Košarkaši Mege nastavili su sa izvanrednim partijama u ABA ligi ove sezone. Ubedljivo najmlađi tim regionalnog takmičenja u 15. kolu je na prilično ubedljiv način slavio na teškom gostovanju Borcu u Čačku u meču u kom su vodili od prvog do poslednjeg minuta.
Veoma dobru partiju u osmom ovosezonskom trijumfu Mege pružio je Petar Kovačević koji je zabeležio 13 poena, bez promašaja iz igre (2-2 za dva i 3-3 za tri poena), a uz to je imao i pet skokova.
„Bila je to velika i veoma važna pobeda za nas“, počeo je priču Kovačević i potom dodao:
„Puna hala nas je dodatno motivisala. Volimo da igramo u takvoj atmosferi i silno smo želeli da se pokažemo u najboljem svetlu. Pokazali smo veliku energiju, pružili smo maksimum i ono što je najvažnije bili smo pravi tim. Moram da naglasim da poslednjih nedelja zaista sjajno treniramo, to se vidi i na terenu i evidentno je da se taj veliki trud isplatio“, konstatovao je Kovačević.
On ističe da u ekipi vlada sjajna hemija i da je to jedan od razloga dobrih rezultata:
„Prava smo ratnička ekipa koja se nikad ne predaje. Tu našu mladost koristimo na pravi način i mislim da zaista igramo lepu košarku. Napravljena je vrhunska selekcija, imamo odlične uslove za rad, kompletna logistika stoji iza nas i na nama je samo da treniramo. Sve je mnogo lakše jer je stručni štab maksimalno posvećen našem napretku, a svi saigrači su sjajni momci na terenu, ali i van njega i to zaista nije fraza“.
Za Kovačevića je ovo deveta sezona u Megi. Prošao je sve mlađe kategorije sa kojima je osvojio titule prvaka Srbije u pionirskoj, kadetskoj i juniorskoj konkurenciji. Sa juniorima je bio i šampion ABA lige, a igrao je i finale juniorske Evrolige.
„Pre nego što sam počeo da treniram košarku igrao sam šah. I to prilično uspešno. Učestvovao sam na opštinskim takmičnjima. Međutim, uticaj starije braće Vasilija i Nikole presudio je da se ipak okrenem košarci. Sada je šah ostao samo hobi i šteta je što niko od saigrača u klubu ne igra šah, pa da prekratimo vreme tokom putovanja“, rekao je Kovačević i potom istakao:
„Nije bilo realno da ja sedim u kući za šahovskom tablom, dok su moja starija braća bila napolju i igrala basket. Zanimljivo je da nam je Rade Zagorac bio komšija na Bežanijskoj kosi i da su moja braća sa njim počela da treniraju u DIV basketu. Rade je sjajan momak, košarkaški genije. Poseduje veliko znanje, veštinu i ogroman talenat i samo mu je malo sreće nedostajalo da napravi još veću karijeru. Učio me je tehnici šuta i stalno nam je donosio patike i sportsku opremu kad bi nam zafalilo i takve stvari se ne zaboravljaju. On je igrački sazreo u Megi i to samo po sebi dovoljno govori“.
Kovačević ne krije da je veoma vezan Megu:
„Mnogo mi je drago što sam deo ove priče. Imam veliko poverenje u sve ljude u klubu, a kroz sve ove godine izgradili smo jedan poseban odnos. Dragoceno je bilo što sam u OKK Beogradu dobio priliku da stičem iskustvo u seniorskoj konkurenciji. Takođe, trener Marko Barać mi je ulio samopouzdanje, daje mi podršku i veoma sam zadovoljan kako se sve odvija“.
Kada je stupio na veliku scenu, mnogi su Kovačevića poredili sa stilom igre Milana Mačvana.
„Gledao sam ga kao klinac dok je igrao u reprezentaciji i puno mi je srce bilo kad su me poredili sa njim. Sada imam tu sreću da sarađujem sa Novicom Veličkovićem i to je kao ostvaranje sna. Stalno je na treninzima sa nama, pokazuje nam centarsku tehniku i nesebično sa nama deli finte i neke detalje koji zaista „pale“ na utakmicama. Njegovo samo prisustvo nam mnogo znači“.
Kovačević je blistao prošle godine na završnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu, a 21-godišnji krilni centar se nada da bi Mega ponovo mogla da se nađe u borbi za trofej Žućkove levice.
„Ove sezone smo pokazali da najbolje igramo sa najjačima. Uspeli smo da pobedimo Partizan, Cedevita Olimpiju i Igokeu, protiv Budućnosti smo promašili šut za pobedu, a od Crvene zvezde smo poklekli u samom finišu iako smo imali vođstvo tri i po minuta pre kraja. Prošle sezone igrali smo u finalu i jako bih voleo da ponovimo taj uspeh, a onda u finalu sve je moguće. Mega je to pokazala 2016. godine kada je stigla do trofeja“.
Kada priča o budućnosti Kovačević ima samo jednu želju.
„Moja najveća ambicija je da igram za reprezentaciju. Velika mi je želja da jednog dana dobijem poziv selektora, jer sam o tome maštao kao klinac. Svestan sam da to neće biti nimalo lako, ali daću sve od sebe da to ostvarim, a nemam sumnju da je Mega prava sredina da stignem do tog cilja“, zaključio je Kovačević.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
