DELOVI BOLIDA LETELI SVUDA - JEDAN POGODIO SLAVNOG VOZAČA DIREKTNO U KACIGU! Borio se za život, a onda je stigla NAJGORA VEST: Imao je samo 37 godina! (VIDEO)

Džastin Vilson je imao sve ono što jedan automobilista može da poželi - talenat, brzinu, velike pobede i mesto u Formuli 1.

Morao je da se bori za svaki korak, da pronađe novac za svoj san i da pobedi prepreku koju većina vozača nikada nije morala ni da razmatra - sopstvenu visinu.

A kada je konačno stigao do Formule 1, tamo je ostao samo jednu sezonu. Kasnije je u Americi pronašao ono što mu Evropa nije pružila - priliku da pokaže koliko zaista vredi. I postao je jedan od najcenjenijih vozača u svetu automobilizma.

Sve dok 24. avgusta 2015. godine jedna stravična nesreća nije zauvek prekinula njegov život. Imao je samo 37 godina.

Put do zvezda

Vilson je rođen 31. jula 1978. godine u Šefildu, a u svet automobilizma zakoračio je veoma rano.

Karting je počeo da vozi kao dečak, sa svega devet godina, i vrlo brzo je bilo jasno da poseduje nešto posebno. Kroz juniorske kategorije stigao je do Formule Palmer Audi, koju je osvojio 1998. godine, a zatim je napravio još jedan veliki korak.

U Formuli 3000, tadašnjoj najvažnijoj stepenici ka Formuli 1, Vilson je 2001. godine postao šampion.

I to na impresivan način.

Sezonu je završio ispred budućeg vozača Formule 1 Marka Vebera, osvojivši titulu sa rekordnom razlikom. FIA je kasnije njegovu sezonu opisala kao dominantnu.

Sve je govorilo da je Formula 1 sledeća stanica.

Ali onda se pojavio problem.

Bio je previsok za Formulu 1!

Vilson je bio visok oko 193 centimetra, što je za tadašnje standarde Formule 1 predstavljalo ogroman problem.

Moderni bolidi pravljeni su oko vozača, a svaki kilogram i svaki centimetar bili su važni.

Vilson je čak testirao za Džordan, ali je njegova visina otežavala pronalazak mesta u bolidu. Kada se 2002. godine otvorila mogućnost da zameni Aleksa Jonga u Minardiju, tim se na kraju odlučio za drugog vozača upravo zbog problema sa njegovim gabaritima.

Umesto da odustane, Vilson je nastavio.

A onda je napravio potez koji je pokazao koliko je bio spreman da rizikuje.

Navijači mu kupili mesto u Formuli 1!

Pošto nije mogao da obezbedi klasično finansiranje za ulazak u Formulu 1, Vilsonov tim je 2003. godine pokrenuo investicionu šemu.

Ljudi su mogli da ulažu novac u njegovu karijeru. Drugim rečima - obični ljudi kupovali su deo njegovog sna.

Akcija je bila veliki uspeh i prikupila je oko 1,2 miliona funti, dovoljno da Vilson dobije mesto u Minardiju.

Tako je čovek koji je godinama slušao da je previsok za Formulu 1 konačno dobio svoju šansu.

Godine 2003. postao je vozač Minardija.

A zatim je usledio novi veliki preokret.

Iz Minardija u Jaguar!

Vilson je odvozio prvih 11 trka sezone za Minardi, a zatim je prešao u Jaguar.

To je bila ogromna prilika. Odjednom je sedeo u bolidu mnogo konkurentnijeg tima, rame uz rame sa Markom Veberom.

Iako nije imao dovoljno vremena da napravi čudo, Vilson je pokazao kvalitet. Najbolji rezultat ostvario je na Velikoj nagradi SAD u Indijanapolisu. Završio je osmi i osvojio svoj jedini bod u Formuli 1.

Na kraju sezone Jaguar je odlučio da promeni postavu, a Vilson je ostao bez mesta i Formula 1 mu je zatvorila vrata, ali Amerika ih je otvorila širom.

Preko okeana pronašao ono što mu je F1 uskratila

Vilson je 2004. godine otišao u SAD i priključio se "Champ Car" seriji.

Tamo je konačno mogao da pokaže puni potencijal.

U narednim godinama postao je jedan od najboljih vozača tog takmičenja. Osvojio je više trka, a 2006. i 2007. godine završio je kao vicešampion Champ Cara.

Kada su se Champ Car i IndyCar ujedinili, Vilson je nastavio da se takmiči na najvišem nivou.

Pobeđivao je u Detroitu, na Votkins Glenu i Teksasu, a 2012. godine ostvario je još jednu veliku pobedu – trijumfovao je na čuvenoj trci 24 sata Dejtona.

Njegova karijera bila je mnogo više od kratkog poglavlja u Formuli 1, u Americi je postao zvezda.

"Jedan od najdivnijih ljudi u automobilizmu"

Vilson nije bio poznat samo po vožnji, kolege su ga opisivale kao izuzetno skromnog, ljubaznog i velikodušnog čoveka.

Bio je suprug Julije i otac dve ćerke.

Često je pomagao drugima, učestvovao u aktivnostima sa decom i bio veoma angažovan oko bezbednosti vozača. Bio je i jedan od ljudi koji su predstavljali vozače u razgovorima sa organizatorima o bezbednosti i tehničkim pitanjima.

Čak je i svoju disleksiju, sa kojom se borio od detinjstva, koristio kao priliku da ohrabri decu koja se suočavaju sa sličnim problemima.

Bio je dokaz da prepreka ne mora da znači kraj. Sve dok se ne dogodi ono što niko ne može da kontroliše...

Tragedija

Dana 23. avgusta 2015. godine Vilson je vozio trku Indikara na stazi Pokono. Tokom trke ispred njega se dogodila teška nesreća, a delovi bolida koji se sudario završili su na stazi.

Jedan od njih, deo nosa bolida, poleteo je pravo ka Vilsonovom automobilu i pogodio ga direktno u kacigu. Udarac je bio stravičan, a Vilson je odmah izgubio svest. Helikopterom je prebačen u bolnicu, gde su lekari pokušavali da mu spasu život.

Njegova porodica, kolege i prijatelji nadali su se čudu, ali ono se nije dogodilo.

U ponedeljak, 24. avgusta 2015. godine, stigla je potvrda najgore vesti - Džastin Vilson je preminuo od posledica teških povreda glave. Imao je samo 37 godina.

Njegov kraj doneo je život drugima

Tragedija je bila još teža jer je Vilson iza sebe ostavio suprugu i dve ćerke, ali je i u smrti pokazao ono po čemu je bio poznat tokom života - spremnost da pomogne drugima.

Bio je donor organa, a njegovi organi kasnije su transplantirani drugim ljudima. Tako je njegova priča, koliko god bila tragična, dobila i jednu neverovatno humanu dimenziju: dok je njegova porodica morala da se oprosti od njega, drugi ljudi dobili su novu šansu za život.

Njegova smrt istovremeno je ponovo otvorila veliko pitanje bezbednosti vozača u automobilizmu, posebno zaštite glave u situacijama kada delovi bolida lete preko staze.

Džastin Vilson nikada nije postao svetski šampion Formule 1, niti je u tom takmičenju proveo dovoljno vremena da pokaže sve što je mogao. Ali njegov put od dečaka koji je seo u karting sa devet godina, preko čoveka koji je morao da prikuplja novac kako bi uopšte dobio priliku u Formuli 1, do jednog od najcenjenijih vozača Indikara, ostao je priča o neverovatnoj upornosti.

Njegov život pokazao je da se do najvećih snova nekada stiže mnogo težim putem nego što iko može da zamisli. A 24. avgusta 2015. godine, baš kada je imao još toliko toga da pruži, Džastin Vilson je zauvek otišao sa staze.