NAJTRAGIČNIJA PRIČA SRPSKE KOŠARKE! Legenda Zvezde koja je u sekundi uništila sebi život! Trenutak nervoze ga ZAVIO U CRNO, zbog jednog udarca ostao INVALID!

Slobodan Janković je rođen 15. decembra 1963. godine u Lučanima, a preminuo je 28. juna 2006. na Rodosu u Grčkoj. Tokom karijere je igrao za Crvenu zvezdu, Vojvodinu i Panionios, a bio je i reprezentativac Jugoslavije.

Imao je poseban stil igre, bio je neverovatan strelac, neverovatno lucidan i srčan na terenu. Međutim, jedna sekunda nesmotrenosti i besa pretvorila je njegov život u pakao.

28. aprila 1993. godine na meču Panionios - Panatinaikos, dogodila se stravična tragedija u kojoj je pokojni Boban Janković ostao nepokretan. Bivši as Crvene zvezde udario je u konstrukciju koša iznerviran odlukom sudija da mu dosudi faul u napadu nad Fragiskosom Alvertisom pri rezultatu 56:50 za zelene. Nažalost, deo u koji je udario nije bio obložen zaštitnom podlogom. Od tog trenutka ostao je nepokretan. Legendarni košarkaš Crvene zvezde, Vojvodine i Panioniosa je na tragičan način završio veliku košarkašku karijeru.

Boban je bio u svesnom stanju, tražio je lekara Panioniosa Kacifarakisa i rekao mu da ne oseća noge. Hitno je prebačen u bolnicu u Atini, gde je ustanovljeno da ima prelom šestog pršljena. Lekari nisu smeli da ga operišu.

Na insistiranje vlasnika Panatinaikosa Janakopulosa iz Patre je došao najbolji grčki neurohirurg dr Papadakis i Janković je operisan. Operacija je bila izuzetno teška i komplikovana i trajala je tri i po sata. Kako jedan deo mozga nije funkcionisao, Boban je bio priključen na aparate. Tokom operacije ispred bolnice je bilo više od 6000 navijača koji su se molili za svog idola. Boban je 14 dana bio u komi, a onda je dobio i upalu pluća, pa je krenula žestoka borba za njegov život.

Ubrzo nakon nesreće FIBA je odlučila da zaštita na konstrukciji koša mora biti dodatno obložena sunđerima, kako bi se sprečile slične nesreće.

"Kad mi je sudija pokazao petu ličnu, nisam mogao da verujem. Krenuo sam prema njemu, ali sam shvatio da ako ga udarim, to neće na dobro izaći. Tada sam se okrenuo i reagovao onako kako sam. Na televizijskom snimku možete da primetite da sam zastao jer sam u trenutku pomislio na posledice. Kad sam posle udarca pao na pod, nisam mogao da govorim. Počeo sam da se gušim i saigraču koji mi je prišao nekako sam uspeo da pokažem da me okrene na leđa", rekao je jednom prilikom Boban.

Pošto je 13 godina proveo u invalidskim kolicima, dobio je na težini i imao probleme sa srcem, koje ga je izdalo 28. juna 2006. Boban je putovao na Rodos na odmor. Iznenada mu je pozlilo i kapetan je usmerio brod ka obližnjem Sirosu, međutim, pre ulaska u luku srce slavnog košarkaša prestalo je da kuca. Preminuo je u 43. godini života.

Panionios je u čast Slobodana Jankovića povukao iz upotrebe dres sa brojem osam, koji je on nosio.

Čuveni Guza bio je akter pomenute tragedije koja je jedna od najvećih u istoriji košarke, ali je iza sebe imao jako zanimljivu životnu priču koju možete pročitati u nastavku teksta.

Životna priča Slobodana Bobana Guze Jankovića

KK Crvena zvezda u svojoj velikog i bogatoj istoriji imao je u svojim redovima brojne individualce. Ljude koji su svojim ponašanjem na terenu ali i van njega bili po mnogo čemu osobeni.

O nekima smo već pisali, o Duciju Simonoviću, Nebojši Popoviću, Branku Kovačeviću, Draganu Kapičiću, Rajku Žižiću... Niko od njih nije sišao sa trake iz "kalupa".

Ipak, retko ko je imao tako specifičnu, veličanstvenu priču, koja je okončana tako tragično kao Slobodan Boban Janković.

Boban je bio unikat i dragulj! Zvezdin Boban… Zvezdin Guza kako su ga od milošte zvali, poneki smelo i "srpski Lari Bird". Imao je sve, višak kilograma - ali i vic, šut kojim je ubacivao svoje trojke iz naskoka iz nemogućih pozicija, i ono najvažnije, srce, mozak i pamet za ovu igru kojom je oduševljavao košarkašku Jugoslaviju i sve zvezdaše.

Postao je Boban Janković uzor mnogim dečacima 80-tih godina prošlog veka, jer je bio oličenje onoga što su želeli da budu - mangup ogromnog srca, trojkaš, borac, kapiten koji je najveće utakmice igrao kada je bilo najvažnije. Obožavao je Crvenu zvezdu, verovao u svoje saigrače, sebe i nesebično delio svoje unikatno znanje mlađima.

Slobodan Janković rođen je 15. decembra 1963. godine u Lučanima, preminuo je 28. juna 2006. godine. Od oca Dragoljuba i majke Radmile koja je radila kao vojni stručnjak u fabrici „Milan Blagojević“ u Lučanima, gde su živeli sve do Bobanove sedme godine, kada se zbog medicinskog tretmana i školovanja koji je bio potreban njegovoj sestri Slavenki, Boban sa svojom porodicom seli u Beograd.

Obožavao je fudbal i Crvenu zvezdu, a tu ljubav Boban je nasledio od oca Dragoljuba, koji ga je još dok su živeli u Lučanima vodio u Beograd na Zvezdine utakmice. Boban je bio mnogo viši od svojih vršnjaka i na insistiranje majke Radmile odlazi na Mali Kalemegdan, nakon što je Crvena zvezda objavila konkurs za prijem i probna testiranja za generaciju rođenu 1963. godine i kasnije.

U Francuskoj ulici, u osnovnoj školi "Proleterska brigada" na beogradskom Dorćolu Crvena zvezda je testirala zainteresovane klince, te je nakon istih ostalo tridesetak dečaka, a među njima i Boban koji su par meseci trenirali pod budnim okom trenera Mileta Protića. Od svih tridesetak dečaka jedino je Boban prošao oštru selekciju.

Marljivo je radio i trenirao prolazio sve selekcije Crvene zvezde. Jednog dana, na nagovor upravo pomenutog Mileta Protića, čuveni trener Ranko Žeravica došao je da vidi jednog plavokosog dečaka o kome svi pričaju. Nakon samo pet minuta gledanja Ranko je napustio halu, a Boban je već sutradan prebačen u prvi tim Crvene zvezde. Sa 17 godina je debitovao za prvi tim Zvezde i to u večitom derbiju 29. novembra 1980. godine.

Da vatreno krštenje bude još veće, čika Ranko ga postavlja u startnu petorku i to da čuva jednog od najboljih košarkaša Partizana Bobana Petrovića. Ranko Žeravica nije zažalio. Odigrao je Boban deset minuta na toj utakmici i odlično obavio svoj zadatak, Zvezda je na kraju izgubila taj meč rezultatom 89:87, ali je dobila sjajnog košarkaša na duži vremenski period, a ispostaviće se na kraju i legendu kluba!

Boban Janković bio je visok 201 centimetar i igrao je na poziciji krila. Posedovao je fantastičan šut, pogađao iz nemogućih situacija, imao ogromno srce i bio pravi fajter na terenu. Kao takav, uspeo je da se izbori i postane kapiten Crvene zvezde.

Ostavio je popularni Guza dubok trag i bio i ostao ljubimac Zvezdinih navijača. Boban je neizmerno voleo Zvezdu i košarku, znao je često da ostane posle treninga i da vežba slobodna bacanja, a takođe i da mladima nakon treninga pokazuje razne finte i "fore" kojih je bilo u izobilju u njegovoj igri. Bio je rođeni borac, nije se nikada predavao, verovao je u sebe i svoje saigrače.

U prilog u tome ide i jedna anegdota – kada se kladio sa tadašnjim fudbalerom Partizana Vladimirom Vermezovićem da će Zvezda pobediti favorizovane crno-bele u košarci, za koje su tada igrali Žarko Paspalj, Vlade Divac, Aleksandar Đorđević, Predrag Danilović i drugi. Zvezda je naravno slavila, a Vermezović je morao da ispuni obećanje i isplati Bobanu 100 franaka.

Po pravilu najbolje partije je upravo pružao protiv Partizana, i pobede nad večitim rivalom su mu predstavljale najveću draž. Po sopstvenom priznanju uzor mu je bila još jedna Zvezdina legenda Ljubodrag Duci Simonović.

Jednu godinu Janković je proveo u Vojvodini, da bi se zatim vratio u Crvenu zvezdu, iako je imao spremnu kartu da ode za Italiju i tamo nastavi karijeru. Poziv sa Kališa da se vrati je promenio sve. Ljubav prema Zvezdi nije imala cenu. Odlične partije koje je pružao nakon povratka u Zvezdu stavile su ga na širi spisak reprezentacije za Olimpijske igre u Barseloni 1992. godine. Na žalost ni reprezentacija, ni Boban nisu učestvovali na OI zbog nepravednih sankcija našoj zemlji.

Poziv za nastavak karijere stiže od njegovog nekadašnjeg trenera u Crvenoj zvezdi Vlade Đurovića da mu se pridruži u Grčkoj i pojača Panionios. Od 1992. godine igra za plavo-crvene iz Atine. Svojom igrom i velikim srcem postaje miljenik navijača. Nažalost, na prvenstvenoj utakmici protiv Panatinaikosa, 29. aprila 1993. godine, iznerviran sudijskom odlukom, srčan kakav je bio - udario je glavom u konstrukciju koša (misleći da je sunđer koji štiti konstrukciju mnogo jači) i tom prilikom zadobio teške povrede kičme od kojih je ostao trajno invalid.

O njegovoj veličini govori i događaj sa oproštajne utakmice Saše Đorđevića. Tada već u invalidskim kolicima, na kraju utakmice Slobodan Guza Janković, kako su ga od milošte zvali, dobio je na poklon dres od Saleta Đorđevića i ovacije pune hale navijača Partizana. Koliko su ga navijači voleli, najpre Zvezdini, a kasnije navijači Panioniosa, govori podatak da je u noći kada se povredio i kada su se lekari borili za njegov život, ispred bolnice čekalo više hiljada Grka i molilo se za njegov oporavak.

Slobodan Janković sahranjen je 1. jula 2006. godine na groblju Nea Smirni u Atini, uz prisustvo nekoliko hiljada ljudi. Crvena zvezda je povukla iz upotrebe dres sa brojem 8 u čast Bobanu Jankoviću, jednoj od najsvetlijih, najbriljantnijih, ali i najtragičnijih figura u istoriji kluba.

 BONUS VIDEO: