KRV NIJE VODA! Unuk Željka Samardžića pomera granice: Luka Pecelj sam krči košarkaški put, drugi deda mu bio fudbalska legenda
Mladi košarkaš Luka Pecelj primer je kako upornost, volja i želja za snom koji gradi skromnošću, vođen isključivo nasleđem i vaspitanjem, može da da rezultate.
Luka, kad je krenuo putem svog sna, nije tražio prečice. Da je tako, dokaz je što je javnost odavno mogla da čuje za njega budući da je njegov deda jedan od najpopularnijih i najuspešnijih pevača u regionu, Željko Samardžić, ali on je hteo sam. A oduvek je znao da će se baviti sportom, budući da su mu deda, stric i otac bili vrhunski sportisti - Vlado Pecelj je bio legenda Veleža, stric Srđan igrač Crvene zvezde i Barselone, čak je stigao i do dalekog Japana, a otac Miljan profesionalni fudbaler. I nije tražio njihovu pomoć. Kao dečak je bio ubeđen da mu je fudbal sudbina, ali umesto fudbala, usledio je susret sa košarkom. Kako je naglasio, ključnu ulogu u njegovom razvoju imao je rad sa iskusnim trenerom i bivšim reprezentativcem Mirkom Milićevićem.
Put za Ameriku
- Mirko mi je bio kao košarkaški otac. Uz njega sam sazreo i kao igrač i kao čovek - priznaje Luka.
Upravo tada počinje da se rađa i ideja o Americi. Ne kao daleki san, već kao cilj koji traži hrabrost i odlučnost. Odlazak u Atlantu, u Furtah Prep srednju školu, bio je prvi veliki korak. Nova zemlja, novi ljudi, drugačiji sistem - ali i prilika da se dokaže.
- To je bila velika avantura. Vratili smo titulu državnog prvaka posle pet godina. Konkurencija je bila ogromna, ali i ekipa neverovatna - rekao nam je Luka sa dozom ponosa.
Posle srednje škole usledio je koledž. Prelazi u Ajovu, na Sautvest koledž, gde uspešno igra za njihov tim. Planovi su mu jasni - povratak u Evropu i prvi koraci u profesionalnoj košarci.
- Plan za narednu sezonu mi je Evropa. Želim da se oprobam u profesionalnoj košarci. Da li će to biti Srbija, Balkan ili negde Evropa, još nisam odlučio. Cilj mi je da jednog dana igram u Evroligi i da nosim dres nacionalnog tima - rekao je Luka za Kurir.
Priča Luke Pecelja nije samo sportska priča. To je priča o odlasku, o veri da se snovi ne ostvaruju preko noći - već kroz godine koje oblikuju čoveka i vrhunskog igrača, a njegov put tek počinje.
Sportska porodica
Luka je doživeo veliki gubitak na samom košarkaškom putu, pre četiri godine mu je preminuo deda Vlado Pecelj, vrhunski fudbaler i prvotimac Veleža, kasnije i fudbalski trener.
- Jako mi je žao što nikad nije imao priliku da me gleda uživo kako igram i što nije video moj odlazak u Ameriku, gde mislim da bi mi mnogo pomogao savetima i podrškom. Poslednju moju utakmicu koju je gledao bilo je preko telefona, kada sam dao 25 poena. Nakon toga više nije imao priliku. Ta utakmica je bila za njega. Bio je legenda mostarskog Veleža i zbog njega volim fudbal i nekada pogledam utakmicu Veleža i drago mi je kad pobede - prisetio se on.
Veza sa sportom su otac Miljan i stric Srđan, koji su svoju uspešnu karijeru gradili u velikim klubovima širom sveta.
- Sa stricem i ocem se čujem svakodnevno. Naravno, pored Mesija i Nejmara, i stric mi je uzor, budući da je igrao za Barselonu i Zvezdu. Zbog njega i navijam za ta dva tima. Izuzetno ih poštujem jer iza njih je bio život pun iskustava, i dobrih i loših, i stvarno mi mnogo znači kad imaju da mi daju neki savet, kritiku i pohvalu. Obojica su bili u profesionalnom sportu i njihovi saveti kako treba da se ponaša jedan profesionalni sportista mnogo mi znače. Oni su mi najveća podrška - rekao nam je Luka.
Deda Željko mu je velika podrška
Uz sve to, Luka je veoma ponosan i zahvalan celoj porodici. Posebno mesto u njegovom životu ima deda Željko Samardžić, koji mu je, kako kaže, bio velika podrška u najtežim trenucima:
- Deda Željko mi je velika podrška, ali za ove tri godine u Americi je uvek bio tu za mene. Čak sam imao jednom i priliku da budem na njegovom koncertu u Čikagu, gde je sala bila krcata do poslednjeg mesta. Ljudi ga mnogo vole i cene i ponosan sam što sam unuk tako slavnog i uspešnog dede. Naravno, kao familija mi smo izuzetno skromni, ali mi je svakako drago kad mogu da se pohvalim njihovim uspesima.
· Reaguj