Pjongčang 2018, Tokio 2020 (zbog pandemije održane 2021. godine), pa sada i prestonica Kine koja je 2008. godine organizovala i letnje Olimpijske igre.
U utorak će biti obeleženo tačno 38 godina od početka jedinih Igara koje su održane na teritoriji bivše Jugoslavije.
Sarajevo je 1984. godine bilo domaćin Zimskih Olimpijskih igara koje su trajale od 8. do 19. februara i na kojima je učestvovalo 1.272 sportista iz 49 različitih država.
Olimpijski plamen na stadionu Koševo upalila je Sanda Dubravčić iz Hrvatske koja se takmičila u umetničkom klizanju.
Za potrebe Igara u Sarajevu su izgrađeni brojni objekti kako bi se ispunili uslovi za održavanje istih u ovom gradu, a ta zdanja su praktično osuđena na propast po završetku Igara.
Na pojedinim betonskim konstrukcijama prekrivenim šipražjem i izraslom travom mogu se videti natpisi: "Opasnost od rušenja!", a na više lokacija u gradu mogu se videti ostaci iz 1984. godine.
Planina Igman, hotel Igman
Čak 12 puta su pokušali da prodaju ovaj hotel koji je sagrađen specijalno za potrebe Igara i smeštaj sportista koji su stigli u Sarajevo. Hotel je ozbiljno oštećen tokom rata, a iako je navodno rekonstruisan 2009. godine, niko ne želi da ga kupi.
Trenutno je u toku 13. pokušaj prodaje, a konačno ima i zainteresovanih. Agencija za privatizaciju Sarajevo dobila je ponudu vrednu 2.600.000 evra kao iznos početne cene, ali i trogodišnju investiciju od 5.300.000 evra.
Planina Igman, skakaonice Malo Polje
Dve skakonice (90 i 112 metara) se nalaze jedna pored druge, međutim ne postoji profesionalni ski skakač koji bi smeo da se zaleti i spusti niz njih zbog stanja u kojem se nalaze.
Prethodnih godina na tom mestu mogla su da se vide deca iz jednog fudbalskog kluba kako treniraju trčeći uz i niz brdo na znak trenera.
Skakonice su izgrađene 1982. godine, svetski rekorder je jedan od najvećih ski skakača u istoriji, Finac Mati Nikanen koji je tokom Igara imao skok od 116 metara, a staze praktično nisu ni korišćene nakon 1984. godine.
Planina Trebević, bob staza
Bob staza je i dalje popularna u Sarajevu i građanima služi kao dobra lokacija za šetnju ili vožnju bicikli.
Jugoslavija nije imala predstavnike koji bi se oprobali na toj stazi, a prema navodima portala "beforeafter.rs" radoznalim ljudima se savetuje da ne silaze sa betonskog korita jer ga okružuju minska polja.
(Kurir sport)
NE PROPUSTITE
