Gotovo da nema stanovnika na planeti koji nije čuo za filmski serijal "Roki".
Ta franšiza je proslavila Silvestera Stalonea do neslućenih visina.
A priča o nastanku filma ima radnju koja je interesantna i za holivudski film. Stalone je bio beskućnik, potpuno švorc, pa je tri dana spavao na autobuskoj stanici u Njujorku. Čak je i svog psa prodao za 25 dolara, kako bi imao šta da jede.
Negde u to vreme je u Ohaju održan meč između Muhameda Alija i Čaka Vepnera. Stalone ga je gledao na TV-u i dobio inspiraciju da napiše scenario.
"Tokom ranih dana karijere shvatio sam da je jedini način da se dokažem glavna uloga u sopstvenom scenariju. Najbolji poklon bila je realizacija da moram da napišem priču kakvu bih sam želeo da vidim. Voleo sam priče o heorizmu, velikoj ljubavi, časti, hrabrosti, drame o ljudima koji su se dizali iznad situacije, hvatali život „za grlo“, i nisu puštali dok ne bi uspeli. Ali imao sam toliko mnogo ideja da nisam mogao da se fokusiram. Da bih se oraspoložio, pogledao sam u novac odvojen za zabavu i otišao sam da pogledam borbu Mohameda Alija i Čaka Vepnera na televiziji. Vepner, borac iz kluba koji nikad nije uspeo da napravi nešto veliko dobio je svoju šansu. To čak nije ni smatrano velikom borbom. Ali, kako je borba tekla, čudo se događalo. Držao se, ljudi su ludeli... Vepner je nokautiran u poslednjoj, 15. rundi. Video sam neverovatan trijumf ljudskog duha i svidelo mi se. Te noći, rođen je Roki Balboa“, otkrio je Stalone.
Stalone je izbacio scenario za “Rokija”, jednu od najboljih sportskih priča u istoriji kinematografije koji mu je doneo Oskara za najbolji film i kao glumca i scenaristu ga instant lansirao u sam vrh Holivuda.
U senci tog uspeha ostala je priča o Čaku Vepneru. Rođen je 1939. u Njujorku, ali su se roditelji dok je bio još beba preselili u Bejon, grad u američkoj državi Nju Džersi. Njegov tata, Čarli, boksovao je profesionalno, ali Čaka je u prvo vreme više zanimala košarka. Sklonost ka boksu otkrio je tek dok je služio u mornaričkom korpusu kasnih ‘50-ih iako je, finansijski gledano, bilo malo verovatno da će se profesionalno baviti ovim sportom. Nakon otpuštanja iz vojske, postao je čuvar u klubu, zadovoljivši se da pesnice koristi kao izbacivač.
Samoproglašeni “neporaženi” kafanski tabadžija se na kraju vratio boksu u lokalnim ligama. Osvojio je titulu u teškoj kategoriji u Nju Džersiju 1967. Publika ga je prozvala “Bejon blider”. Nadimak je zapravo prvo imao ponižavajuću konotaciju - Čak je bio poznat po tome što je tokom mečeva primao veliki broj udaraca u lice i često krvario. Jedan izuzetno težak protivnik, bivši šampion u teškoj kategoriji Soni Liston, udarao je Vepnera do tačke u kojoj mu je bilo potrebno preko 70 šavova da zatvore rane na licu.
Iako nastao kao surova šala, nadimak se Vepneru dopao, pa ga je prihvatio i pretvorio u svoje “borbeno ime”.
"Krvario sam mnogo. Imao sam 328 šavova u karijeri. Nos mi je bio slomljen devet puta", otkrio je jednom prilikom.
Vepner je nastavio sa svojom bokserskom karijerom do ranih ‘70-ih. Uspeo je čak i da napravi niz od osam mečeva bez poraza koji je uključivao pobedu nad bivšim šampionom, Ernijem Terelom.
Njegova sposobnost da iznese meč i prima udarce privukla je pažnju čuvenog promotera Dona Kinga koji je Vepneru ponudio borbu protiv “Najvećeg” - Muhameda Alija.
Uz obećanje, za njega, o ogromnoj zaradi od 100.000 dolara (poređenja radi, Ali je trebalo da dobije 1.5 miliona dolara), Vepner je uzeo slobodne dane da bi, prvi put u životu, trenirao puno radno vreme. I, iako su Muhamed Ali, Don King, Silvester Stalone i bukvalno svi ostali na planeti mislili da će borba biti jedva zagrevanje za šampiona, Vepner je ušao u meč u odličnoj formi i spreman da iznenadi.
Nakon osam nedelja pripreme, 24. marta meč je održan u Ričfild koloseumu u Ohaju.
Upitan da li može da preživi u ringu, Vepner je kratko odbrusio:
"Preživeo sam Marince. Mogu i Alija."
U najavi se govorilo da je to borba Davida i Golijata. Osam rundi Ali je plesao oko Vepnera dok je publika pozivala proslavljenog sportistu da nokautira protivnika. Ali, zapravo je Vepner bio taj koji je, u devetoj rundi, zadao prvi veliki udarac te večeri koji je Alija uhvatio van ravnoteže poslavši ga na pod. Šampion je kasnije pričao da ga je Čak nagazio, ali to toliko i nije bilo važno.
U to vreme Čak je već bio u kasnim ‘30-im i pri kraju sportske karijere. U septembru 1978. manje od dve godine nakon što se lik koji je inspirisao našao na velikom platnu, Vepner je izgubio svoj poslednji meč i rešio da je vreme da okači rukavice o klin. U karijeri je ukupno boksovao 51 put, slavio je 35 (17 puta nokautom), uz 14 poraza i dva nerešena meča.
I dalje uživajući u slavi, Vepner je uronio u život na visokoj nozi. Obilazio je klubove, uživao u slavi, a uz pomoć zahvalnog Stalonea, čak je bio i na audiciji za malu ulogu u “Rokiju 2”.
Ovakav način života naglo je prekinut nakon što je bivši bokser uhapšen zbog posedovanja kokaina krajem 1985. Uslovno je pušten iz zatvora nakon što je odslužio manje od dve godine svoje desetogodišnje kazne.
Nakon toga, Čak se vratio u topli zagrljaj svog Bejona. Radio je kao prodavac pića i oženio svoju devojku iz mladosti.
Sledeće dve decenije su protekle tiho, osim ako izuzmemo momenat kada je Vepner tužio Stalonea 2003. jer je koristio njegovo ime za “promociju filmova o “Rokiju” i srodnih proizvoda u komercijalne svrhe bez saglasnosti i nadoknade”. Dve strane su se nagodile 2006. neposredno pre objavljivanja šestog dela franšize.
Reflektori su na kraju ponovo pronašli Čaka. 2011. pojavio se dokumentarac “The real Rocky”, a pet godina kasnije i film “Čak” koji je umesto “italijanskog pastuva” pričao nešto stvarniju priču o “Blideru” iz Bejona.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
BONUS VIDEO:
