SVE ZA LJUBAV! Lepa Sara se zaljubila u Japan, ali je srce vratilo u Evropu! Odbojkašica otvorila dušu: "Šta bih ja bez njega?!"
Bez zadrške, iskreno i iz srca - baš kako igra na terenu.
Devojka koja je se godinama borila i na kraju izborila za čvrstu poziciju u reprezentaciji nema dilemu šta smatra najlepšim trenutkom u karijeri.
- Sigurno da je svetsko zlato, zato sto je to moje prvo veliko tamičenje, koje sam čekala gooodinama, a ne mogu da izostavim ni bronzu na VNL-u '22 zato sto ta grupa devojaka je bila posebna i imala neku jako dobru energiju. Sve ima svoje prednosti i mane, kao najlepsi trenutak u karijeri bih izdvojila to sto mi sport omogućava da putujem po celom svetu, upoznajem razne kulture, ljude, stičem nova prijateljstva..a kao najteži trenutak, samo pakovanje i odlazak od kuće.
Sara se prošle godine udala za turskog trenera Mustafu Kilinc koji je uvek bio tu da je posavetuje, ali naredne sezone prvi put će biti i rivali na terenu.
- Nakon sto mi pomogne u trenutku kada mi je to potrebno, često pomislim “šta bih ja bez njega”. U istoj smo profesiji, savršeno se razumemo i lepo je kada imas tako nekoga sa kim mozes da pričas nakon treninga ili utakmice. Ja ću u narednoj sezoni biti opet u Turskoj, samo u drugom timu, a i suprug se vraća na tursko tržiste nakon nepunih sedam godina. Prvi put ćemo biti u istoj ligi, ali u različitim ekipama, biće zanimljivo, videćemo koliko će mi sada pomagati hehe…
U Japanu je provela tri nezaboravne godine, ali je ljubav vratila u Evropu.
- Japan…mogla bih do sutra da pisem o toj državi, njihovoj kulturi, hrani, ljudima.. Japan je nesto najlepše sto sam doživela u svojoj karijeri. Nezamisivo je da je narod toliko pozitivan, ljudi su uvek nasmejani, dobroćudni. Jednostavno mi je prijalo sve što oni rade i kako rade, a ne bih izvostavila ni njihovu hranu koja je preukusna i prezdrava..kako pisem ovo sada, tako mi se misli samo produbljuju. To je bila pre svega obostrana ljubav. Žao mi je sto sam ih napustila, mogla sam da ostanem kod njih, ali sam zbog supruga donela odluku da dođem u Evropu i da budemo bliže jedno drugom. Promenila sam se dosta dok sam bila kod njih, odnosno poprimila sam stvari koje mi prijaju i nastavila da ih radim…ali nažalost nakon dolaska u Srbiju, nakon tri dana provedenih u saobraćaju na ulicama Beograda, sve se vratilo na staro haha.
Svesna da sportska karijera ne traje zauvek, Sra mudro ulaže u budućnost, a tu je i jedna velika želja na privatnom planu za naredne godine…
- Zahvaljuću tati, svoj zarađeni novac sam mudro ulagala u različite poslove, gardeći svoju stabilnost, jer svi znamo da sportka karijera nije večna. On je bio taj koji me je usmeravao na pravi put i zato sebe smatram ostvarenom i uspešnom ženom, odnosno sportiskinjom, ali ostao je jos jedan san, onaj najbitniji i najvažniji u životu, a to je da se jednog dana ostvarim kao majka.
Koliko znači imati „naše“ ljude u inostranstvu?
-Mislim da ove godine u Turskoj nikada više nije bilo Srba uključujući i trenere, tako da mi je jako prijalo kada se vidimo, pogotovo što je moj klub bio u maloj sredini i sam odnos devojaka nije bio najsjajniji. Viđala sam se sa nasim devojkama koje su u reprezentaciji, sa nekima samo pre ili posle utakmice, dok sa nekima i van sale. Moja kuma Maja Aleksić je bila 2.5 sata od mog grada, što sa jedne strane nije daleko, ali sa druge strane nismo uspele toliko često da se viđamo, zbog različitih rasporeda treniranja i igranja utakmica.
Na internetu postoji snimak kako Sara pomaže na imanju u zalivanju sadnica maline. Radna Jagodina i porodica su joj veoma važni.
- Sigurna sam da ne prođe jedan dan, a da se ja ne čujem sa mamom ili tatom. Volim taj blizak odnos sa porodicom, jer to je nesto sto nema cenu. Obožavam da dođem u svoj rodni kraj, u Jagodinu, uvek sam je željna i sto sam starija to je vise volim. Nakon ove sezone sam bila u Jagodini više od dve nedelje, pa naslo vemena i za zalivanje, čisćenje podruma, čiscenje parking mesta od komšija i napeg..to je nesto sto me ispunjava, jer sam neko ko voli da pomogne. Sada se trenutno nalazim u rodnom gradu gde pripremamo krsnu slavu Sveti Đordje 6. maja, na dan kada vaša redakcija slavi 23. rođendan i ovim putem želim da vam čestitam.
