U vreme kada je boks na našim prostorima bio popularn poput fudbala ili košarke, junak naše današnje priče se svrstavao među heroje nacije.
Bio je neustrašiv borac, nikada nije bežao od otvorene razmene udaraca, plesao je u ringu i uvek se viteški odnosio prema svojim rivalima. Bio je jedan od najboljih jugoslovenskih boksera svih vremena i definitivno najjača pesnica koju je Srbija imala. Reč je o neprevaziđenom srpskom šampionu - Slobodanu Kačaru.
Najbolji srpski bokser u istoriji, Slobodan Kačar, rođen je 15. septembra 1957. godine u Perućici kod Jajca. Imao je 11 godina kada se sa roditeljima i braćom Tadijom i Sretom preselio na jedan mali salaš u Veterniku, gde je ubrzo odlučio da će se baviti boksom.
Brata, koji je išao u srednju školu u Novi Sad zadužio je da mu pronađe bokserski klub i ubrzo je počeo da trenira.
Zanimljivo, od oca je krio da trenira boks. Naime, Slobodan je išao u školu u Futog, a posle časova bi produžio u Novi Sad na treninge boksa.
"Pita me ćale zašto ceo dan provodim u školi, kao da sam zaposlen tamo, a ja mu odgovoram kako imam obaveze - foto sekcija, sportska sekcija... To je bilo sve dok nije čuo da treniram boks", otkrio je u jednom intervjuu Kačar.
Otac mu je tada zapretio da će ga izbaciti iz kuće ako nastavi da se bavi boksom.
"Rekao mi je da biram hoću li da ostanem u kući, ili da treniram. Rekao sam mu da nemam gde, ali boks volim. Uzeo sam sportsku opremu i krenuo za Novi Sad. Nisam prošao ni 500 metara kada sam ugledao starijeg brata Sreta kako trči za mnom. Rekao mi je: 'Ćale je rekao da se vratiš' Hteo je tako da izrazi svoje nezadovoljstvo, nije imao ništa protiv toga", dodao je Kačar.
Njegova karijera bila je impresivna. Slobodan je na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. godine osvojio zlato u poluteškoj kategoriji, a pet godina kasnije u Pezaru je postao profesionalni svetski šampion. On je jedni naš bokser koji je uspeo da osvoji olimpijsko zlato i titulu svetskog prvaka u četiri najznačajnije verzije (VBC, VBA, IBF i VBO).
Zlato u Moskvi i ludnica u Veterniku
Slobodan je u Moskvu otišao kao totalni autsajder, a vratio se sa zlatom oko vrata. U velikom finalu savladao je Poljaka Pavela Skžeča.
Po dolasku u Srbiju priređen mu je doček koji mu je draži od svih ostalih medalja i pobeda koje je ostvario u karijeri.
Više od 15 hiljada ljudi skupilo se u Veterniku da pozdravi olimpijskog šampiona.
"Nosili su me na ramenima, a u Veterniku je bila prava ludnica", otkrio je jednom prilikom Slobodan.
Apsolutni rekorder
Verovali ili ne, Kačar osam godina i četiri meseca nije doživeo poraz. U tom periodu imao je čak 99 vezanih pobeda u amaterskoj konkurenciji i 21 u profesionalnim vodama, što je jedinstven rezultat u istoriji svetskog boksa.
Borba za svetsku titulu
Nakon impresivnog niza pobeda u profesionlanom boksu na njegovom putu ka tituli našao se sjajni američki šampion Edi Mustafa Muhamed. Amerikanac je pre meča sa Srbinom 11 puta uspeo da odbrani tron.
Ovaj antologijski meč održan je 21. decembra 1985. godine u Pezaru u Italiji.
"Nikad me niko nije izudarao kao taj Muhamed. Odvalio mi je leđa, tukao me je kako je stigao. U jednom klinču u petoj rundi čak mi je razbio čelo, ali je magični Dandi u pauzi to rešio za 20 sekundi. Duboku rasekotinu Anđelo je sanirao tako da do kraja meča nije pustila ni kap krvi. Bila je to tuča u svih 15 rundi, u koju sam ušao sa dosta treme, ali kako je vreme odmicalo, Mustafu sam dobro „ispeglao“ pa nije izdržao moje napade. Odlukom sudija zasluženo sam postao svetski prvak", ispričao je u jednom intervjuu Kačar.
Slobodan je bio učenik čuvenog italijanskog trenera Anđela Dandija, čoveka koji je praktično stvorio legendarnog Muhameda Alija (Kasijus Klej). Dandi je u svojoj impresivnoj karijeri trenirao čak 15 šampiona sveta, a Srbin je bio 11 u nizu. Naravno, njegov najveći učenik bio je Klej.
Kao i mnoge dečake iz tog vremena boksom ba je zarazio upravo Kasijus Klej, koji je uz neprikosnovenog Matu Parlova bio njegov idol.
"Prvi put sam ga gledao u televizijskom prenosu u meču sa Frejzerom 1971. godine. Da bismo gledali taj meč, braća i ja smo morali da okrunimo kola kukuruza, a do prvog komšije koji je imao televizor u onoj nedođiji pešačili smo 10 kilometara. Plakao sam kad je Klej izgubio. Zamislite tu sliku – na putu od jednog do drugog sela, negde u Bosni dete ide pešice kroz noć i plače što je u Americi jedan bokser poražen. Ja i srednji brat Tadija smo te noći odlučili da osvetimo Kleja i rešili smo da budemo bokseri" otkrio je jednom prilikom Kačar.
Kada je dostigao svetsku slavu i postao najbolji među najboljima, ostvario mu se i dečački san - upoznao je svog idola.
"Postao sam bokser da bih ga jednog dana upoznao. Jednom sam bio u njegovoj vili na Beverli Hilsu na ručku. Klej je kao čovek pravi dobrica, vrlo je inteligentan i duhovit, samo ga ta Parkinsonova bolest poslednjih godina muči. Jedno je sigurno, uveren sam da niko i nikad neće imati takvu sportsku karijeru", uveren je Kačar.
Zahvaljujući ogromnoj popularnosti koju je stekao, Kačar je imao priliku da se druži sa brojnim svetskim zvezdama tog vremena.
Na njegove mečeve dolazili su Frenk Sinatra, igrao je fudbal sa Bobom Marlijem, bio gost čuvene TV novinarke Barbare Volters, družio se sa Hulijom Iglesijasom... Bio je svetska faca.
Zanimljivo, pred njegove glavne mečeve u Americi, legendarni Majk Tajson je boksovao u uvodnim borbama.
"Majk je tada bio na početku karijere, ali videlo se da će biti veliki šampion" rekao je u jednom intervjuu za "Politiku" Kačar.
Pošto je završio svoju boksersku karijeru, Kačar je dve decenije živeo u Americi. Radio je kao profesor i trener u kampu čuvenog Anđela Dandija.
Nakon što se vratio u domovinu imenovan je za predsednika Bokserskog saveza Srbije i Crne Gore i na toj funkciji je bio punih pet godina. Bio je i član Izvršnog komiteta Evropske bokserske federacije.
Kačar sa suprugom Slavenkom ima dve ćerke Milenu i Marinu. Milena je diplomirala na Kolumbija univerzitetu u Njujorku i danas je uspešan menadžer, a Marina sa roditeljima živi u Novom Sadu i bavi se naučnim radom.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
