STRAVIČNA LIKVIDACIJA SPORTISTE! Preživeo atentat, pa otišao kod PREMIJERA - samo TRI DANA KASNIJE IZREŠETAN U SAČEKUŠI! Ko je naredio NJEGOVU SMRT?!

Bajaman Erkinbajev bio je mnogo više od uspešnog sportiste. Rvač, biznismen, poslanik i predsednik Olimpijskog komiteta Kirgistana našao se u samom centru političkih i kriminalnih sukoba koji su godinama potresali tu zemlju.

Ko je naredio njegovu likvidaciju ostalo je jedno od pitanja oko kojih su se godinama sudarale potpuno različite verzije – od političkog obračuna i sukoba oko poslovnih interesa do tvrdnji o vezama sa kriminalnim strukturama i trgovinom drogom.

Od rvanja do politike i velikog biznisa

Erkinbajev je poticao iz južnog dela Kirgistana, a životni put započeo je kao radnik u fabrici duvana. Kasnije je izgradio karijeru u rvanju i tradicionalnom kirgistanskom borilačkom sportu, da bi vremenom postao jedan od poznatijih biznismena u zemlji.

Njegovo ime posebno se vezivalo za veliki bazar Kara-Suu, jedan od najvažnijih trgovačkih centara u južnom Kirgistanu. Poslovni uspeh otvorio mu je vrata politike, pa je postao poslanik kirgistanskog parlamenta, a zatim i predsednik Nacionalnog olimpijskog komiteta.

Međutim, uz njegovu političku i sportsku karijeru godinama su išle i kontroverze. Mediji i politički protivnici povezivali su ga sa različitim poslovima i kriminalnim strukturama na jugu zemlje. Važno je, međutim, naglasiti da sve te tvrdnje nisu bile pravosnažno potvrđene. One su ipak predstavljale deo javnog konteksta u kojem je Erkinbajev gradio svoj uticaj.

Pokušaj atentata

U noći između 28. i 29. aprila 2005. na Erkinbajeva je pucano u Biškeku. Preživeo je napad, ali je kasnije javno govorio da veruje da je bio politički motivisan.

U to vreme bio je i kandidat za predsednika Kirgistana, zbog čega je svoju političku ambiciju navodio kao jedan od mogućih razloga zbog kojih je mogao biti meta. Ipak, od samog početka postojale su i druge teorije. Pojedini posmatrači smatrali su da bi motiv mogao da bude povezan sa njegovim poslovnim interesima i kontroverzama oko Kara-Suu bazara.

Tako je posle prvog atentata ostalo otvoreno pitanje da li je meta bio političar koji je postajao sve uticajniji ili biznismen čiji su poslovi zadirali u interese moćnih ljudi.

Situacija u zemlji dodatno se komplikovala. Samo nekoliko nedelja ranije Kirgistan je prošao kroz takozvanu Tulipansku revoluciju, kojom je srušen dugogodišnji predsednik Askar Akajev. U političkom metežu koji je usledio Erkinbajev je dodatno ojačao svoj položaj, ali su istovremeno rasle i kontroverze koje su ga pratile.

U junu 2005. izbilo je nasilje povezano sa trgovcima sa Kara-Suu bazara, dok su Erkinbajevljevi poslovni interesi oko tog tržišta ponovo dospeli u centar pažnje. U isto vreme, Kirgistan je počeo da beleži niz političkih ubistava. Jedan od poslanika, Džirgalbek Surabaldijev, ubijen je u junu, a njegova smrt takođe je povezivana sa kriminalnim i poslovnim sukobima.

Atmosfera u zemlji postajala je sve opasnija, a Erkinbajev je sve otvorenije govorio o strahu za sopstveni život.

Tri dana pre smrti upozorio je premijera

Jedan od najjezivijih detalja u čitavom slučaju dogodio se samo tri dana pre njegovog ubistva.

Erkinbajev je 18. septembra 2005. otišao kod tadašnjeg premijera Feliksa Kulova. Prema Kulovljevom kasnijem svedočenju, bio je veoma uznemiren i rekao mu je koga sumnjiči da želi da ga ubije. Zatražio je i da, ukoliko zaista bude ubijen, to ime bude predato istražiteljima.

Tri dana kasnije njegovo upozorenje postalo je stvarnost.

U kasnim večernjim satima 21. septembra Erkinbajev se vraćao kući u Biškeku. Sa njim je bio njegov vozač Sabir Batyrov. Kada je automobil stigao do kuće, Erkinbajev je izašao, a potom su odjeknuli pucnji.

Batjrov je istražiteljima rekao da je video samo tamnu siluetu koja se udaljavala sa mesta napada. Teško ranjeni Erkinbajev još je uspeo da zatraži da pozovu bolnicu. Prebačen je na lečenje, ali je ubrzo preminuo.

Već 22. septembra kirgistanski parlament održao je vanrednu sednicu zbog njegovog ubistva. Zbog toga se u pojedinim izvorima kao datum povezan sa njegovom smrću pojavljuje 22. septembar, iako se sam napad dogodio u noći 21. septembra.

Ko je naručio ubistvo?

Upravo tu počinje najzamršeniji deo priče. Zvanična istraga ponudila je jednu verziju događaja, ali su se tokom godina pojavljivali različiti osumnjičeni, motivi i sudske odluke.

Šef kirgistanske službe bezbednosti Tashtemir Aitbajev tvrdio je u novembru 2005. da je ubistvo bilo povezano sa ilegalnom trgovinom drogom. Prema toj verziji, Erkinbajev je navodno odbio da organizuje određenu isporuku, nakon čega je odlučeno da bude uklonjen.

Kao osoba koja je navodno organizovala ubistvo pominjan je Mahmutjan Ruzimetov, dok je kao mogući izvršilac označen državljanin Rusije čečenskog porekla Sultan Abalaev.

Abalaev je kasnije uhapšen u Rusiji, ali je Vrhovni sud Kalmikije odbacio optužbe protiv njega i oslobodio ga. Sud je ocenio da su zaključci istrage bili zasnovani na pretpostavkama i da nisu bili potvrđeni dokazima izvedenim na suđenju.

Taj detalj je posebno važan za razumevanje slučaja: čovek kojeg je istraga označila kao mogućeg izvršioca nije pravosnažno proglašen krivim, već je oslobođen.

Među osumnjičenima i njegov vozač

Istraga se kasnije proširila i na Erkinbajevljevog vozača Sabira Batjrova, kao i na Mahmutjana Ruzimetova. Obojica su negirala krivicu.

U jednom trenutku sud ih je osudio, ali je Vrhovni sud Kirgistana kasnije ukinuo prethodnu presudu i predmet vratio na ponovno razmatranje. Američki Stejt department tada je takođe beležio da je Vrhovni sud ukinuo njihove ranije osude i naložio dalju istragu.

Kasniji postupak ponovo je doveo do osuđujuće presude protiv Ruzimetova i Batjrova, ali je slučaj i dalje bio praćen pitanjima o dokazima i stvarnoj ulozi pojedinaca.

Dodatnu sumnju izazvala je činjenica da je Batjrov, jedan od ključnih ljudi u istrazi i čovek koji je bio sa Erkinbajevom u trenutku napada, kasnije umro u zatvoru.

Njegova smrt dodatno je raspirila različite teorije oko čitavog slučaja. Ipak, različiti izvori i kasnije istrage davali su različite prikaze okolnosti njegove smrti, zbog čega je ne bi trebalo predstavljati kao definitivno dokazanu „likvidaciju svedoka“.

Političko ubistvo ili kriminalni obračun?

Pitanje motiva ostalo je u središtu priče od samog početka.

Predsednik Kurmanbek Bakijev neposredno nakon ubistva sugerisao je da iza njega stoji kriminalna grupa i otvoreno govorio o mogućem prožimanju kriminalnih struktura i državnih institucija. Sam Erkinbajev je još posle aprilskog atentata tvrdio da je napad politički motivisan, dok su drugi ukazivali na njegove poslovne interese i sukobe koji su ih pratili.

Kasnija istraga ponudila je verziju povezanu sa kriminalnim poslovima i trgovinom drogom, ali je deo te konstrukcije doživeo ozbiljan udarac nakon što je Sultan Abalaev, označen kao mogući izvršilac, oslobođen na sudu.

Zbog svega toga, slučaj Bajamana Erkinbajeva ostao je jedna od onih priča u kojima se sa svakim novim dokumentom pojavljuje nova verzija, umesto jedne, konačne istine.

Čovek koji je tokom života spojio sport, biznis i politiku ubijen je u trenutku kada je tvrdio da strahuje za sopstveni život. Tri dana pre smrti upozorio je premijera da bi mogao biti meta. I upravo ta činjenica čini njegovu priču posebno jezivom, ali istovremeno ne daje odgovor na ključno pitanje koje je ostalo iza njega: ko je zaista naredio da Bajaman Erkinbajev bude ubijen?