Kažu da je Dušan Borković najviši profesionalni vozač koji je ikada seo u trkački automobil. U dvodecenijskoj karijeri osvojio je tri zlatne i jednu dijamantsku kacigu, titulu Evropskog prvaka na brdskim trkama, u ETC kupu završio je treći, a sada je na pragu istorijskog dana kada će postati prvi Srbin u Svetskom šampionatu turing automobila, i to kao takmičar u najjačoj, novoosnovanoj TC1 klasi. Dušan će voziti „ševrolet kruz“ koji je izradio engleski tjuner RML. Brzi Pančevac ispričao nam je kako je stigao do pozornice na kojoj naših trkača dosad nije bilo.U novembru si najavio da ćeš voziti WTCC, ali slabiju TC2 klasu. Kako se tačno desio prelazak u TC1 kategoriju?
- Posle ETCC, NIS petrol rejsing tim i ja smatrali smo da zaslužujem više i da ne treba da gubim vreme u još jednoj sezoni kupa. Rešili smo da krenemo u WTCC, makar u slabiju klasu. Odlučili smo se za TC2 zbog cene automobila i to objavili, a onda je usledio poziv tima Kampos. Birali su između više vozača i odabrali mene, jer im se dopada moj način vožnje i brzina kojom učim. Prvi sam Srbin koji vozi Svetski šampionat, nadam se da će i država prepoznati značaj mog učešća i da će pomoći. Ova godina će proći kako mora, nadam se da će dogodine sve biti mnogo bolje.
Imaš višegodišnji ugovor sa Kamposom?
- Nemam još, ali se nadam trogodišnjem. Neću prestati da se trkam u narednih sedam ili deset godina. Ono što sam vozio pre ETCC je jedno, ETCC je drugo, a WTCC je nešto sasvim treće. U Svetskom šampionatu nema sporog ili lošeg vozača, svi su vrhunski. Kažu da je Leb novajlija, a on ima više izvezenih kilometara u rikverc u garaži nego što ćemo mi privatnici imati preko cele godine.
Stigla ti je ponuda koja se dobija možda jednom u karijeri, ali tebi nedostaje iskustvo. Nije li bilo pametnije proći celu sezonu sa TC2 autom i naučiti staze?
- Čini mi se da će TC2 ove godine biti promašena investicija, automobili će biti pet ili šest sekundi sporiji po krugu i neće biti puno u kadru prilikom prenosa. Ljudi koji daju novac žele da im se auto vidi. Ja tu priliku neću da propustim, makar se polupao u prvom krugu. To mi je važno, sutra će biti važno mojoj deci, a mislim i da sam posle 20 godina na trkama i zaslužio da dođem dovde. Imam mnogo navijača, ljudi su u meni prepoznali borbenost, talenat, odricanje i predanost tome što radim. Takav ću biti i ubuduće.
TC1 „kruz“ treba da ima oko 380KS, je li to tvoja najjača takmičarska sprava ikad?
- „Lanser“ je imao preko 400KS, ali je drastično teži od „kruza“. Rekao bih da će izlazak iz krivine biti težak, jer auto ima mnogo snage na prednjoj osovini, treba naći momenat kada dati gas. Ja sam na samom startu u poziciji da budem 16. na svetu (16 vozača počinje šampionat u TC1 klasi - prim. aut.) i prihvatam činjenicu da mogu da budem i poslednji. Cilj mi je dan kada ću doći do podijuma, to ne mora da bude ove godine. Mi potičemo iz siromašne zemlje, u kojoj trke nisu toliko zastupljene. Meni je WTCC u tehničkom i finansijskom smislu bio kao put biciklom do meseca, a sada sam tu. Zato, koji god da budem na kraju sezone biću srećan. To naravno ne znači da se neču boriti za sam vrh i sakupljati iskustva i predstavljati svoju zemlju i sponzore na najbolji mogući način širom sveta.
U „Kamposu“ si WTCC debitant, timski kolega Valente ima tek 8 izvezenih rundi. Auto je i vama i ekipi apsolutno nov. Zvuči komplikovano...
- Samo smo Leb i ja debitanti (smeh). Valente ima prednost i na stazi i u timu. On se prošle godine kao debitant borio za visoke plasmane. Ipak, i on je neiskusan u novom autu i sigurno bi obojici značilo da je bar jedan od nas iskusniji. Prvi put osećam šta znači imati timskog kolegu. On će mi biti konkurent, ali moramo da budemo i ortaci koji se zajedno probijaju kroz sve, zajedno uče i pomažu timu.
Ko brine o čemu u ekipi i gde je auto između trka?
- Neću imati ništa svoje, sve vodi Kampos. Planiram da moj brat Strahinja ide na sve trke, on mi je najveća podrška i veoma mi je bitno njegovo mišljenje. Tu će uvek biti i moja supruga Andrijana, koja vodi naš deo tima. Auto će sve vreme biti na putu i to nema veze sa mnom. Želeo sam da ga predstavim srpskoj publici uživo, to bi bio možda najskuplji trkački auto koji je došao u Srbiju, ali nije bilo izvodljivo.
Zašto uvek ističeš Leba kao glavnog konkurenta, kad su kraljevi turinga Tarkvini i Miler?
- Zato što sam godinama unazad Leba smatrao najkompletnijim vozačem i bio mi je idol, a ne zbog toga što mislim da će on na trkama ove godine biti najbolji, jer najbolji na turing trkama jesu upravo Miler i Tarkvini. Ako je Sebastijan Leb više godina unazad bio najbolji sportista Francuske, a ja vozim sada sa njim, ako je Tom Koronel bio najbolji u Holandiji, pored svih njihovih fudbalera, Mihelis u poslednje tri godine najuspešniji sportista Mađarske, onda se tu radi o važnom i kvalitenom sportu za jednu državu.
Od svih staza na kalendaru, vozio si samo Slovačku i Austriju. Šta ćeš sa ostalim?
- Mučiću se! Igrice i simulacije ne znače mi ništa dok ne izađem na stazu i osetim sile u automobilu.
Očekuješ li da navijači iz Srbije dođu u većem broju makar na Hungaroring?
- Da. Ja očekujem da pored onih 150.000 Mađara, koji će podržati Mihelisa, bude bar hiljadu Srba. Nadam se da će navijači ostati uz mene i ako budem bio 15. jer tada će mi njihova podrška još više značiti.
Sezona počinje na ulicama Marakeša, nastavak je već 7 dana kasnije u Francuskoj. Moraćeš da učiš, ali i da čuvaš auto da bi uopšte startovao u Pol Rikaru.
- Nije mi dobro zbog toga. Dok automobili dođu iz Maroka u Francusku, to je 2.300 kilometara, biće sreda. Nije lako ovih dana biti u mojoj koži.
Nikada se nijedan srpski vozač nije upustio u ovo što ti počinješ, a nemam utisak da šira javnost shvata veličinu poduhvata. Kako ti to vidiš i osećaš?
- Znam da ljudi mnogo očekuju od mene i ne dozvoljavam da me to pokoleba. Moji navijači misle da je Dušan Borković vanzemaljac, biće dobar u šta god da sedne. Meni stigne dnevno 50-100 poruka tipa „Leb će ti gledati u auspuh“. To mi ne ide u prilog, jer su to najveći vozači današnjice. Norbert Mihelis u Mađarskoj ima više navijača nego Novak Đoković u Srbiji. Njega navijači vole i bodre čak i kada je poslednji ili petnaesti. Ja se nadam takvim navijačima ove godine.
Jesi li uzbuđen, o čemu razmišljaš?
- Biti sa tim vozačima u takvom automobilu, voziti Maroko i Makau, trkati se na Spa Frankoršampu, pa Hungaroring, gde dođe najviše ljudi, imati 558 miliona gledalaca pored malih ekrana, to su sve stvari koje nam idu u prilog.
Pre godinu dana kazao si: „Uspeh je da vozim WTCC“. Šta su ambicije sada?
- Najveći mogući uspeh je da imamo vozača u WTCC. I to je ispunjenje svih mojih snova. A o uspehu na svetskom nivou pričaćemo neki drugi put.
Planovi su ti dugoročni. Šta će se kada dešavati?
- Želim da trajem, kao Tom Koronel. Ja sam svoju sudbinu vezao za WTCC. To je zvanično najbrže rastući šampionat na svetskoj trkačkoj sceni. Nadam se da ću postati svetski poznat vozač.
Bio si u RML, kakvi su utisci iz fabrike?
- RML je druga dimenzija, drugi svet, to nema veze ni sa čim što sam u životu video. Moćni su, puno znaju, svaki minut je isplaniran do detalja.
Ko ti je najinteresantniji od kolega koji će voziti „ševrolet“?
- Najpre Koronel, zato što je najiskusniji i velika je zvezda. Ne isključljujem Đanija Morbidelija. Čiltona vole u RML, kažu da je jako brz.
Kakav ti je prvi utisak iz vožnje novog auta?
- Al' ovo brzo ide! (smeh) Auto je sjajan, brz u krivinama, fenomenalno koči, ali je i pomalo neudoban. Imao sam problem sa leđima na prvim testovima, za drugi su mi ugradili deo koji će smanjiti pritisak, ali mislim da ću se mučiti cele godine. Pravila su pooštrena, neće biti pomeranja i moram da se naviknem na bol. Nisam ja kriv što sam visok 2,07! (smeh)
