Odbojkašica Crvene zvezde Julija Milović, koja je pre dve godine iz Mađarske stigla u Srbiju, u intervjuu za Kurir otkriva da je dobijanjem srpskog pasoša načinila prvi korak ka nacionalnom timu naše zemlje.Kako si došla na ideju da zatražiš srpsko državljanstvo?- Već više od dve godine igram odbojku i živim u Srbiji, upoznala sam kulturu i jezik. Imam i mnogo dobrih prijatelja ovde, a postoje i olakšice za svakodnevne obaveze. Drago mi je što imam mogućnost da zadržim mađarsko državljanstvo i dobijem srpsko. U ovom regionu ima mnogo ljudi koji imaju dva državljanstva i mislim da je to pravo blago i most između dva naroda - kaže Milovićeva.Nameravaš li da zaigraš za odbojkašku reprezentaciju Srbije?- Igranje za nacionalni tim zavisi od nekoliko faktora - fizičke spremnosti igrača, zvaničnog stava rukovodstva, zakona, pravila i malo sreće, naravno.Jesi li razgovarala s nekim is Odbojkaškog saveza Srbije o tome?- Nije bilo zvaničnog razgovora na tu temu, ali dobijanjem srpskog državljanstva otvoren je put ka tome.Da li si uspela da pronađeš neke rođake pošto imaš srpske korene?- Raspitala sam se i moja porodica je poreklom iz ovih krajeva. Zapravo je prezime Milović najrasprostranjenije u Nikšiću, u Crnoj Gori.
Išla si na neke utakmice fudbalera Crvene zvezde, imaš li omiljenog igrača među njima?- Nekoliko puta sam bila na Marakani, a atmosfera je svaki put bila fenomenalna. Podrazumeva se da navijam za Crvenu zvezdu, a poštujem sve naše fudbalere koji daju sve od sebe, rade naporno i uživaju u tome.Jesi li naučila srpski jezik?- Govorim srpski sa engleskim akcentom! U stvari, prilično tečno pričam, mogu manje-više da čitam novine i gledam televiziju. Bez problema razgovaram sa svojim divnim susedima, ljudima u prodavnici i prijateljima. Slušam srpsku muziku, a najviše volim balade.
Zaljubljena u srpsku prestonicuJEDVA ČEKAM JESEN I ZIMU U BEOGRADUDošla si u Beograd pre dve godine, kako ti se sada čini život ovde?- Imam nekoliko omiljenih mesta u Beogradu, kao što su Ada, neki kafići, muzeji, pijaca u blizini mog stana, park kod Hrama Svetog Save. Zaista mi je prijatno ovde, radujem se dugoj toploj jeseni i jedva čekam da prošetam beogradskim ulicama po prvom snegu.
