Najnovije vesti

Masakr na Igrama u Minhenu

Istorija Igara

Masakr na Igrama u Minhenu

Ostali sportovi
00:00h
Crnim slovima ostaće zabeležen 5. septembar kada su u Olimpijsko selo upali teroristi, ubili dvojicu, a devetoricu izraelskih predstavnika uzeli za taoce

Nakon Berlina 1936. godine Minhen je bio drugi domaćin najznačajnije svetske sportske manifestacije na tlu Nemačke i u 116 godina dugoj tradiciji modernog olimpizma ostao je upamćen po tragičnom događaju čiji su akteri, palestinski teroristi - pripadnici organizacije "Crni septembar", ubili devetoricu izrealskih sportista i dva trenera, učesnike 20. Igara 1972. godine.U želji da se tadašnja Zapadna Nemačka međunarodnoj zajednici predstavi kao moderna država puna optimizma, organizatori su za slogan Igara, održanih od 26. avgusta do 11. seprembra, odabrali moto "Srećne Igre", za logo simbolizovano plavo sunce, a prvi put su Igre dobile i službenu maskotu - veselog psa "Valdija". Svi napori su, međutim, ostali bez rezultata jer su Igre bile upravo suprotno - najnesrećnije u istoriji olimpijskog pokreta.Crnim slovima ostaće zabeležen 5. septembar kada su u Olimpijsko selo upali teroristi, ubili dvojicu, a devetoricu izraelskih predstavnika uzeli za taoce. Posle neuspešne akcije spašavanja na minhenskom aredoromu, svi taoci su ubijeni, kao i petorica terorista i jedan nemački policajac.Usledio je 34-časovni prekid Igara i nakon toga takmičenja u Minhenu su nastavljena uz podršku izraelskih zvaničnika, ali bez sportista iz te zemlje.Dogadaji sa Igara davne 1972. označili su početak globalnog terorizma, onakvog kakav svet opterećuje i sa kakvim se bori i danas, a bili su inspiracija i poznatom američkom režiseru Stivenu Spilbergu za film "Minhen".Akteri dešavanja u 23 sporta (195 disciplina) na minhenskim borilištima bili su 7.134 predstavnika 121 zemlje - članice Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK) koji je organizaciju Igara bavarskom gradu dodelio u konkurenciji sa Detroitom, Madridom i Montrealom. Afrička politika, odnosno režim aparthejda, i na 20. Igrama je imala posledice zbog odluke MOK-a da zabrani nastup sportistima iz Rodezije koji su doputovali u Minhen, ali im je nadmetanje na sportskim borilištima bilo uskraćeno.Streličarstvo je ponovo uvršteno u olimpijske sportove, džudo je postao stalna disciplina, a rukomet je zauzeo svoje mesto među 195 ostalih disciplina. Na predlogdomaćina kao demonstacioni sportovi bili su uvedeni skijanje na vodi i badminton, koji je od 1992. u olimpijskoj porodici sportova.Na Igrama je prvi put zbog nepristrasnosti uvedena i ceremonija zakletve sudija, a u ime svih delilaca pravde položio ju je predstavnik konjičkog sporta Hajnc Polaj. Na listu osvajača medalja upisalo se 48 zemalja od kojih je najuspešniji bio ŠSR sa 99 trofeja (50 zlatnih, 27 srebrni i 22 bronzana), druga pozicija pripala je SAD - 94 (33 -31-30), treća Istočnoj Nemačkoj - 66 (20-23-23), dok je domaćin bio četvrti - 40 (13-11-16).Prvi put među zemljama osvajačima olimpijskih medalja našli su se DNR Koreja, Kolumbija i Niger.Jugoslavija je učestvovala sa 128 takmičara u 15 sportova i osvojila pet medalja (dve zlatne, jednu srebrnu i dve bronzane), što joj je donelo 20. mesto u ukupnom poretku. Rukometaši su postali prvi olimpijski pobednici u istoriji tog sporta, a Mate Parlov je u poluteškoj kategoriji osvojio prvo "zlato" za jugoslovenski boks. Srebrnu medalju osvojio je rvač Josip Čorak (grčko-rimski stil), a bronzane bokser Zvonimir Vujin (poluvelter) i rvač Milan Nenadić (grčko-rimski).

Pravi junak "minhenske olimpijske priče" bio je američki plivač Mark Špic sa sedam zlatnih medalja i sedam svetskih rekorda, postavši tada najuspešniji plivač svih vremena. Na Igrama u Meksiku, četiri godine ranije, Špicu su pripala dva najsjajnija olimpijska odličja, što znači da ih je u njegovoj karijeri bilo ukupno devet!Sovjetsku gimnastičarku Olgu Korbut proslavile su tri zlatne i jedna srebrna medalja, a atletičara Lase Virena iz Finske pobede u trkama na 5.000 i 10.000 metara i to nakon pada tokom takmičenja na dužoj deonici. Viren je uspeh iz Minhena uspeo da ponovi i četiri godine kasnije na Igrama u Montrealu.Sprinter iz Sovjetskog Saveza Valerij Borozov je iza sebe ostavio favorizovane američke trkače Reja Robinsona i Edija Hejza u disciplinama 100 i 200 metara, australijska plivačica Šejn Gud je osvojila tri zlata i dva srebra, a Vim Ruska iz Holandije je postao prvi džudista koji je osvojio zlato u dve kategorije na istim Igrama.Senku na dodelu medalja najuspešnijim takmičarima bacili su osvajači zlatnog i srebrnog odličja u trci na 400 metara, američki atletičari Vinsent Metjuz i Vejn Kolet, kojima je zbog neprimerenog ponašanja tokom ceremonije, doživotno zabranjen nastup na Olimpijskim igrama. Među "tragičare" u Minhenu su se upisali i američki košarkaši, doživevši prvi poraz od 1932. godine i to od sovjetskog tima u meču čiji su kraj obeležile brojne nelogičnosti vezane za merenje vremena.Nezadovoljni, Amerikanci su uložili protest koji nije uvažen, kao ni njihova zvanična žalba, što je rezultiralo da odbiju da prime srebrne medalje i taj komplet odličja danas je izložen u Olimpijskom muzeju u Lozani.Uprkos zloglasnom napadu palestinskih terorista i ružnoj slici koja je iz Minhena obišla i šokirala svetsku javnost, glavni grad nemačke pokrajine Bavarske je za vreme Olimpijskih igara, kao i dve godine kasnije tokom svetskog prvenstva u fudbalu, ostvario jedan od najznačajnijih napredaka u svojoj burnoj istoriji čiji koreni datiraju još iz šestog veka nove ere.

Pregled medalja

zlato srebro bronza1. SSSR 50 27 222. SAD 33 31 303. Istočna Nemačka 20 23 234. Zapadna Nemačka 13 11 165. Japan 13 8 86. Australija 8 7 27. Poljska 7 5 98. Mađarska 6 13 169. Bugarska 6 10 510. Italija 5 3 111. Švedska 4 6 612. Velika Britanija 4 5 913. Rumunija 3 6 714. Kuba 3 1 415. Finska 3 1 416. Holandija 3 1 117. Francuska 2 4 718. Čehoslavačka 2 4 219. Kenija 2 3 420. Jugoslavija 2 1 221. Norveška 2 1 122. Severna Koreja 1 1 323. Novi Zeland 1 1 124. Uganda 1 1 025. Danska 1 0 026. Švajcarska 0 3 027.Kanada 0 2 328. Iran 0 2 129. Belgija 0 2 0Grčka 0 2 031. Austrija 0 1 2Kolumbija 0 1 233. Argentina 0 1 0Koreja 0 1 0Liban 0 1 0Meksiko 0 1 0Mongolija 0 1 0Pakistan 0 1 0Tunis 0 1 0Turska 0 1 041. Brazil 0 0 2Etiopija 0 0 243. Gana 0 0 1Indija 0 0 1Jamajka 0 0 1Niger 0 0 1Nigerija 0 0 1Španija 0 0 1Prvi put olimpijske medalje osvojili su takmičari iz Južne Koreje, Kolumbije i Nigera.

http://www.youtube.com/watch?v=lTqZPKZ4_wk

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track