Nakon teške povrede koju je doživeo na treningu u zimskom centru "Sas Fe" u Švajcarskoj u oktobru 2019. godine, oporavak najboljeg srpskog skijaša i reprezentativca Srbije u alpskom skijanju Marka Vukićevića, ušao je u poslednju fazu.
Kroz razgovor sa "Snežnim Vukom" saznali smo na koji način i u kom ritmu se oporavlja, koji su mu ciljevi za naredni period i šta ga motiviše da nastavi sa treninzima i terapijama.
"Trenutno sve ide prema planu, ali sam se tokom oporavka susreo sa više prepreka. Prve su bile povrede desne noge i leve ruke koje su uticale na moju mogućnost kretanja, pa sam prva tri meseca proveo u krevetu i invalidskim kolicima - sve dok se ruka nije dovoljno oporavila nakon čega sam počeo da hodam sa štakama. Taj prvi period je loše uticao na cirkulaciju krvi, samim tim i zarastanje kostiju u nozi, pa sam u maju prošle godine morao da idem na još jednu operaciju koja je, srećom, prošla odlično. U ovom trenutku obavljam svakodnevne fizičke treninge i fizioterapije i skoro sam uspeo da povratim snagu i masu na nivo na kojem je bila pre povrede."
Koji su Vam ciljevi za naredni period i kada možemo da Vas očekujemo na nekom od takmičenja?
"Cilj je da se na takmičenja vratim u potpunosti spreman. U dogovoru sa glavnim trenerom u snežni trenažni proces i takmičenja vratiću se kada dostignem vrhunsku formu - fizički i psihički. Kako se kaže: "Bolje mesec dana kasnije nego jedan dan prerano." Moje prvo takmičenje se očekuje u avgustu 2021. godine, a do tad me očekuje još dosta posla. Moram da prođem sve osnovne faze treninga i uradim najmanje 150 snežnih treninga. Moj glavni cilj i svakodnevnu motivaciju predstavljaju Zimske Olimpijske Igre u Pekingu 2022. godine."
Pored odlaska na ZOI, šta Vam je još izvor motivacije i na koji način održavate fokus u periodu oporavka?
"Skijanje je sastavni deo mog života još od šeste godine, a ljubav prema tom sportu je vremenom samo rasla. Takmičarskom skijanju sam posvetio ceo svoj život, svoju mladost i svoju karijeru. Toga sam svestan i to me najviše motiviše da nastavim. Takođe, obožavam izazove i nisam neko ko odustaje. Sećam se, u trenutku kada sam, nakon povrede, došao k svesti dok sam ležao na snegu sa nogom u potpuno neprirodnoj poziciji, rekao sam sebi da je upravo počela priprema za pobedu moje najteže trke u životu."
Koliko Vam znači podrška koju svakodnevno dobijate putem društvenih mreža?
"Mnogo je lepo videti podršku ljudi koji shvataju, barem približno, koliko odricanja i žrtvovanja profesionalni sport zahteva. Zaista moram da napomenem da mi je najveću motivaciju i podršku pružio moj generalni sponzor. Pismo i paket koji sam primio u bolnici u Švajcarskoj, kao i poruke ljudi iz Olimpijskog Komiteta Srbije, nešto su što nikada neću zaboraviti."
Šta mislite o načinu na koji se promoviše skijanje u Srbiji tokom poslednjih nekoliko godina?
"Popularnost skijanja u Srbiji je iz godine u godinu sve veća, što se najbolje vidi kroz razvoj naših ski centara. Preskijao sam staze cele Evrope, Južne i Severne Amerike, pa čak i staze u Libanu i Kazahstanu, tako da mogu da potvrdim da su skijališta u Srbiji, što se tiče infrastrukture, na visokom nivou. Jedina razlika je u tome što države kao što su Austrija i Italija, tokom poslednjih desetak godina, skijanje promovišu kroz takmičenja, dok je kod nas to još u početnoj fazi i sledi napredak, naročito posle velikog zalaganja Skijaškog Saveza Srbije u organizaciji međunarodnih trka."
Kako se osećate kada pomislite da će uskoro doći trenutak kada ćete ponovo stati na skije i osetiti sneg?
"Često mi se dešava da sanjam dan kada ću opet biti u mogućnosti da osetim skije i brzine do 140km/h... Tada se probudim pun optimizma i entuzijazma što je, po mom mišljenju, pravi pokazatelj da sam spreman na svoj povratak među najbolje. Osećam da je preda mnom poseban takmičarski period koji jedva čekam da počne..."
I mi jedva čekamo da Markovi snovi postanu stvarnost i da uskoro vidimo našeg "Snežog vuka" kako skija, obara rekorde i pobeđuje pod zastavom Srbije.
Kurir sport
