Partizan je morao da menja planove prilikom pravljenja tima za novu sezonu, prvo zbog odluke Nikole Mirotića da odustane od dolaska u Humsku, pa onda i zbog nekih drugih igrača.
Dante Egzum otišao je u NBA, Matijas Lesor i Janis Papapetru u Panatinaikos, ali je najveći udarac bio prelazak Jama Madara u redove Fenerbahčea.
Najviše zbog činjenice da je bio pod ugovorom i da je bio u planovima Željka Obradovića.
O sklapanju tima detaljno je pričao iskusni stručnjak .
- Data reč je meni važnija od bilo čega drugog. Vrlo smo otvoreno razgovarali sa igračima na kraju prošle sezone, otvoreno smo rekli šta klub kome može da ponudi. Ovo je idealna prilika da se javno zahvalim Panteru, Ledeju, Naneliju, Koprivici i Avramoviću koji su produžili ugovore - rekao je Obradović u intervjuu za "Nedeljnik".
Zatim je nastavio da pojašnjava sve.
- Igrači koji su otišli otvoreno su govorili o svojim razlozima, skoro svi. Lesor je rekao da ima sjajne finansijske ponude i mi to nismo mogli da ispratimo, otišao je, pošteno. Egzum je želeo da se vrati u NBA i želim mu sreću i to je pošteno. Papapetru je dobio ponduu da se vrati kući i rekao je da mu je to želja, opet pošteno. U slučaju Madara ne mogu da kažem da je sve bilo iskreno. Doleteo je iz Tel Aviva da bi pričao sa mnom. Sedeli smo oko dva sata u kafiću blizu moje kuće i pričali o planovima, nije govorio o bilo čemu drugom osim minutaže, prilici da igra, planovima, zahvalnosti, napretku koji je ostvario. Rastali smo se, ja sam otišao na trenersku kliniku.
Izgledalo je da je sve završeno sa Izraelcem, ali.
- Nije prošlo mnogo, Jam me zove, priča o novcu, ugovoru. Pitam ga što mi to nije spominjao kad smo pričali, on kaže da je shvatio da nije dovoljno plaćen. Neću da ulazim u to ko ga je savetovao, ali je jasno da ga je neko posavetovao. Rekao sam mu da bez obzira na kvalitet i napredak ne želim da ga odvajam od drugih igrača njegovog uzrasta i podsetio sam ga da smo ga izvukli iz jedne anonimnosti, napravili smo plan o budućem radu u kom je njegovo mesto bilo važno. Kada sam shvatio da više nemam šta da mu kažem uputio sam ga na Zorana Savića i završilo se tako kako se završilo.
Zbog svega toga Partizan je prekinuo saradnju sa poznatim agentom Miškom Ražnatovićem.
- To nije pitanje za mene i ne spada u moje ingerencije. Kao i kad sam razgovarao sa Madarom, mogu da vas uputim na Zorana za to pitanje.
Posle toga došao je red na pitanja o predstojećoj sezoni.
- Trener raspolaže onim što ima i nema tu neke velike filozofije, igrači su ti koji određuje kako će tim izgledati, a da li je trener uradio dobar posao pokazaće samo rezultati. Sećate se šta se pričalo prošle godine kada smo bili na skoru 4-9 u Evroligi, ljudi su bili kivni, ali ja to nisam slušao, još manje sam slušao kada su nas hvalili, najviše mrzim kad me hvale, tu nešto ne valja. Ne može trener čim izgubi da bude neznalica, a kad pobedi veliki znalac.
Došlo je nekoliko novih igrača.
- Znam kvalitete Jaramaza, moramo polako da ga uvodimo i da budemo strpljivi, četiri meseca nije igrao, nadam se da će i navijači imati strpljenje, verujem u Ognjena. Ponitka i ja obavili smo jedan jedini razgovor i on je potpisao, želeo je da igra za Partizan i da ga ja treniram, moja želja je da imam takvog igrača, pokazao je da je fajter, radnik, fanatik, spreman da igra i povređen. Sa Kaminskim je bila slična situacija, jedan razgovor. Odrastao je u srpskoj zajednici, znao je gde dolazi, biće potrebna neka prilagođavanja. Za Doužera smo se raspitivali i dobijali smo samo reči hvale i priču da su ga povrede sprečile da napravi značajniju NBA karijeru. Tako smo mu pristupili i on je pametan igrač koji sjajno razume igru. Tokom predavanja sudijske organizacije Evrolige igračima gledao sam kakva pitanja postavlja i sve mi je bilo jasno.
Šta pravi razliku između Obradovića i nekih drugih trenera? Detalji.
- Znate li zašto smo prošlu sezonu završili kao najbolji napad Evrolige? Zato što smo počeli da poštujemo loptu i da igramo pravu košarku koja je sačinjena od malih stvari i detalja. Igračima sam ponavljao da postoji niz malih stvari koje su ključne. Mala stvar je da se ne uzima šut preko ruke ili se zaustavlja na 10 metara od koša, da se zagradi defanzivni skok, da se ne propusti pravljenje faulova ako nisi u bonusu. Mala stvar je da se posle koša zahvališ za asistenciju, da se u svlačionicu dođe 45 minuta pre treninga i da su telefoni isključeni, da se telefoni ne koriste u autobusu i tokom večere, da igrači pričaju, to su male stvari koje razdvajaju odlične i najbolje timove.
Na kraju razgovora bio je baš emotivan.
- Ja 33 godine vodim timove i uvek isto ulazim na teren, ali je ovde drugačije. Obuzme vas neka neobjašnjiva energija. Tako sam ja, kako uđem, svaki put pomilovao neku devojčicu koja je bila tu na svakoj utakmici, ne znam ni čije je dete, ali se vidi da voli. Rekli su mi da sam jednom preskočio da je pomilujem i da je ona plakala. Mene je to strašno potreslo. Posle sam vodio računa da svako to dete pomilujem, da overim, da ih zagrlim. Decu ne možete da slažete, a te suze i zagrljaji... to je moj Partizan i tako treba da bude - zaključio je Obradović.
Kurir sport/Mondo
NE PROPUSTITE
