LEGENDARNI RADIVOJ KORAĆ UMRO JOJ JE NA RUKAMA: Prošlo je 55 godina od te tragedije, a ona se i danas seća svih detalja!

Ime Radivoja Koraća i danas je sinonim za srpsku košarku. Legendarni košarkaš nastradao je u saobraćajnoj nesreći 2. juna 1969. godine kod sela Kamenica, u blizini Sarajeva.

Radivoj Korać bio je veliki prijatelj sa porodicom Žeravica, sa Rankom i njegovom suprugom Zagorkom. Upravo se Zaga nedavno u razgovoru za magazin "Ekspres" setila velike tragedije i smrti čuvenog Žućka, čoveka koji je i danas, 55 godina posle, sinonim za OKK Beograd.

- Odrasli smo zajedno, hleb i mast delili. Nije odmah izdahnuo, srce ga je držalo u životu još sedam sati, ležao je u mom krilu do bolnice. Kad smo se vratili s kovčegom u Beograd, njegova majka mi je rekla ‒ dušo moja, na rukama jedne Zagorke je došao na svet, a na rukama druge je otišao. Možete samo misliti kako sam se osećala tog trenutka - prisetila se Zagorka Žeravica.

Tokom Drugog svetskog rata porodica Radivoja Koraća mogla je da završi u koncentracionom logoru.

- U vreme rata oni su živeli u Somboru. Zajedno sa Srbima i Ciganima bili su u koloni koju su Nemci odvodili u logor. Međutim, jedan tamošnji folksdojčer je prepoznao Koraćevu majku, izveo je sa decom iz kolone i tamo nekom Švabi objasnio da je žena završila tehniku, da je radila u pošti, bila šef. I tako su se spasili - otkrila je Zagorka Žeravica.

Radivoj Korać sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je dve srebrne medalje na EP (1961, 1965), dve na SP (1963, 1967) i Olimpijskim igrama 1968, kao i bronzanu medalju na EP 1963, i četiri titule u prvenstvu Jugoslavije.

Studirao je na Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Radivoj Korać je bio poznat po svom karakterističnom izvođenju slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo, držeći loptu pre šuta neposredno iznad terena, takozvano iz bunara.

Jednom je odbio ponudu Crvene zvezde, iako mu je Aleksandar Gec, ondašnji direktor crveno-belih, nudio dvosobni stan i automobil Fijat 1300. Bio je veliki poznavalac i ljubitelj muzike i pretpostavlja se da je prve ploče Bitlsa u Beogradu, doneo baš on. Prvi je sportista koji je sahranjen u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.

Kurir sport/Ekspres