Najnovije vesti

Prvo posleratno zlato za Jugoslaviju

Istorija Igara

Prvo posleratno zlato za Jugoslaviju

Ostali sportovi
11:20h
Prvo zlato za Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata osvojio je četvrac bez kormilara u veslanju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić

Glavni grad Finske Helsinki bio je domaćin 15. Olimpijskih igara koje je 1952. godine obeležilo prvo učešće sportista iz SSSR, s obzirom da do tada njihova zemlja nije bila član Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK).Sovjetski takmičari su na olimpijskom debiju imali izuzetno zapažen nastup i skoro ravnopravno parirali do tada neprikosnovenim takmičarima iz SAD. Nadmetanja sportista te dve zemlje obeležiće sve sledeće Igre, a njihovo rivalstvo preraslo je u hladni rat na sportskom polju koji je kulminirao bojkotom Igara u Moskvi 1980. i Los Anđelesu 1984.Sportisti iz SSSR-a, kao i iz ostalih zemalja Varšavskog bloka, nisu bili smešteni u Olimpijskom selu već u studentskim domovima, a nadmetanja na borilištima pretvorena su u "rat između komunista i kapitalista"Na Igrama u Helsinkiju učestvovali su i takmičari iz Zapadne Nemačke, koji su propustili Igre u Londonu, dok su sportisti iz Istočne Nemačke odbili poziv MOK-a. Olimpijsku baklju na svečanom otvaranju manifestacije upalili su najveći finski atletičari svih vremena Pavao Nurmi i Hanes Kolemainen, osvajači ukupno 17 olimpijskih medalja, od čega 13 zlatnih. Organizatori Igara na taj način su rehabilitovali najtrofejnijeg atletskog olimpijca svih vremena Nurmija, kome je zbog kršenja pravila o amaterizmu bio zabranjen nastup u Los Anđelesu 1932.Takmičenja u Helsinkiju obeležio je izuzetan nastup sovjetskog gimnastičkog tima. Predstavnici SSSR-a osvojili su, čak, 22 medalje, dok su gimnastičari svih ostalih zemalja podelili preostalih 25.Sovjetski gimnastičar Viktor Čukarin osvojio je četiri zlatne i dve srebrne medalje i sa tim skorom bio najuspešniji takmičar 15. Igara.Atletska nadmetanja obeležio je slavni čehoslovački dugoprugaš Emil Zatopek. Osvajanjem zlatnih odličja na 5.000, 10.000 metara i u maratonu, za koji se prijavio u poslednjem trenutku, Zatopek je napravio podvig koji niko do sada nije ponovio.Najmlađi atletski olimpijski šampion Robert Matijas, koji je u Londonu pobedio u desetoboju sa 17 godina i devet meseci, postao je prvi atletičar koji je odbranio šampionski trofej u toj disciplini.Ženska mađarska reprezentacija dominirala je u plivanju. Mađarice su osvojile četiri titule olimpijskih šampionki, a njihov apsolutni uspeh sprečila je Džoan Harison iz Južne Afrike.Fantastičan nastup mađarskih sportista, koji su zauzeli treće mesto u ukupnom plasmanu, začinili su članovi fudbalskog tima. Čuvena "mađarska konjica", kojom je komandovao legendarni as Ferenc Puškaš, redom je rušila sve protivnike i na putu do zlatne medalje pobedila svih pet protivnika sa ukupnom gol razlikom 20:2. Najtvrđi otpor sjajnom mađarskom timu pružila je u finalom meču reprezentacija Jugoslavije.Na Igrama u Helsinkiju Jugoslaviju je predstavljalo 96 takmičara u 11 sportova. Nakon dva srebra u Londonu, jugoslovenski sportisti su u Helsinkiju osvojili tri medalje, jednu zlatnu i dve srebrne. Prvo zlato za Jugoslaviju posle Drugog svetskog rata osvojio je četvrac bez kormilara u veslanju. Duje Bonačić, Velimir Valenta, Mate Trojanović i Petar Šegvić u finalu su nadmašili sve protivnike i čak za tri sekunde bili brži od drugoplasirane posade iz Francuske.Srebrne medalje osvojene su u ekipnim takmičenjima. Vaterpolisti su takmičenje završili bez poraza, ali su morali da se zadovolje titulom vicešampiona, pošto su pobednici turnira Mađari imali bolju gol razliku.Sjajan nastup imala je i fudbalska reprezentacija, a posebno je ostao upamćen njen duel sa selekcijom SSSR-a u osmini finala. U prvom meču, odigranom 20. jula, "plavi" su vodili čak sa 5:1, ali su Sovjeti, predvođeni Vsevolodom Bobrovim, inače jednim od najboljih hokejaša ŠSR svih vremena, u poslednjih 15 minuta uspeli da izjednače rezultat, u možda i najdramatičnijem fudbalskom meču u istoriji olimpizma.Dva dana kasnije, u ponovljenom meču Jugoslavija je sa 3:1 savladala velikog rivala i plasirala se u četvrtfinale. Na putu do finala Jugoslavija je pobedila Dansku (5:3) i Nemačku (3:1), a u odlučujućem meču poražena je od sjajnog mađarskog tima sa 2:0. Sastav čuvenog timaiz Helsinkija - Beara, Stanković, Crnković, Čajkovski, Horvat, Boškov, Ognjanov, Mitić, Vukas, Bobek i Zebec i danas znaju gotovo svi stariji ljubitelji fudbala na prostorimabivše zemlje.

Pregled osvojenih medalja

zlato srebro bronza

1. SAD 40 19 172. SSSR 22 30 193. Mađarska 16 10 164. Švedska 12 13 105. Italija 8 9 46. Čehoslavačka 7 3 37. Francuska 6 6 68. Finska 6 3 139. Australija 6 2 310. Norveška 3 2 011. Švajcarska 2 6 612. Južna Afrika 2 4 413. Jamajka 2 3 014. Belgija 2 2 015. Danska 2 1 316. Turska 2 0 117. Japan 1 6 218. Velika Britanija 1 2 819. Argentina 1 2 220. Poljska 1 2 121.Kanada 1 2 022. Jugoslavija 1 2 023. Rumunija 1 1 224. Brazil 1 0 2Novi Zeland 1 0 226. Indija 1 0 127. Luksemburg 1 0 028. Nemačka 0 7 1729. Holandija 0 5 030. Iran 0 3 431. Čile 0 2 032. Austrija 0 1 1Liban 0 1 134. Irska 0 1 0Meksiko 0 1 0Španija 0 1 037. Koreja 0 0 2Trinidad i Tobago 0 0 2Urugvaj 0 0 240. Bugarska 0 0 1Egipat 0 0 1Portugalija 0 0 1Venecuela 0 0 1Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Sovjetskog Saveza, Libana, Bugarske i Venecuele.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track