NINA MILIĆ: Biti šampion Evrope znači sanjati otvorenih očiju! Ovo sam zamišljala još kao dete

Za nju je košarka ljubav, ne posao. Dala je reč sebi da će prestati da igra košarku onog dana kada prestane ta ljubav.

Lični muzej prepun trofeja dopunjen je nedavno, kada je Nina sa Fenerbahčeom u Saragosi po drugi put osvojila Evroligu.

S turskim klubom uzela je trostruku krunu (pored Evrolige, prvenstvo i kup Turske), a već koji dan kasnije otisnula se preko Bare kako bi svoj kvalitet dokazala u ženskoj NBA.

Kako izgleda sanjati otvorenih očiju? Kao klinka si sanjala da osvojiš Evroligu, a kakav je osećaj sada kada si ušla u odabrano društvo koje ima dve titule?

- Sanjati otvorenih očiju znači verovati u nešto i kad deluje daleko. Kao dete sam zamišljala ove momente. San mi je bio da dostignem taj nivo i da se takmičim u Evroligi. Danas imam dve titule i to više nego ostvarenje prvobitnog sna, takođe je potvrda rada, odricanja i kontinuiteta - kaže Nikolina Milić za Kurir.

Kome si posvetila trofej?

- Pre svega onoj osmogodišnjoj Nini, koja se zaljubila u košarkašku loptu i otad nikada nije prestala da veruje u svoje snove. Zatim, porodici i ljudima koji su bili uz mene kroz sve faze.

U Saragosu na fajnal-for otišli ste kao favoriti. Kako ste se nosili sa tim pritiskom?

- Pritisak je sastavni deo ovog nivoa. Iskreno, mi ga nismo doživljavali kao teret, nego kao odgovornost. Fokus je bio na našoj igri, na svakom posedu, i to je napravilo razliku.

Šta je presudilo da Fenerbahče opravda ulogu i osvoji titulu?

- Disciplina, iskustvo i hemija u timu. U ključnim momentima smo ostale mirne i igrale našu košarku.

Turnir u Saragosi doneo je veliko interesovanje, više od 10.000 gledalaca po utakmici. Vaše utakmice u Turskoj takođe su veoma gledane. Kako se oseća igrač kada igra pred velikim brojem gledalaca?

- Iskreno, to je nešto što se ne zaboravlja, više od 10.000 ljudi na tribinama za žensku košarku... To je poruka koliko ovaj sport raste. Osetiš tu energiju od prvog zagrevanja. Takva atmosfera te nosi. To je nivo na kojem želiš da igraš stalno i dokaz da ženska košarka zaslužuje ovakvu pažnju.

Šta je to, mislim na organizaciju, što izdvaja Fenerbahče u odnosu na ostale timove u Evropi?

- Profesionalizam na svakom nivou. Od uslova za rad do pobedničkog mentaliteta kluba, sve je podređeno pobedi i vrhunskom rezultatu. Poraz nikada nije opcija.

Kako je to igrati sa nekim od najboljih igračica Evrope, pa i sveta, poput Eme Meseman, Brijane Stjuart...?

- To je privilegija, ali i standard koji moraš da pratiš svaki dan. Svaki trening je vrhunskog kvaliteta. Igrati s njima na utakmici zapravo olakšava stvari, jer znaš da pored sebe imaš igračice koje čitaju igru na najvišem nivou. Svaki trening je nova prilika za napredak i jednostavno te tera da budeš bolja nego juče. Kada si okružena takvim igračicama, nema prostora za pad, samo napredak.

Da li ostaje žal što zbog pravila nisi odigrala više utakmica za reprezentaciju? Da li vidiš sebe u nastavku karijere u nacionalnom dresu?

- Bila mi je velika čast da igram za reprezentaciju i svaki put sam davala maksimum, srcem i bez rezerve. Naravno da postoji određeni žal, jer je to poseban osećaj. Ipak, kada se osvrnem, nemam prava žaljenja, ispalo je sve kako je trebalo da bude i možda mi je baš to otvorilo neka druga vrata. Verujem da svako od nas ima svoj put i da se stvari dešavaju s razlogom.

Teško je i nabrojati sve klupske trofeje. Imaš medalju i sa reprezentacijom. Da li je WNBA na redu?

- Trenutno želim da uživam u svemu što smo postigli i u poziciji u kojoj se nalazim. Trudim se da budem prisutna u svakom trenutku i da to zaista osetim. Naravno da uvek imam ciljeve i ambicije, ali idem korak po korak i verujem da će me taj put odvesti tamo gde treba.
Deo si WNBA ligaša Toronto Tempo. Kakva su iskustva?

- Prvi utisak je fenomenalan. Nova franšiza i istorijski momenat, prvi klub iz Kanade u WNBA, i stvarno se oseti koliko su ljudi uzbuđeni povodom svega. Sve je na vrhunskom nivou, od organizacije do samog pristupa radu. Fenomenalan je osećaj biti deo nečega što se tek gradi i što već ima toliku težinu. Jedva čekam da vidim šta nam ova sezona donosi.

Veliki je napor igrati u Evropi vrhunske lige, a potom nastaviti sezonu u ženskoj NBA. Kako puniš baterije za sve napore?

- Iskreno, jako je naporno i fizički i mentalno. Nema prostora za odmor. Fokus je na pametnom oporavku, kvalitetan san, ishrana, rad sa stručnim timom i slušanje svog tela. Naučiš da ceniš male stvari i kratke pauze. Mentalno, najviše me pune ljubav prema igri i osećaj zbog kojeg sam i počela sve ovo.