U memoarima koje je nedavno objavio legendarni trener Čikago Bulsa i Los Anđeles Lejkersa Fil Fžekson, uporedio je po mnogima dva najbolja NBA košarkaša Majkal Džordana sa kiojim je radio u Čikagu i Kobija Brajanta koji mu je bio glavna uzdanica u Los Anđelesu.
Da bi rešio jednu od najvećih dilema, o kojoj nije voleo da priča Džekson je podrobno analizirao dvojicu igrača.
Kada je u pitanju ličnost i karakter, Džordan je ostavio bolji utisak na Džeksona.
"Majkl je imao veću harizmu i bio je društveniji od Brajanta. Voleo je da se druži sa saigračima i ljudima iz obezbeđenja, da igra karte, puši i da se zabavlja. Kobi je drugačiji. Bio je rezervisan kao tinejdžer, delom zbog toga što je bio najmlađi u timu i što se nije dovoljno socijalno razvio na koledžu prethodno. Kada je Brajant prvi put došao u Lejkerse, izbegavao je druženje sa saigračima. Međutim, kako je sazrevao, promenio se po tom pitanju. Odjednom je poželeo da što bolje upoznaje saigrače, pogotovo kada ekipa bude na turneji", napisao je Džekson.
Vrlo važna prednost Džordana u odnosu na Brajanta je odbrana.
"Tu nema dileme. Majkl je fizički jači igrač i delovao je zastrašujuće za protivnika koga je čuvao. Bio je u stanju da „stopira“ bilo kog igrača sa svojom intenzivnom odbranom i laserski fokusiranim stilom čuvanja. Kobi je mnogo naučio gledajući neke od Majklovih trikova i uvek smo ga koristili kao naše tajno oružje u odbrani kada je trebalo da prelomimo utakmicu. Što se njega tiče, u defanzivi se oslanja na fleksibilnost i lukavstvo, ali to je igra sa mnogo rizika u odbrani i često je plaćao cenu toga".
I onaj najvažniji deo igre obojice, ono po čemu se izdvajaju od ostalih košarkaša svog vremena, njihov savršeni košgeterski instinkt. I po tom pitanju je, kaže Džekson, Džordan u blagoj prednosti.
"Majkl je svoje napadačke akcije bazirao na snazi, dok ih Kobi rešava tako što će pokušati da nekom majstorijom pronađe put imeđu mnogo ruku. Majkl je bio jači, imao je šira ramena i čvršću građu nego Brajant. Imao je i dugačke ruke koje su mu omogućavale da bolje kontroliše loptu i pravi nepredvidive driblinge. Džordan je takođe bio prirodno sklon tome da postepeno ulazi u šut, a ne da forsira, što Kobi radi. Pogotovo u trenucima kada mu ne ide, ali bez obzira na to, nastaviće uporno da pokušava sve dok mu ne krene. Džordan, na drugoj strani, u trenucima kada košgeterski nije produktivan, koncentriše se na odbranu, na pas i potpunosti se podređuje timu i tome da ekipa dobije utakmicu - rekao je Džekson, koji je sa Džordanom i Bulsima šest puta bio šampion, a jednom manje sa Brajantom i Lejkersima.
