BEOGRAD - Srpska takmičarka u streljaštvu Ivana Maksimović izjavila da se rado seća trenutaka iz avgusta prošle godine kada je na OI u Londonu osvojila srebrnu medalju."To je bio dan koji je sve promenio. Odmah te drugačije gledaju jer izađeš iz senke i postaneš osoba koju svi poštuju i kojoj se dive. I ranije je toga bilo, ali Olimpijske igre imaju svoju težinu", rekla je Ivana.Maksimovićeva je rekla da se trenutno odmara i istakla da želi da završi fakultet. "Fakultet je bio po strani i red je da završim. Moram da počnem da učim. Studiram turizam na Univerzitetu Singidunum, na četvrtoj godini sam i to mi je sada prioritet. To je ono što me zanima, jedino osim sporta. Ne vidim sebe na poslu gde sam zatvorena u kancelariji po osam sati dnevno. To me ne privlači. Ali, eto, pošto mi tata nije dozvolio da upišem DIF, onda sam odabrala nešto čime bih volela da se bavim, a da nije sport. Volim da putujem, da upoznajem druge kulture. Takođe, studiram i na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi, gde sam na drugoj godini", rekla je naša takmičarka."To je bio dan koji je sve promenio. Odmah te drugačije gledaju jer izađeš iz senke i postaneš osoba koju svi poštuju i kojoj se dive. I ranije je toga bilo, ali Olimpijske igre imaju svoju težinu - rekla je Ivana i dodala: "Oko godinu dana pre Londona je bilo zaista naporno. Sa trenerom-mamom i tatom išli smo često u Novi Sad, bilo je i dosta priprema van zemlje i turnira, a svaki je bio važan za Olimpijske igre. Dok sam stajala na postolju, sve slike su se motale kroz glavu - i šta smo prošli, koliko smo se nekada i svađali, koliko sam plakala kada nije išlo, koliko stvari sam propustila tokom leta i drugo. Ali, kada pogledam tu medalju sve je minijaturno i nebitno. Pritisak jeste bio na drugima, a sa mnom uglavnom konstatacije: "Ej, tata ti je uzeo medalju, sada je na tebe red." To su sve bile šale, samo što u svakoj šali ima pola istine. Bila sam opuštena na prvim Igrama, znala sam koliko mogu, samouverena, iako nije bio baš slavan period. Očekivalo se dosta, oko deset medalja i stvarno se smatralo da će biti najuspešnije igre do sada za srpski tim. Nama, strelcima, krenulo je od Andrije Zlatića. Posle sam i ja bila na postolju, pa Milica i vaterpolisti. E, to je već bilo slavlje".Maksimovićeva kaže da kako vreme odmiče da shvata značaj osvajanja medalje na OI."U početku je bio haos, bilo je potrebno vreme da se sve slegne. Nekako, jesam svesna i veličine i težine svega toga - i presrećna naravno, mada mi je to samo osnova za sve što sledi. Ipak sam na početku karijere i toliko toga želim da ostvarim i postignem. Ponosna sam, ali i okrenuta novim takmičenjima", rekla je srpska olimpijka.
