KORENI ŠAMPIONA! Nikola i Petar Jakšić su postali heroji nacije, a o njihovom poreklu se malo zna! Vuku korene iz predela koji je teško stradao od ustaške ruke
Jedan od transparenata viđen na utakmicama vaterpolo reprezentacije Srbije glasio je: Hercegovina (Bileća) odlučuje - Srbija je šampion.
Aluzija je jasna - poreklo iz tog kraja vuku braća Jakšić - Nikola i Petar. Bilećani.
Poreklom iz Bileće
Kapiten reprezentacija Srbije, četiri i po godine stariji Nikola, pričao je uoči Evropskog prvenstva u Beogradu, u kome je Srbija pobedom nad Mađarskom, osvojila zlatnu medalju, o svom poreklu.
Radovan Jakšić, Nikolin i Petrov otac, rođen je u selu Korita, koje se nalazi na putu između Bileće i Gacka.
U jednom od intervjua pre nekoliko godina Nikola Jakšić je rekao: "Otac mi je davno pokazao kuću u kojoj je živeo, puteve po kojima je išao u školu, pričao mi je o nadaleko poznatoj čestitosti tamošnjih ljudi. Nisam do sada imao vremena da idem češće u Hercegovinu, a želeo bih, svakako. Ne znam baš dobro njihov mentalitet, znam oca koji je predobar čovek. A ja sam pola Hercegovac, pola Srbijanac. Majka Mirjana je iz Kraljeva."
Radovan je posle Bileće otišao u Dubrovnik, gde je do početka rata radio u firmi "Dušan Todorpvić DTS". Potom se preselio u Beograd.
Kraj teško stradao od ustaške ruke
Ovaj kraj je, nažalost, užasno postradao početkom juna 1941. godine od ustaša, koje su više od 130 meštana bacile u Korićku jamu. Ustaše su 3. i 4. juna 1941. godine ubile i bacile u jamu više od 130 Srba, a tokom iskopavanja kostiju iz jame desetak godina kasnije pronađeno je 180 ljudskih lobanja. Najmlađa žrtva od četrnaest godina bio je Kosta Glušac, a najstarija Jevto Svorcan koji je imao osamdeset godina. Žrtve zločina su bili Srbi iz Korita i okolnih sela.
S obzirom da golman Srbije Milan Glušac vodi poreklo iz susednog sela Donje Crkvice, nije nemoguće da je pomenuti Kosta, ali možda i još neki rod, završio u Korićkoj jami.
"Iznad jame su ih prvo tukli, maltretirali, mučili, a potom žive, naglavačke bacali u nju. Za njima su onda bacali kamene stene i bombe, da budu sigurni da neko, i posle pada u dubinu od oko 30 metara, ne ostane živ", pričao je jedan od svedoka koji je preživeo ustaški krvavi pir.
