MANDIĆ JE "SIN MOJ", A GLUŠAC... Legendarni Igor Milanović otvorio dušu za Kurir posle zlata vaterpolista: To je KLJUČ ZA USPEH!

Srpski vaterpolisti još jednom su obradovali naciju osvajanjem titule prvaka Evrope.

Milanović u antologiji vaterpola

Igor Milanović (60) u svojoj karijeri odigrao je 349 utakmica za reprezentaciju i postigao 540 golova. Osvojio je dve zlatne olimpijske medalje, dve zlatne medalje na SP, zlatno odličje na EP. Bio je strelac jednog od najčuvenijih golova u istoriji vaterpola.

U finalu Svetskog prvenstva 1986. godine u Madridu između Jugoslavije i Italije koja se smatra antologijom i jednom od najboljih vaterpolo utakmica svih vremena, posle čak četiri produžetka rešio je Igor Milanović, golom u poslednjoj sekundi.

Hemija na pravom nivou

Kako ste videli uspeh srpske vaterpolo reprezentacije na Evropskom prvenstvu?

- Najkvalitetnije smo igrali. To smo pokazali u utakmicama kada je bilo najpotrebnije. Nije lako pobediti dva puta Mađare. Pričao je naš selektor Stevanović da je imao tokom turnira ozbiljnih problema, da su igrači bili bolesni, da su mnogi igrali pod temperaturom... Videlo se da imamo jak timski duh, da je hemija između igrača na pravom nivou. Sa moje strane samo čestitike igračima i stručnom štabu, divan ambijent, ma sve je bilo divno - počeo je razgovor za Kurir Igor Milanović.

Vi ste i u ranijim razgovorima za Kurir, ako se sećate insistirali na timskom duhu?

- Tako je. To je ključ za uspeh. Očigledno je da kada naši momci postignu slogu i jedinstvo, onda ih je teško pobediti. Kad postignete jedan tako kvalitetan nivo, onda i individualni kvaliteti igrača dolaze do izražaja. Pre svih Mandićev, Ćukov i Jakšićev... Ali, i drugih momaka. Ako nema te tenzije, onda sve ide drugim smerom. Verovao sam u njih i posle Olimpijskih igara, kada je bilo svakakvih komentara.... I posle utakmice sa Holanđanima... Uživanje je bilo gledati kako momci drže odbranu i kako udaljuju rivale od našeg gola. Bukvalno smo terali protivnike, koji je bilo teško da nam daju gol. I to je moj najveći utisak ovog EP - naša odlična odbrana! Vidite, Španci, Italijani, Hrvati, Francuzi igraju plitko, što je našim šuterima olakšalo pozicije.

Mandić "sin moj"

Kako ste videli finale protiv Mađarske?

- Mađari su ovde demostrirali drugačiji vaterpolo. Bilo mi je zanimljivo. Pratim godinama Žolta Vargu. Mogu vam reći da je to izuzetan momak i odličan trener. Uneo je neke novine u vaterpolo i zato mi je drago. Izgubio je fazu pasivnosti u napadu, gde se čeka centar da uradi nešto... Videlo smo da kod Mađara uplivavaju bočni igrači, ali i centri, da sve to ide znatno brže, nego ranije... Ta agresivnost destabilizuje odbranu protivnika, i onda njihovi šutevi dolaze dosta do izražaja... Grci nisu imali rešenje za to. Posle tog meča sreo sam slučajno našeg selektora Uroša Stevanovića. Popričali smo i video sam da je on u oba meča dobro iskontrolisao sve ovo što sam vam pričao i Mađarima. Video sam se i sa braćom Ćirić... Taj deo odbrane gde smo ih gurnuli malo dalje, uz našeg raspoloženog golmana dalo je rezultat.

Šta reći o igri Dušana Mandića? Čuvala su ga po četvorica, a opet nisu mu mogli ništa.

- Moje dete... Sa njim sam se nešto jedino i čuo tokom ovog EP. Uzimam slobodu da komuniricam sa njim. Slao sam mu čestitke. Dušan je izuzetan čovek i igrač. Zovem ga "sin moj"... Negde sam ga ubacio u ozbiljne vode... Ha, ha, ha, ha... Ali i da se pojavio bilo gde drugde, bio bi najbolji. I on to pokazuje iz godine u godinu. Sreća je za Srbiju što imamo najboljeg vaterpolistu na svetu. Ljudi su osetljivi zbog njegovog slučaja koji je imao dok je igrao za Novi Beogard. I tada sam ga javno podržao i bilo mi je bolno da gledam kako ga optužuju za razne gluposti...

Glušac je čudo  

Srbija je na golu imala Milana Glušca "golmansku hobotnicu", otkrovenje na EP. Šta možete reći o njemu?

- Slušam, svi pričaju kao iznenađenje, da deluje kao dečaćić... Ali meni nije tako izgledalo. Poslednje dve godine bio sam uključen u rad Olimpijakosa i Mladosti, tako da znam kakve je partije pružao Milan Glušac na golu Novog Beograda. Radi se o golmanu visokog kvaliteta. Demostrirao je to u reprezentaciji, što je viši nivo nego klupski vaterpolo. Momak je pokazao nešto što može da nas čini srećnim i radosnim.

Mađarska je zemlja gde je vaterpolo nacionalni sport, gde svako selo ima bazen. U Srbiji je drugačija slika. Kako sve to promeniti?

- Nemojte mene, molim vas... (smeh) Nemam bilo kakav uticaj u politici, ekonomiji, a ni u sportu. (smeh) Sigurno je da bi nam neki bazen više dobro došao. U Beogradu naravno, ali i drugim gradovima Srbije. Imam neki moj bazenčić na Kosmaju, tu radim neke stvari oko preventivne medicine.

Ne treba da mračimo

Treba li da se plašimo za budućnost srpskog vaterpola? Iako imamo igrače kao što su Milan Glušac, Vasilije Martinović, Petar Jakšić...

- Po meni, treba ići godinu, po godinu. Špic je Los Anđeles 2028. i Olimpijske igre. Tu ćemo videti. Imamo mlade igrače, kvalitetne, ali ne bih da prognoziram... Mi osvojimo zlato, pa neki počnu da mrače. Tako je bilo i posle Pariza i evo, opet su nas momci obradovali. Svako veliko takmičenje je borba... Čovek izlazi sa onim što najbolje ima... Biće nam potrebna obnova, nije sporno. Bila je posle Prlainovića i Pijetlovića... Pa, ranije, setimo se samo. Biće i posle Mandića, Ćuka... Da ne mračimo, hajde da širimo lepo, da uživamo u svemu ovom oko Evropskog prvenstva - sa osmehom na licu zaključio je razgovor za Kurir Igor Milanović.