"SEDIMO DO 5 UJUTRU ISPRED HOTELA I ĆUTIMO" Velika ispovest čoveka kome NEOGRANIČENO veruju svi najbolji srpski treneri: Nikoli sam skoro spustio slušalicu...
- Igor Žakić je od trenera-volontera stigao do stručnog štaba Srbije, radeći uz Nikolu Grbića, Slobodana Kovača i Zorana Terzića.
- Pamti poraz od Italije u Bariju i noć kada je reprezentacija bez olimpijske vize sedela do pet ujutru ispred hotela.
- Posle rada u muškoj odbojci prešao je u žensku, sa TENT-om osvajao trofeje i sada čeka angažman koji će vredeti odvajanja od porodice.
Nije mnogo srpskih trenera koji mogu da kažu da su na početku karijere učili od Nikole Grbića, Slobodana Kovača i Zorana Terzića. Igoru Žakiću (38) svaki od trojice velikana otvorio je vrata svog stručnog štaba, a danas je deo stručnog štaba ženske reprezentacije Srbije.
Njegov reprezentativni put počeo je 2018. godine, kada je kao trener-volonter dobio priliku da radi uz Nikolu Grbića.
„Bio je to prozor u svet. Sjajna prilika… Ti ćeš uložiti malo svog vremena, a dobićeš veoma mnogo. Najdragocenije jeste kako funkcioniše odnos trenera i igrača, kako izgleda na terenu, ali i van njega“, rekao je Žakić u velikom razgovoru sa Miljanom Rogač za Meridian Sport.
Na prvi trening došao je sa rokovnikom punim pitanja, ali ga je Grbić brzo iznenadio.
„Nikola ima taj imidž da je vrlo striktan, vrlo škrt na rečima, ali to uopšte nije slučaj. Dao mi je dve kružne vežbe na zagrevanju da vodim. Ne mogu da opišem kolika je sreća za mene bila.“
Samo godinu dana kasnije stigao je poziv koji nije očekivao.
„Usledio je njegov poziv, a ja sam skoro prekinuo slušalicu misleći da me neko zeza. ‘Dobar dan, ovde Nikola Grbić.’ Spasao ga je samo italijanski broj da ne spustim slušalicu“, prisetio se kroz osmeh.
Žakić je potom postao deo stručnog štaba reprezentacije, a prva godina donela mu je i jedno od najtežih iskustava u karijeri. Srbija je u Bariju ostala bez olimpijske vize.
„To je jedna od najgorih noći u mom sportskom životu. Ta izgubljena utakmica protiv Italije, sedenje do pet ujutru ispred hotela, ćutanje, put nazad nakon celog leta gde smo stvarno dali sve… Jednostavno, desio se loš dan.“
Grbića je nasledio Slobodan Kovač, a samo nekoliko nedelja kasnije Srbija je osvojila Evropsko prvenstvo.
„Prvi sastanak sa Bobom protekao je sjajno. Isto neposrednost od prvog momenta, otvorenost, uzajamno poštovanje. Faktički smo samo nastavili gde smo stali, sa ipak nekom drugom filozofijom.“
Posebno pamti neverovatnu želju ekipe da osvoji zlato.
„Slobodno jutro, a igrači: ‘Treneru, je l’ možemo teretanu da uradimo?’ Svi su imali jedan cilj, apsolutno svi. Svi smo sa jednim ciljem išli, to se jasno videlo.“
O Kovaču govori sa velikim poštovanjem.
„Boba je van terena sjajan čovek. Ako treba ruka, litar krvi – izvoli, daću ti sutra. Nema kod njega te neke kočnice.“
Grbića i Kovača, ipak, ne želi da poredi.
„Nisu za poređenje. Veliki su i jedan i drugi. Nestvarna privilegija i blagoslov je biti deo stručnog štaba i jednog i drugog.“
Treći veliki autoritet uz kojeg je dobio priliku da radi jeste Zoran Terzić. Žakić danas ističe da mu je i ta saradnja donela potpuno novo iskustvo.
„Sada je to treće potpuno drugačije iskustvo. Karakterno su sva trojica dijametralno različiti. Te veličine, i trenerske i ljudske, zahtevaju da budu svoji i posebni.“
Za njega je sama činjenica da je deo reprezentativne priče ogromna privilegija.
„Meni je i da sam pet minuta deo ovoga, i da sam neko ko skuplja lopte, samo biti deo cele ove priče kruna svog tog nekog rada.“
Prelazak u žensku odbojku
Posle rada u muškoj odbojci, Žakić je napravio veliki zaokret i prešao u žensku konkurenciju. Sa TENT-om je stigao do domaćih trofeja i Lige šampiona.
„Ja mnogo volim te stvari gde mogu da razmišljam malo više od naredne utakmice i toga da li sam pobedio ili izgubio.“
Odluka je bila i životna, jer je u međuvremenu stigla porodica.
„Jedno je moj entuzijazam, a drugo je šta će ljudi oko mene da rade zbog tog mog entuzijazma. Kad uđeš u neke godine, ne možeš da budeš trener-volonter 20 godina.“
Posebnu priču predstavlja njegov odnos sa suprugom Emilijom, koja je takođe odbojkašica. U jednom trenutku našli su se na suprotnim stranama mreže.
„Trebalo je da igramo polufinale, a mi smo tada živeli u Lajkovcu. Ja sam deset dana ostao u Obrenovcu. Rekao sam: ‘Ja sam ovde, ti si tamo’. Napravili smo karantin, pa se vidimo za deset dana.“
Godinu dana kasnije bili su na istoj strani, a zajedno su osvojili titulu.
„Na kraju ona uzme svoju prvu, ja svoju prvu i nekako je sve bilo baš lepo.“
Poraz koji je dugo nosio
Jedan od najtežih trenutaka bio je poraz u finalu Kupa u Subotici, njegovom rodnom gradu.
„Teško mi je palo, zato što sam imao trista svojih ljudi na tribinama, koji su došli da vide kako nas dvoje dižemo pehar. I opet, moja je odgovornost tu kao trenera.“
Koliko ga je poraz pogodio govori i činjenica da ga je sanjao.
„Ja mislim da sam dva puta sanjao, ali bez šale. Identičnu tu situaciju. Okupiraju te te stvari, ne možeš da im pobegneš.“
Ipak, iz tog poraza izvukao je pouku, a naredno finale donelo je drugačiji kraj.
„Čekam nešto što će biti vredno odvajanja od porodice“
Žakić trenutno nema novi klupski angažman, ali ne želi da prihvati bilo šta samo da bi radio.
„Hoću da dam sebi priliku. Nadam se da će nešto da se ukaže što će biti zadovoljenje mojih ličnih ambicija, planova i ciljeva za dalje, a i tog nekog kućnog budžeta. Nečega što će biti vredno eventualnog odvajanja od porodice.“
Dok čeka novu klupsku priliku, potpuno je posvećen reprezentaciji.
„Reprezentacija me trenutno ispunjava i okupira u sasvim dovoljnoj meri. Utakmice su na dva-tri dana, nema mnogo prostora za razmišljanje. Nadam se da idemo do samog kraja.“
