BIO JE JOKIĆ PRE JOKIĆA! Ovo je priča o Mikanu iz Klenje! Jedan od najvećih prirodnih talenata u istoriji srpske košarke, imao je skraćenu ruku za 30 odsto!
Teško da postoji ljubitelj košarke u Srbiji, a pogotovo neko iz Šapca i okoline, da nije čuo za Mijaila Grušanovića.
Popularni Mikan je najpoznatiji i po mnogima najbolji, a svakako najupečatljiviji šabački košarkaš.
MVP i najbolji strelac Srbije i Jugoslavije
Ali ne samo Šapca. Bio je nekada najbolji košarkaš domaće lige. Više puta je bio prvi strelac nacionalnog takmičenja, a kasnije i u dva navrata zvanično najkorisniji igrač. Da dodamo da je zvanja MVP-ja stekao sa 32 i 36 godina – svakako svojevrstan kuriozitet. Igrao je pune 32 godine takmičarsku košarku, a drugi put je bio MVP lige u sezoni kada se Partizan plasirao na jedno od četiri F4 u Evroligi.
Nije čudo da mnogi o njemu govore kao o "Jokiću pre Jokića". Njegov stil igre je bio takav da je mogao da igra i "četvorku" i "peticu". Imao je "sajz" sa dobrim šutem, dobru leđnu tehniku i osećaj za igru. Grušanović je jednom rekao da je imao brzinu zahvaljujući tome što je trenirao fudbal.
Grušanović je rođen 19. septembra 1962. godine u Bogatiću, prvom većem gradu od njegovog sela Klenje u bogatoj Mačvi.
Karijera duga 32 godine
Košarku je počeo da trenira u rodnom Bogatiću, a onda se 1978. godine preselio u Šabac gde je igrao narednih 20 godina. Pažnju na sebe je privukao 90-tih godina kada je Iva igrala Prvu ligu. Bio je najbolji strelac tima i nerešiva enigma za protivničke centre. Iako već u poznim godinama dva puta je bio izabran za najboljeg igrača čitave lige 1994. i 1998. godine.
Sa Ivom je 1997. godine igrao tada međunarodni Kup Radivoja Koraća i beležio prosečno 22 poena, uz 6,9 skokova i 1,9 asistencija po meču.
I kada su svi mislili da će ubrzo završiti karijeru on kao da je tek počinjao. Posle Ive nastupa je za još nekoliko timova i igrao još celu dekadu. Godine 2001. igrajući za Vojvodinu u utakmici protiv Spartaka iz Subotice postigao je 50 poena, a rekord karijere mu je 54 poena protiv Smedereva. Pred kraj karijere igrao je za ekipu Ugljevika koju je uspeo da dovede u prvu ligu Bosne i Hercegovine.
Karijeru je završio 2010. godine u OKK Šabac, posle pune 32 godine aktivnog igranja.
Desna ruka mu bila skraćena
Grušanović je slavio dva rođendana. Onaj pravi 19. septembra, ali i onaj 18. oktobra. Mikan je tog datuma 1992. godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću. Njemu je posle te nesreće desna ruka bila skraćena za 30 odsto. Međutim, to mu nije bila mana, već mu je pomoglo pri šutu.
Tražili ga i Zvezda i Partizan
Grušanovića su tokom karijere tražili mnogi najveći klubovi sa naših prostora. Međutim, voleo je da bude sa svojom porodicom. Odbio je Olimpiju, takođe i Partizan u sezoni 1996/97, kada ga je tražio Miroslav Nikolić.
Grušanović je, međutim, prihvatio u jednom trenutku poziv Crvene zvezde. U sezoni 1999/00 kada je igrao za Borac iz Čačka, na polusezoni je prihvatio poziv trenera Vladislava Lučića. Spakovao je torbe i trebao da krene za Beograd, kada je sve stopirano. Prema rečima Grušanovića, neko iz Čačka je političkim putem stopirao transfer.
Grušanović je i ranije mogao među crveno-bele pošto je trenirao kao tinejdžer sa Crvenom zvezdom, još krajem 70-tih godina prošlog veka, kada je trener bio Ranko Žeravica. Međutim, nije došlo do dogovora.
Poljoprivreda uporedo sa košarkom
Ovaj 207 centimetara visoki legendarni košarkaš, tokom čitave svoje karijere nije zaboravio svoje porodično imanje. Paralelno sa prebacivanjem lopte kroz mrežice, bavio se poljoprivredom.
- Prvo ću reći da smo mi, Mačvani, verni našem kraju, a što se mene tiče, ostao sam na selu i nastavio da se bavim poljoprivredom. Moje dve sestre su otišle u Beograd, udale se, a ja sam ostao s roditeljima. Veliko imanje, mora neko da vodi računa o tome - pričao je Grušanović svojevremeno za Kurir.
- Obrađujem 18 hektara zemlje. Gajim najviše kukuruz, suncokret i pšenicu. Ima dosta posla, nije lako, ali mnogo mi znači što je moj stariji sin Nemanja ostao ovde. Završio je srednju veterinarsku školu, ostao na selu, imamo farmu svinja, oko 30 krmača, sve to mi tovimo - dodao je on.
Povrh svega, svoj talenat je iskazao kao vrstan fudbaler i rukometaš. Jedna od priča je i da ga je slavna Metaloplastika, na vrhuncu slave u drugoj polovini 80-tih godina prošlog veka, tražila.
BONUS VIDEO: