ROBOTI PREUZELI SPORT! Čovekolike mašine trče brže od Bolta, igraju fudbal, biju se i takmiče u brojnim disciplinama
Svetske igre čovekolikih robota su okupile od 2.000 čovekolikih robota, koji se takmiče u fudbalu, atletici, kik-boksu, tenisu, stonom tenisu, gimnastici i drugim disciplinama.
Na takmičenju učestvuje 2.056 robota iz 666 timova i 16 zemalja, a organizatori žele da pokažu koliko je tehnologija napredovala i koliko čovekolike mašine mogu da budu sposobne u situacijama koje su do sada bile rezervisane za ljude.
Robot brži od Juseina Bolta
Jedan od trenutaka koji je privukao najviše pažnje dogodio se na atletskoj stazi.
Čovekoliki robot Tiangong Ultra istrčao je 100 metara za 9,39 sekundi. To je brže od svetskog rekorda Juseina Bolta od 9,58 sekundi.
Još jedan robot, nazvan Lajtning, ostvario je vreme od 9,47 sekundi.
Međutim, postoji jedna velika razlika između robota i najboljih ljudskih sprintera. Dok ljudi nakon prolaska kroz cilj uglavnom bez problema uspore, neki humanoidni takmičari još uvek imaju problema sa zaustavljanjem.
Pojedini roboti su nakon cilja izgubili ravnotežu ili završili na zaštitnim strunjačama.
Naučeni i da igraju fudbal
Čovekoliki roboti igraju i fudbal, ali utakmice izgledaju potpuno drugačije od onih na koje smo navikli.
Najveći izazovi su ravnoteža, kontrola lopte, kretanje i donošenje odluka u deliću sekunde. Roboti moraju da prepoznaju gde se nalazi lopta, gde su saigrači i protivnici i kako da reaguju na situaciju koja se neprestano menja.
Upravo zbog toga fudbal predstavlja mnogo ozbiljniji test veštačke inteligencije i robotike od običnog sprinta.
Više od sporta
Svetske igre čovekolikih robota nisu zamišljene isključivo kao takmičenje u kojem roboti pokušavaju da budu brži od ljudi.
Program uključuje i veliki broj praktičnih zadataka. Humanoidne mašine testiraju se u simulacijama poslova u industriji, hotelima, restoranima, kao i u različitim situacijama koje zahtevaju rešavanje problema.
Posebno je zanimljivo što značajan deo tih zadataka zahteva od robota da samostalno donosi odluke, umesto da samo izvršava unapred zadate komande.
To je možda i najvažniji deo celog događaja.
Jer cilj više nije samo napraviti robota koji može da hoda ili trči. Ideja je napraviti mašinu koja može da razume okruženje, proceni situaciju i samostalno uradi ono što se od nje traži.
Sport budućnosti?
Za sada čovekoliki roboti i dalje imaju mnogo ograničenja. Padovi, problemi sa ravnotežom i nespretno kretanje pokazuju da su daleko od toga da mogu da se takmiče sa najboljim ljudskim sportistima u većini disciplina.
Ipak, ono što se pre samo nekoliko godina činilo kao naučna fantastika danas se održava pred publikom.
Roboti trče, igraju fudbal, skaču, udaraju lopticu i međusobno se takmiče.
A ako se razvoj nastavi ovim tempom, možda će jednog dana biti sasvim normalno da na sportskim terenima gledamo i jednu potpuno novu vrstu takmičara čovekolike robote.
Bonus video: