PONIZIO HITLERA PRED CELIM SVETOM, A ONDA BANKROTIRAO! Bio je Adolfova NOĆNA MORA, šampion kakav se jednom rađa - a posle Berlina usledio je PAKAO!
Na današnji dan 1913. godine rođen je Džesi Ovens, čovek čije je ime zauvek povezano sa jednom od najvećih sportskih priča svih vremena. Pred Hitlerovim očima i desetinama hiljada gledalaca u Berlinu osvojio je četiri zlatne medalje i srušio propagandnu sliku koju je nacistički režim pokušavao da pošalje svetu.
Ali iza blistavih medalja krila se mnogo teža priča. Siromaštvo, rasizam, borba za opstanak i težak život posle najvećeg sportskog uspeha samo su deo puta koji je Ovens morao da prođe. Ovo je priča o čoveku koji je na stadionu postao besmrtan, ali se po povratku kući suočio sa surovom stvarnošću.
Olimpijske igre u Berlinu
Berlin je tog leta 1936. bio centar sveta. Prepune tribine Olimpijskog stadiona prekrivene nacističkim zastavama trebalo je da budu savršena kulisa za propagandni spektakl Adolfa Hitlera, koji je želeo da Igre pretvori u dokaz moći i navodne superiornosti svoje Nemačke.
Nacistički režim koristio je Olimpijske igre kao ogromni propagandni projekat. Cilj je bio da svetu pokaže sliku snažne i "nadmoćne" Nemačke, ali jedan čovek pokvario je savršeno zamišljen scenario.
Zvao se Džesi Ovens.
Amerikanac poreklom iz Alabame, unuk roba i sin siromašne porodice, stigao je u Berlin kao jedan od najboljih atletičara sveta. Niko nije mogao da pretpostavi da će upravo on postati simbol borbe protiv rasizma i mržnje.
Četiri zlata koja su odjeknula svetom
Ovens je u Berlinu napravio ono što se do tada činilo nemogućim.
Osvojio je zlato na:
100 metara,
200 metara,
skoku udalj,
štafeti 4x100 metara.
Postao je prvi američki atletičar koji je osvojio četiri zlatne medalje na jednim Olimpijskim igrama u atletici. Njegovi rezultati nisu bili samo sportski trijumf - bili su direktan udarac nacističkoj ideologiji o rasnoj superiornosti.
Misterija oko Hitlera i čuvenog trenutka
Decenijama se prepričavala priča da je Hitler odbio da se rukuje sa Ovensom nakon njegovih pobeda.
Istorijski izvori navode da je situacija bila komplikovanija - Hitler je prvog dana Igara čestitao nekim pobednicima, ali je kasnije odlučeno da ili pozdravi sve osvajače medalja ili nijednog. On se odlučio za drugu opciju.
Ali simbolika je ostala ista: čovek koga je nacistička propaganda pokušavala da ponizi postao je najveća zvezda Igara.
Prijateljstvo koje je šokiralo svet
Posebna priča vezana je za takmičenje u skoku udalj.
Ovensov najveći rival bio je Nemac Luz Long, favorit domaće publike. Uprkos ogromnom političkom pritisku, Long je pokazao sportsko veličanstvo - pomagao je Ovensu savetima tokom kvalifikacija, a dvojica rivala postali su prijatelji.
Njihova fotografija zajedno postala je jedna od najpoznatijih olimpijskih slika svih vremena - trenutak kada je sport pobedio politiku.
Od siromaštva do besmrtnosti
Ovens nije imao lak put.
Rođen je 12. septembra 1913. u Alabami, kao deseto dete u porodici. Kada je imao devet godina, porodica se preselila u Klivlend, gde je počeo da pokazuje neverovatan talenat za atletiku.
Još kao srednjoškolac pravio je čuda - postavljao je rekorde i privukao pažnju cele Amerike. Na jednom takmičenju 1935. godine ostvario je neverovatne rezultate i postavio više svetskih rekorda u samo jednom danu.
Ali kada se vratio iz Berlina, čekao ga je surov povratak u realnost.
Iako je postao heroj, Amerika je tada i dalje bila duboko podeljena rasizmom.
Od olimpijskog heroja do bankrota
Iako je iz Berlina izašao kao svetska zvezda, Ovens se po povratku u Ameriku suočio sa problemima koje četiri zlatne medalje nisu mogle da reše. Zbog toga što je napustio amaterski sport i odbio da nastavi turneju po Evropi, ostao je bez mogućnosti da nastupa na način koji bi mu donosio ozbiljnu zaradu.
Pokušavao je da iskoristi svoju slavu kroz različite poslovne poduhvate, ali nisu svi bili uspešni. Novac je počeo da nestaje, dugovi su se gomilali, a 1939. godine Džesi Ovens je proglasio bankrot.
Čovek koji je samo tri godine ranije pred celim svetom osvojio četiri olimpijska zlata sada se borio sa finansijskim problemima i pokušavao da pronađe način da prehrani porodicu.
U jednom periodu pristajao je čak i na neobične trke i egzibicije kako bi zaradio novac. Trčao je protiv konja i drugih životinja pred publikom, što je bio gotovo nadrealan prizor za čoveka koji je u Berlinu postao jedan od najvećih sportskih junaka svog vremena.
Kasnije je uspeo da izgradi novu karijeru u odnosima s javnošću i kao ambasador sporta. Ipak, njegova priča ostala je jedan od najneverovatnijih primera koliko brzo slava može da se pretvori u finansijsku borbu.
