u Evropi, a onda su u Srbiju stigla dva MVP priznanja zaredom. Nikola Mišković je 2017. predvodio "orliće" ka novom zlatu. Momak je bio NBA prospekt, u najmanju ruku predviđala mu se vrhunska evropska karijera. Na kraju krajeva, u finalu EP je samo u drugom poluvremenu ubacio 23 poena... Šest godina kasnije skoro niko ne zna gde Nikola igra, srećom, tu je internet, koji kaže da mu je poslednji klub bila Estija Menorka u trećoj ligi Španije.
Marko Pecarski je 2018. bio najbolji košarkaš EP za juniore, prvi strelac i skakač prvenstva. Dovoljno visok da igra centra, odličnog šuta da bude ubitačna "četvorka"... Izgledalo je da smo u Miškoviću i njemu dobili "bingo". U finalu je razvalio - 34 poena i 13 skokova, izgledalo je da je nemoguće da takav igrač ne postane svetska zvezda. Ali to se ipak desilo. Marko se seljakao iz kluba u klub, imao je dobre, čak odlične sezone, ali u klubovima poput Borca, Mornara... Nedostaje mu taj iskorak na veliku scenu, ali pošto ima samo 23 godine, možda ga i napravi.
On se izborio!
Petrušev iz senke do NBA lige
Filip Petrušev je tih godina nekako bio iza Nikole Miškovića i Marka Pecarskog. Njegov doprinos zlatnim medaljama je bio velik, a 2018. je izabran u najbolju petorku Evropskog prvenstva. Međutim, napravio je mnogo više od pomenute dvojice. Filip je odličan evroligaški igrač i prošle sezone se, zahvaljujući igrama u Crvenoj zvezdi, izborio i za NBA ugovor.
Kurir sport / Predrag Gajić
NE PROPUSTITE
