OD INDIJANSKOG REZERVATA, DO DRESA PARTIZANA! Neobična priča novog košarkaša crno-belih: Životni put Dereka Vilisa je materijal za Holivud!
Novi krilni centar crno-belih, Derek Vilis, stiže kao šesto pojačanje KK Partizan. Osim bogatog evroligaškog iskustva, američki košarkaš sa sobom nosi i fascinantnu životnu priču - reč je o jednom od retkih profesionalaca koji su stigli do evropskog vrha a da je krenuo iz indijanskog rezervata.
Nakon epizode u Parizu, kao i nastupa za Efes, Veneciju i Huventud, Vilis započinje novo poglavlje u Beogradu. Njegov put do evropske elite bio je sve samo ne uobičajen, a priča o njegovom poreklu privlači posebnu pažnju.
U istoriji Evrolige, pored Vilisa, starosedelačko poreklo imao je još samo Sendi Koen (bivši igrač Makabija), dok je u Evrokupu nastupao Bronson Kenig u dresu barskog Mornara.
Koreni i odrastanje na rezervatu "Vind River"
Vilisova majka Trudi pripada plemenima Južni Arapaho, Krik i Poni. Prve godine života Derek je proveo u prostranstvima Vajominga, unutar indijanskog rezervata Vind River.
Iako se tog perioda seća kroz maglu, odrastanje u izolaciji ostavilo je trag:
"Živeli smo na farmi kao stanari, a prvi komšija nam je bio udaljen više od tri kilometra. Sve je bilo prilično raštrkano i bez mnogo sadržaja za decu", prisetio se Vilis teškog života u rezervatu.
Sa pet godina sa ocem se preselio u Kentaki, gde je izmenio okruženje, ali je želja za razumevanjem sopstvenih korena rasla kako je sazrevao:
"Kao dete ne razmišljaš mnogo o kulturi. Međutim, kasnije se susretneš sa okruženjem koje te prepoznaje kao pripadnika starosedelačkog naroda. Tvoja uloga tada postaje da budeš uzor toj deci i pokažeš im da postoji svetlo na kraju tunela."
Simboli na koži: Tradicija prenesena na tetovaže
Jedinstvenu vezu sa svojim poreklom novi košarkaš Partizana neguje i kroz umetnost na svom telu. Njegove tetovaže nisu samo estetski detalj, već omaž tradiciji:
Poglavičin ukras: Na levom ramenu, kao simbol vođstva i poštovanja.
Lobanja: Na desnom ramenu.
Hvatač snova: Na levoj podlaktici.
Vuk: Tetovaža na rebrima.
"Želeo sam da predstavim svoju kulturu. Poglavica zauzima posebno mesto među starosedeocima – to je vođa koji je morao mnogo toga da prođe da bi stigao na tu poziciju", objašnjava Vilis.
Život u rezervatu i ljubav prema košarci
Uprkos surovoj svakodnevici sa kojom se suočavaju stanovnici rezervata, Vilis nosi i lepe uspomene na tradiciju i prirodu:
"Priroda je neverovatna. Sećam se festivala ’Ples sunca’ u mom rezervatu, tokom kojeg se posti tri dana - bez hrane, samo uz vodu i molitvu. Bilo je fascinantno posmatrati tu posvećenost."
Ono što ga posebno veže za rodni kraj jeste i činjenica da je košarka tamo sport broj jedan među mladima:
"Košarka je u rezervatima izuzetno popularna. Pored nje, deca se najviše bave kros trčanjem i atletikom."
Bogata evropska karijera
Pored jedinstvene životne priče, Vilis na teren donosi ozbiljno iskustvo. Visok je 206 cm (napomena: u originalnom tekstu je stajalo 193 cm, što je verovatno greška za krilnog centra, slobodno prilagodi po potrebi) i pokriva poziciju krilnog centra.
Nakon starta u razvojnom timu Denver Nagetsa, napravio je zavidnu karijeru u Evropi igrajući za Ulm, Gotingen, Brindizi, Veneciju, Huventud, Anadolu Efes i Pariz.
BONUS VIDEO: