Informacija da je Olja brutalno i bez razloga napadnuta na desetom kilometru trke najpre je uplašila, a potom i zaprepastila sve.
Iako je Jevtićeva sama izjavila da je dobro i da ima povredu glave i kuka, svi se pitaju šta je Vačeva navela na ovaj gest, koji nije prva neprijatnost koji je dugoprugašica izUžica doživela tokom karijere.
Ona posebno pamti pakao 1999. godine.
“Gorčine u ustima najviše je bilo 1999. godine, u vreme bombardovanja naše zemlje. Trenirali smo ovde na Zlatiboru, jednog dana u podne krenem na trening, trener kaže idi prema Čigoti, neće gađati tamo. Samo što sam došla u podnožje, bomba je pala s druge strane, Zemlja se tresla. Svi su se uplašili za mene, obećala sam tada agresorima da ću im stostruko vratiti što bombarduju moju zemlju”, izjavila je svojevremeno Olivera.
Peh je doživela i tokom trke u Atini.
“Došla sam super spremna, ali sam na kraju bila šesta, ujedno i najbolja Evropljanka u trci. Imala sam medalju na 30. kilometru, međutim kada je krenula nizbrdica, dobila sam bolove u stomku. Hodač Filipović mi je dodao toplu vodu pre toga. Onda sam na 30. kilometru dograbila hladnu iz frižidera pored staze da se malo okrepim. Na suncu je bilo 50 stepeni, u hladovini 35. Bolovi su bili sve jači, od nekog grčkog para koji je stajao pored staze bukvalno sam trčeći otela grčku zastavu, vezala je oko pasa da umanjim bolove i tako utrčala na stadoin sa zastavom oko pasa uz aplauze publike”, objasnila je Olivera.
Pravi pakao Jevtićeva je preživela 2007. godine, kada joj je praktično život spasio Kenijac ogromnog srca Stenli Kipruto. Srpska atletičarka i Kenijac Stenli Kipruto, upoznali su se kada se naša maratonka spremala za Olimpijske igre u Pekingu, a Kenijac zajedno sa bratom pomagao Užičamnki i njenom treneru Slavku Kuzmanoviću.Dok su Olivera i Slavko bili u Keniji izbili su nemiri koje Olja nije ni primetila zahvaljujući Stenlijevoj snalažljivosti.
"On je uvek znao koje su staze sigurne, a koje su opasne. Kada je u Eldoratu zapaljena crkva u kojoj su bila deca i žene, videli smo samo dim, nismo mogli ni pretpostaviti šta se tamo događalo", prisetila se Jevtić koja je Kenijcu ostala doživotni dužnik.
Mediji su pisali o tome kako je Stenli izgubio prste spašavajući Oliveru, ali istina je malo drugačija.
"Poslednjeg dana mog boravka Stenli je došao u hotel i rekao da trening moramo obaviti pored samog hotela gde je bio stadion jer nije bilo sigurno ići na stazu koja je bila udaljena 8 kilometara. Zbog toga sam mu neizmerno zahvalna, jer ko zna šta bi tamo bilo. Odmah posle tog treninga imala sam poziv za evakuaciju od trenera iz Italije, kojeg je angažovao moj menadžer Federiko Rosa. Pored mene, evakuisani su trener Slavko Kuzmanović i dva atletičara iz Švajcarske. Stenli je ostao u Keniji i javili smo mu se za vreme same evakuacije da moramo što pre napustiti državu", objasnila je Jevtić dodavši da se Stenli javio posle četiri meseca sa informacijom da je izgubio prste šake.
"Nikada ga nisam pitala kako je to bilo, na kojoj je strani bio ili slično. Nisam htela da ga podsećam na te užasne trenutke", rekla je atletičarka.
Njihova saradnja ponovila se 2012. godine kada je Stenli došao u Srbiju da pomaže Oliveri u pripremama za takmičenja.
"Ja sam mu ovde domaćin i prijatelj. Trenirajući sa mnom i po programu mog trenera Kuzmanovića uspeo je da pobedi na nekoliko trka", pričala je kasnije Olivera sećajući se tog događaja.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
