"KOSAČ JE LEBDEO I POZVAO ME..." Priča čuvenog srpskog sportiste LEDI KRV U ŽILAMA! Bio klinički mrtav, preživeo PAKAO i bombe, a sada je ponovo otvorio dušu!

Na današnji dan navršava se 27 godina od kada su prve bombe pale na Niš tokom napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju, a na meti se najpre našla Garnizornska ambulanta kasarni "Stevan Sinđelić" gde je tada bio i šahista, šahovski trener i sudija, FIDE majstor Dragan Živić, rezervni potporučnik JNA.

On je kazao da je kada je došao sebi, stojao u podrumu s nekoliko rezervista. 

"Srećom niko nije bio ozbiljnije povređen. Izašao sam do kapije da obiđem vojnika koji je bio na stražarskom mestu, uplašen da nije poginuo. Međutim, on je bio samo lakše povređen jer se snašao i pre bombardovanja ušao u šahtu hidrofora, što mu je spaslo život", kazao je Živić.

Ubrzo je u kasarnu došlo nekoliko televizijskih ekipa i jedan od lokalnih političara, koji je prvi ponudio pomoć. 

"Možete da zamislite osećaj mojih roditelja kada su čuli eksploziju jer nam kuća od kasarne udaljena samo dva i po kilometra. Moj pokojni otac i pokojni stric, su u mrklom mraku, usred sirena i opasnosti, došli do kapija kasarne da čuju da li sam preživeo", istakao je Živić.

Kada su se pribrali od šoka, rekao je Živić, svi vojnici iz kasarne "Stevan Sinđelić" su ušli u podrum vojnog objekta koji se nalazi pored logora na Crvenom krstu i tu su dočekali jutro. Proveli su besanu noć jer ih je "dizala na noge" svaka sirena voza koji je tu prolazio.

On je kazao da su tek sutradan videli koliku je štetu napravila bomba: "Ta stara zgrada je bila napola srušena. Od krova nije ostalo ništa, a od prizemlja i sprata samo zidovi".

"Imala je kara-tavan, izgrađena još u vreme kralja Aleksandra Karađorđevića, pa smo pravim čudom preživeli u podrumu. Prostor oko ambulante bio je prepun greda, eksera, šuta, crepova…", rekao je Živić.

Od siline detonacije pukla mu je bubna opna i oštećen mu je sluh koji mu i dalje slabi.

"Morao sam da počnem da nosim slušne aparate i to sve jače i jače, ali nakon preležane korone 2021. godine, skroz sam ogluveo. Bilo mi je mnogo teško da živim i radim, moja komunikacija se svela na slanje poruka i mejlova. Na moju veliku sreću juna prošle godine na ORL klinici mi je ugrađen implant i sada pristojno čujem, držim časove, sudim, putujem…", rekao je Živić.

Kazao je da je ubrzo posle bombardovanja kasarne bio sa svojom jedinicom prekomandovan na Kosovo i Metohiju i bili su poslednja jedinica koja se odatle povukla 21. juna 1999. godine.

Živić je kazao njegov brat Dejan koji je sa svega 24 godine mobilisan, bio na žalost na straži na mostu u Đakovici kada je NATO bombardovao to mesto bombama sa osiromašenim uranijom.

"Već početkom jula razboleo se od karcinoma grla i lekari su ustanovili da je to posledica prekomernog zračenja kojem je bio izložen. Uprkos svim naporima lekara preminuo je sa svega 27 godina, ostavivši za sobom četvorogodišnjeg sina Aleksandra i suprugu Sanju koja je imala tada samo 22 godine", rekao je Živić.

Kazao da su njegovi roditelji, posle smrti njegovog mlađeg brata izgubili volju za životom i majka je 2005. godine umrla od raka, a potom i otac.

"Kajem se i dan danas što nisam pokušao i dao sve od sebe da barem brata oslobodim ratnih dužnosti, da barem jedan od nas dvojice tokom NATO agresije bude uz majku i oca. Bilo je razloga da brat ostane kod kuće. Majka je u to vreme bila u bolnici, primala hemioterapiju i išla na zračenje zbog raka dojke, a otac je imao radnu obavezu", rekao je Živić.

Neverovatna ispovest

Podsetimo, Dragan Živić je svojovremeno doživeo kliničku smrt i o stanju u kom se našao je otvoreno govorio za Kurir.

Dragan Živić bio je pacijent dr Radmila Jankovića i to čitavih 95 dana. Od 17. decembra 2020. do 21. marta 2021. godine. Za to vreme je bar četiri puta bio mrtav pa živ.

- Od tih 95 dana u bolnici, 27 sam proveo na respiratoru, u dva navrata. A četiri puta sam reanimiran, koliko znam. U svem tom bunilu imao sam čudan san ili javu, ni sam ne znam šta je. Došao mi je onaj crkvenjak s kosom - kosač (crna mantija, crna kapuljača i crna kosa). Prekoputa mene bilo je šest stolica, na pet su sedeli kosači. Na jednoj je bila kao staklena narandžasta kugla ili lopta, koja je žarila i svetlela. Šesti kosač je brzinom munje lebdeo iza stolica i zvao me prstom na to prazno mesto, gde je bila kugla. Odmahnuo sam rukom i rekao: "Nisam ja za tamo!" - otkrio je svojovremeno za Kurir Dragan.

Pohodili su Dragana, kako je to slučaj u ovakvim pričama, i mrtvi.

- Interesantno da mi u toj komi ili snu nisu dolazili moji mrtvi roditelji, ni pokojni mlađi brat, već pokojni šef u ustanovi gde radim i pokojni šahovski funkcioner. Bez ijedne reči su samo kao stajali pored mog kreveta. Ali videlo se da nisu negativni i to mi je dalo nadu da su došli da me podrže - dodao je on.

Kad je uspeo da odagna smrt, imao je i lepše snove.

- U prvim danima ili noćima boravka na respiratoru došla mi je na um stara ideja da napišem udžbenik o šahu. I neverovatno - skockao sam tačno 65 lekcija, kao 64 polja na šahovskoj tabli i jedna bonus lekcija! Direktno mi je diktiran naslov svih 65 lekcija! Nažalost, sve je isparilo kako sam izašao iz kome - istakao je Dragan, pa dodao:

- Ali sam u toj komi došao i na ideju da u dvorištu, između garaže i kuće, napravim letnju kujnu. Osmislio sam kompletan plan - šta od materijala, kako izvesti kanalizaciju, struju, gde svetiljke, gde utikače. To nisam zaboravio i ostala je kao ideja, koja će se nekada možda realizovati.

Dragan je preživeo i operaciju bešike zbog kamena i sepse, u krevetu je proveo sedam meseci, ponovo učio da hoda... Ali jedna stvar ga je izvukla na površinu.

- Kad sam došao sebi posle prvog puta na respiratoru, rekao sam: "Boriću se da se vratim i izvedem decu na pravi put!"

I uspeo je - Nina i Helena imaju tatu i porodicu...

Doktor Janković o svemu

Klinička smrt jedan je od najčudnijih fenomena medicine, a o stanju Dragana Živića u vreme kada se borio za život, svojovremeno je za Kurir govorio i prof. dr Radmilo Janković koji je lečio srpskog šahistu.

- Takozvana klinička smrt je kada neka osoba doživi iznenadni srčani zastoj koji dovodi do prestanka dotoka kiseonika svim organima, a vi budete dovoljno brzi, agilni i vešti da svojim rukama i telom pozajmite životne funkcije koje joj nedostaju, odnosno da spoljašnjom masažom srca i veštačkim disanjem ili radom mehaničkog ventilatora nadomestite disanje dok se srce ne oporavi - istakao je dr Janković.

Dešava se, ali nažalost ne tako često, da kardiopulmonalna reanimacija bude uspešna čak i nakon nekoliko desetina minuta.

- Kakav je osećaj osoba koje su klinički mrtve 30-40 minuta pre nego što im povratite srčanu funkciju, veliko je pitanje. U naučnopopularnim časopisima mogu se pročitati neka iskustva. Krajnje je subjektivan osećaj, nije nam sumnjati u to, ali moderna medicina još nema definitivan odgovor na pitanje šta se dešava u mozgu. Nedostatak kiseonika u mozgu, kao pratilac iznenadnog srčanog zastoja, dovodi i do biohemijskih promena koje možda mogu objasniti taj osećaj posebnih snova ili sećanja tokom kliničke smrti. Svakako je reč o jednom od najčudnijih fenomena medicine - dodatno je pojasnio sve dr Janković.

Kurir sport / Beta / Kurir društvo

 BONUS VIDEO: