SLAVILI SMO NJIHOVE POBEDE: 7 čuvenih jugoslovenskih sportista

1. Radivoje Korać: Smrt u autuNajbolji strelac Evrope i popularni Žućko poginuo je 2. juna 1969. godine u Vogošći, blizu Sarajeva, dok se vraćao s prijateljske utakmice reprezentacija Jugoslavije i BiHNajbolji strelac na četiri uzastopna Evropska prvenstva - 1959, 1961, 1963, 1965 - i svojom igrom i tragičnim krajem obeležio je jugoslovensku košarku.RekorderRadivoje Korać, odmilja zbog boje kose zvani Žućko, rođen je u Somboru 1938. godine. Košarku je počeo da igra za BSK, docnije OKK Beograd, sa 16 godina. S visinom od 193 centimetra igrao je krilnog centra, a trener mu je bio Borislav Stanković, docniji dugogodišnji generalni sekretar Međunarodne košarkaške organizacije (FIBA).U dresu ovog kluba četiri puta osvajao je prvenstvo Jugoslavije (1958, 1960, 1963, 1964), a tri puta biran je u najbolju evropsku petorku. Na utakmici Kupa evropskih šampiona protiv Alvika iz Stokholma 1965. godine Korać je postigao 99 poena (utakmica se završila rezultatom 155:57) i zamalo srušio rekord Vilta Čejmberlena, koji je 1962. na utakmici između Filadelfija Voriorsa i Njujork Niksa postigao 100 poena. Ali treba imati na umu da utakmice NBA traju duže.S reprezentacijom je osvajao srebrne medalje dva puta na evropskim (1961, 1965), dva puta na svetskim prvenstvima (1963, 1967) i jednom na Olimpijskim igrama (1968), i jednu bronzanu medalju na Evropskom prvenstvu 1963. godine.Odigrao je ukupno 157 međunarodnih utakmica i postigao 3.153 poena, sa za ono vreme visokim prosekom od 20,8 poena po utakmici.Kad je odlučio da karijeru nastavi u inostranstvu, za njega su se otimala četiri italijanska kluba, a bilo je govora da će i u madridski Real. Ali najbolju ponudu dao mu je Standard iz Liježa u Belgiji.Bilo je karakteristično njegovo izvođenje slobodnih bacanja, sa dve ruke odozdo - “iz bunara”. Dok je igrao u Belgiji, bio je gost u jednom televizijskom šou-programu. Pitali su ga koliko slobodnih bacanja može da pogodi iz sto pokušaja. Na pristojnom francuskom odgovorio je: “Oko osamdeset puta.” Prešli su u drugu salu u kojoj je bio postavljen koš i Korać, koga su tamo odmila zvali Radi. Od sto šuteva Korać je pogodio - svih sto!Skroman momakVan terena bio je običan momak. Apsolvirao je na elektrotehnici, voleo je muziku, knjige, posećivao čak i operu. S jednog puta u London vratio se s pločom Bitlsa, za koje niko do tada nije čuo. Bitlse je Radio Beograd prvi put pustio u etar zahvaljujući baš Žućku. Bio je jedan od najskromnijih vrhunskih sportista. Kad mu je trener Zvezde Aleksandar Gec ponudio dvosoban stan i “fijat 1.300”, čuveni “tristać”, da pređe iz OKK Beograda, odbio je bez premišljanja.Kad je bio u Beogradu, slobodno vreme provodio je s drugarima iz detinjstva ispod sata na početku Knez Mihailove ulice. Šezdesetih taj deo ulice zvali su Žućkovo ćoše.Od predsednika Standarda dobio je na poklon auto “folksvagen 1.600”. Novinar Pero Zlatar, koji je Žućka posetio u Liježu, zapisao je: “Njegovi prijatelji kažu da je Korać najveći antitalenat za vožnju i da samo sreći može da zahvali što je nekoliko incidenata koje je izazvao nespretnom vožnjom prošlo tek s manjim ogrebotinama.”U tom autu Korać je u Vogošći, u blizini Sarajeva, poginuo 2. juna 1969. godine dok se vraćao s prijateljske utakmice reprezentacija Jugoslavije i BiH.FIBA je 1971. u njegovu čast pokrenula takmičenje Kup Radivoja Koraća, a pehar koji se dodeljivao pobedniku ovog takmičenja nazvan je Žućkova levica. Ovo evropsko takmičenje ugašeno je 2002. godine.Radivoje Korać bio je prvi sportista koji je sahranjen u Aleji velikana u Beogradu.

2. Miroslav Cerar: Najbolji na svetu

Gimnastičar iz Ljubljane punih 13 godina dominirao je sportom i osvojio neverovatnih 18 zlatnih medalja na međunarodnim takmičenjimaMiroslav Cerar smatra se najboljim jugoslovenskim sportistom svih vremena. Osvajao je medalje dva puta na Olimpijskim igrama, na četiri svetska i pet evropskih prvenstava.Zbog stida gimnastikaRođen 1939. u Ljubljani, okušao se na gimnastičkim spravama u osnovnoj školi - i postideo jer nijednu vežbu nije mogao da izvede. To ga je navelo da ode na gimnastičku sekciju i posle nekoliko meseci počeo je da se takmiči. Ostalo je istorija.Cerarova međunarodna karijera počela je 1958, kada je na Svetskom kupu u Moskvi na konju s hvataljkama osvojio bronzanu medalju. Od tada, pa do 1971, kad je posle povrede dobijene na takmičenju u Tokiju prestao da se takmiči, osvajao je zlatne medalje takmičeći se na konju s hvataljkama na Olimpijskim igrama 1964. i 1968. i bronzu na vratilu 1964. Na svetskim prvenstvima bio je prvi 1962, 1966. i 1970. na konju s hvataljkama i 1966. na vratilu; treći 1958. na konju s hvataljkama i 1966. na razboju.U celoj karijeri samo dva puta na evropskim prvenstvima nije bio prvi na konju s hvataljkama - gubio je od Rusa. Kad je u Beogradu od žirija dobio ocenu “samo” 9,85, publika je negodovala, a njegovog direktnog konkurenta za medalju Rusa Borisa Sahlina, koji je nastupio sledeći, ometala je zvižducima. Cerar je tada izašao pred publiku i zamolio je da Sahlinu omogući da vežbu izvede što bolje može.Novinari su 1969. godine izračunali da je Miroslav Cerar tada imao 29 medalja - 15 zlatnih, pet srebrnih i devet bronzanih - više nego svi ostali jugoslovenski sportisti zajedno. Tada nije stao, već je ukupno osvojio 18 zlatnih medalja.Miroslav Cerar prestao je da se takmiči 1971, nakon povrede koju je doživeo na takmičenju u Japanu. Dobitnik je najviše državne nagrade u SFRJ - Nagrade AVNOJ.Za jugoslovenskog sportistu godine izabran je tri puta - 1961, 1963. i 1964. Obavljao je počasne dužnosti u Jugoslovenskom sportskom komitetu. Bio je prvi predsednik Slovenačkog olimpijskog komiteta, a sada je predsednik Slovenačke olimpijske akademije.Vreme amaterizmaO svojim takmičarskim danima rekao je: “Primio sam sva najveća priznanja, moralna naravno. To je bilo vrijeme amaterizma, zato treba gledati kroz te naočare. Sada je sasvim drugačije, sada su sponzori zainteresovani, marketing itd. Ja se ne žalim na to, ali s druge strane, teško je uporediti ono moje doba i sadašnje. Ja sam svojom prošlošću zadovoljan, mnogo sam radio, trenirao, a s druge strane, nisam zanemario obrazovanje. Završio sam Pravni fakultet, radio posle kao advokat, završio i dve godine Fakulteta za fizičku kulturu. Vrlo je bitno da sportisti, bez obzira na to da li su više ili manje profesionalci, ne zaborave na svoju egzistenciju. Da se na neki način doškoluju do nekog zvanja. Da ne budu teret društva posle završetka karijere.”U leto 2012. godine slovenačka vlada ukinula je zbog štednje dodatak na penziju od 350 evra koji je isplaćivala Miroslavu Ceraru i još desetorici istaknutih sportista.U braku sa Zdenkom, gimnastičarkom i istaknutom pravnicom, dobio je ćerku i sina. Njegov sin Miro danas je premijer Slovenije.

3. Atina Bojadži: Ohridski delfin Legendarna plivačica iz Makedonije prva je žena s Balkana koja je preplivala Lamanš Objedinila titule Povlačenje

4. Dragutin Šurbek: Učio Japance stonom tenisu

Momak iz radničkog predgrađa Zagreba napravio je veliku karijeru i pobedio na čak 91 međunarodnom takmičenju Tri decenije na vrhu Fizički napad

5. Vera Nikolić: Balkanski linč

Jugoslavija je od trkačice očekivala da na Olimpijskim igrama osvoji zlato i kad je u finalnoj trci odustala, usledile su najteže optužbe Trke uz Veliku Moravu Nove medalje 6. Mate Parlov: Najjači Jugosloven Legendarni bokser bio je nepobediv u ringu, a van njega obožavao je kafane, život i poeziju Nokaut kao škola Nisam nacionalista

7. Nenad Stekić: Od skoka među zvezde do blata

Atletičar iz Beograda, koji je preskočio rekordnih 8,45 metara, karijeru je počeo kao skakač uvis Beli kralj atletike Nema predaje