"HVALA KOŠARKO, VIDIMO SE I NADALJE..." Miloš Teodosić završio karijeru, emotivnim saopštenjem se obratio javnosti

Jedan od najboljih srpskih plejmejkera svih vremena je odlučio da je kraj, a javnost je o svojoj odluci obavestio saopštenjem.

Iza mene, iza nas, je mnogo želje, borbe, odricanja. Osvojenih trofeja, ali i izgubljenih finala. Sve je to košarka i sve je to život. I ja ne bih ništa od toga menjao, baš sve bih - opet isto!

Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim košarku.

Nisam je (još) naučio do kraja. Razmenjivaćemo znanje i iskustvo još dugo ona i ja. Do kraja života.

Ne bih posebno isticao pojedince, odlučujuće minute, najvažnije utakmice... Jer, svaki od tih „detalja“ (treneri, saigrači) bili su važni za moju karijeru.

Najveća zahvalnost ide mojoj porodici. I najveći ponos je kod njih. U poslednje vreme, shvatio sam da je najveće bogatstvo moje igračke karijere – imaću šta da pokazujem deci! Samo da još malo porastu... Pred njima ću biti i jesam – najispunjeniji.

Ne bih da pravim ličnu grešku na kraju, pa ide jedna grupna poruka: „Neizmerno HVALA svakom, ali doslovce, svakom saigraču. Svi ste vi od mene pravili boljeg košarkaša. Pamtim to“.

Svi mi igramo za navijače i zbog njih. Zato, hvala i njima, iskreno i od srca. Prijali su aplauzi i podrška. Kritike motivisale, zvižduci jačali. Bez obzira na klupsku pripadnost, navijač uvek zahteva poštovanje nas zbog kojih su došli u dvoranu. Tokom karijere nisam mnogo čitao komentare niti obraćao pažnju na društvene mreže, ali sam jako dobro osećao svaki uzdah u hali. I svaki muk. Odatle dolazi inspiracija, zbog toga teraš sebe da budeš bolji. I sad, da ne odstupim mnogo od sebe, a poznato je da emocije nisam mnogo otvarao za javnost, ovu ipak želim i moram da podelim: želja mi je da se zna kako sam karijeru završio u klubu koji u mom srcu ima – dominantno mesto.

O ljubavi prema Srbiji, igranju za njen grb i pod voljenom trobojkom, rekao sam sve na parketu. Rečima je nemoguće opisati taj jedinstveni, divni osećaj koji još tinja u meni. Moja otadžbina će za mene zauvek ostati najvažnija i najvoljenija.

Još jednom hvala košarko, vidimo se i nadalje, samo bez patika, dresa i šortsa", naveo je legendarni Teodosić.

Miloš Teodosić je poslednje dve sezone u karijeri proveo u Crvenoj zvezdi koju je ostavio za kraj kao svoju veliku želju.

Karijeru je počeo u FMP-u, a pre odlaska u inostranstvo je igrao još za Borac iz Čačka.

Veoma uspešan je bio u Olimpijakosu, a potom i u CSKA iz Moskve nakon čega je otišao u NBA i igrao za Los Anđeles Kliperse. Vratio se u Evropu 2019. godine i naredne četiri sezone je igrao za Virtus, a posle toga je došao u Zvezdu.

Tokom karijere je osvojio mnoge timske i individualne nagrade i trofeje.

Bio je šampion Evrolige 2016. godine sa CSKA, a najkorisniji igrač ovog takmičenja 2010. godine. Tri puta je bio u najboljem timu, dva puta najbolji asistent, a svrstan je u tim decenije Evrolige 2020. godine.

Osvojio je i Evrokup, sa Virtusom 2022. godine, bio MVP 2020, najbolji strelac iste godine, a najbolji asistent 2022. godine.

FIBA ga je proglasila najboljim evropskim košarkašem za 2010. godine, sa Olimpijakosom, CSKA, Virtusom i Crvenom zvezdom je ostvario brojne uspehe u domaćim, ili regionalnim šampionatima i takmičenjima.

Za kraj, ono što je verovatno najbitnije.

Sa mladim reprezentacijama Srbije Teodosić ima tri zlata sa Evropskih prvenstva (2003. u Španiji U16, 2005. u Srbiji i Crnoj Gori U18 i 2007. u Sloveniji U20).

Sa seniorskim timom je 2009. bio drugi na Evropskom prvenstvu u Poljskoj, 2014. godine je postao vicešampion sveta na Mundobasketu u Španiji, a 2016. godine je osvojio srebro na Olimpijskim igrama u Rio de Žaneiru.

Bonus video: