"ČOVEKU KOJI JE BOLESTAN JE POTREBNA NAJVEĆA POMOĆ, A LJUDI SE OKREĆU..." Reči Duška Vujoševića koje sada odzvanjaju: Neki ne mogu da podnesu to da gledaju...
Legendarni srpski košarkaški trener, Duško Vujošević (67), umro je posle borbe sa opakom bolešću, a čitava Srbija je šokirana zbog ovih vesti.
Pre sedam godina Duško je obavestio javnost da putuje u Istanbul, u jednu specijalističku ustanovu, a sve kako bi bio podvrgnut ispitivanjima, od čijih rezultata je zavisilo da li će do transplantacije doći. Tada rezultati nisu bili zadovoljavajući, a Vujošević se borio koliko god je mogao.
Jednom prilikom je za "Telegraf TV" otkrio detalje svoje borbe.
- Čoveku koji je bolestan je potrebna najveća pomoć, a obično se ljudi okreću od onih koji su bolesni. Neki ne mogu da podnesu to da gledaju, neki nemaju dovoljnu količinu empatije, ali društvo mora da ima svoje rešenja i svoje propise. Jer ja nisam kao osoba neko ko je najbolji da tumači ovaj problem zbog toga što nisam objektivan. Ja imam potrebu za bubregom, da li od živog donora ili čoveka koji je umro - govorio je Vujošević.
Takođe, u jednom intervjuu za Blic, govorio je o ceni koju je platio zbog toga što je profesionalnom pozivu dao sebe u potpunosti.
- U ovaj posao sam ušao i mlad i nezreo i goreo kao kad se sveća zapali sa dva kraja. Radio sam sa jednom ogromnom energijom i strašću, intenzivno i bez kalkulacija. Ja inače volim ljude koji su potpuno posvećeni svom poslu, bilo šta da rade.
Ne volim kad je neko polovičan u bilo čemu. Toga sam se držao i s te strane mi nije ni žao, ali cena je bila velika. Veoma rano sam dobio šećer i potcenio tu bolest. On ne boli i podmuklo me je rastakao. Stradali su kapilari, vene i na kraju bubrezi. Kasno sam počeo s insulinom, a on je jedina stvar koja sprečava takve posledice.
Kad su u pitanju moje bolesti, košarka je i otrov i protivotrov. Mislim, pre svega, na način na koji sam je konzimirao i na kraju, praktično, overdozirao. S ovom pameću bih verovatno vodio više računa, ali teško da bih kalkulisao s emocijama. To ne bih ni hteo ni umeo. Sve što se radi bez emocija i bez pune posvećenosti ostaje neslano. Bljutavo.
Gospodski je boriti se za unapred izgubljenom stvari. Kad je u pitanju ova moja bolest i bitka, nadam se da nije unapred izgubljena - pričao je Dule.
U martu ove godine stanje mu se pogoršalo i ponovo je primljen u bolnicu, a sada je izgubio najvažniju životnu bitku.
BONUS VIDEO:
· Reaguj