UBICA MU JE HLADNOKRVNO PUCAO U GLAVU, ON SE BORIO TRI DANA, PA PREMINUO! Ispovest majke svirepo ubijene legende Partizana ledi krv u žilama i tera suze na oči!

Na današnji dan, 15. decembra 2000. godine, preminuo je čuveni košarkaš Partizana Haris Brkić.

U redovima čačanskog tima, Brkić je odigrao svoje prve minute u seniorskoj konkurenciji, nakon čega je ubrzo usledio povratak u Partizan, gde je za šest sezona osvojio tri titule šampiona države i tri nacionalna kupa.

U sezoni 1997/98, Haris je bio kapiten tima koji se plasirao na "final four" u Barseloni. U sezoni 1999/00, Brkić je igrao za podgoričku Budućnost, tim u kojem je započeo i sezonu 2000/01.

Posle nekoliko nedelja, Haris se iz Podgorice vratio u svoj Partizan. Ipak, kobnog 12. decembra 2000. godine se desio napad vatrenim oružijem na Harisa i njegovo srce je prestalo da kuca tri dana kasnije.

Haris zauvek u srcima crno-belih

Ovog 15. decembra se navršava se 25 godina od smrti sjajnog igrača, a posle njega ostaje tuga i mnogo nerešenih pitanja. Ubistvo Harisa ni dan danas nije razjašnjeno, te je obavijeno velom misterije.

Na "jugu" će se uvek pevati: "otiš'o si Harise ostala je tuga, uvek će te voleti Grobari sa Juga".

Takođe, u znak sećanja na Harisa Brkića – Bosna, Borac, Budućnost i Partizan, klubovi za koje je nastupao, svakog leta organizuju memorijalni turnir za mlađe selekcije.

Reči neutešne majke Radmile

Za ovaj stravičan zločin niko nikad nije odgovarao, niti je iko bio uhapšen. Misteriju ubistva poznatog košarkaša prvi put je posle 21 godinu možda rasvetlio Bojan T, koji je bio lični kurir vođe "zemunskog klana“ Dušana Spasojevića. U ispovesti za list Informer, Bojan je ispričao da je početkom 2001. Spasojević njemu i nekolicini saradnika otkrio da su Harisa Brkića ubili Mirko B. i Ceda Č.

Navodno, Brkić je kobnog dana na parkingu ispred hale "Pionir" zatekao Mirka i Čedu kako mu obijaju auto i pojurio ih je, ali oni su povadili pištolje i upucali ga u glavu. Mirko je zatim 2001. ubijen na beogradskoj opštini Rakovica u razmeni vatre sa policijom, dok se Čeda 2006. ubio u svojoj kući na Karaburmi, kad su mu policajci opkolili kuću.

Harisova majka Radmila Brkić i dalje traga za istinom. Radmila je svojevremeno rekla da nikada nije čula za Mirka i Čedu.

"Nikad nisam čula za njih, niti su mi poznata njihova imena. Za sve ove godine inspektori su se smenjivali na tom slučaju i nikad mi niko od njih nije pomenuo nijedno ime potencijalnog ubice. Ne znam ni da li policiju više interesuje ubistvo mog sina", rekla je Radmila pre nekoliko godina.

"U međuvremenu, naslušala sam se svakakvih priča u vezi sa tim zločinom, pa mi je teško da verujem i tom čoveku koji je spomenuo ta imena. Prosto mi je neverovatno da su mi sina ubili lopovi koji su mu obijali auto?! Kako bi neko mogao da upropasti živote celoj jednoj porodici zbog običnih kola?! Ponoviću po ko zna koji put, ako je ubica mog sina slučajno živ, neka mi se javi, ne mora ni da se predstavi, i samo neka mi kaže zašto je pucao u Harisa. Zašto mi je ubio čedo? Neću ga teretiti", dodala je tada neutešna majka svirepo ubijenog košarkaša.

Takođe, Harisova majka Radmila je u emisiji Arene sport "Majke šampiona" svojovremeno otvorila dušu.

Vest da je Haris Brkić upucan ona i njen suprug saznali su putem televizije.

"Moj suprug je prebacio kanal. On se oduzeo. Ja znam da sam klonula, da sam samo sela na parket. To je bio... To je bio... Ne mogu da opišem to. Ne mogu da verujem. Ne mogu da povežem ni sam čim. Ni sa kakvim... Ne znam. Ne mogu da ga povežem sa tim da bi on mogao da bude povređen, a ne ubijen", rekla je Radmila Brkić u bolnoj ispovesti.

Pitanje koje je muči jeste ono - ko je ubio njenog sina?

"Kada se sve to desilo diglo se sve da se otkrije ko je ubica. Prvih pola godine smo bili u kontaktu sa policijom, niko ništa... Dolazili su ovde, postavljali su pitanja: „Da li je ovo? Da li je ono? Da li mi znamo nešto?“ Ne znamo. Evo sada što pričam vama to smo i njima pričali. Jedino što su nama rekli je da nemaju motiva", kroz suze je izustila Radmila, a potom nastavila:

"To je bilo sve što smo mi saznali od njih. To je trajalo ni nepunih godinu dana i od tada ništa. Niko više se ni obratio nije, a da vam kažem, ja da idem da pitam šta rade i dokle su stigli, malo mi je to i neumesno jer treba svako svoj posao da radi. Bilo bi normalno da idem tamo da tražim, ali ja nisam sposobna za to", priča Radmila.

"Ja sam sto puta kazala da bih ja volela da me nazove taj, neka me sretne da mi kaže samo zašto. Meni njegova kazna više uopšte nije bitna. Ja nemam njega. Da li će on robijati, da li će on biti osuđen, meni to više ništa ne znači. Samo da mi kaže zašto je to uradio. Koja je to greška njegova bila, šta je on to toliko skrivio da on puca u njega? Samo zašto je to uradio. Ništa drugo. Ja nikome neću da kažem, ni policiji. Ma da me je nazvao...".

 BONUS VIDEO: