POSLEDNJE ZBOGOM IZ PARIZA: Vavrinka na oproštaju odgovarao na pitanja Kurira
Stan Vavrinka je rekao “Se fini!” danas na Rolan Garosu, njemu omiljenom Slemu od ranog detinjstva – na kome je 2015. godine ostvario svoj san da ga osvoji – i to u četiri fantastična seta protiv najvećeg svih vremena.
Poraz u četiri seta protiv srećnog gubitnika De Jonga (3:6 6:3 6:3 6:4) simptomatičan je za niz poslednjih nastupa “Sten D Men-a” na turneji – satkan od pasaža sjajne igre nalik najboljim danima, ali i neumitnih granica koje 41 godina nameću petom najboljem igraču 21. veka.
Oproštajna konferencija za medije počela je dugim aplauzom za tenisera i ličnost koji je obogatio tenisku turneju tokom do sada najvažnije ere “belog sporta” – one koja je pripadala “Velikoj četvorci” i njemu kao osvajaču Australijan Opena 2014.,, Rolan Garosa 2015. i Ju Es Opena 2016. godine. Velika čast ovom prilikom ukazana je Kuriru time što je ATP omogućio da postavi pitanje na ovoj istorijskoj konferenciji – čiji sadržaj vam prenosimo u daljem tekstu.
Zamoljen da prokomentariše prijem koji je doživeo na stadionu Simon Matije danas – i čestitke i pohvale na svemu što je ostvario u karijeri, Vavrinka kaže: „Uvek sam iznenađen kad dobijem toliko podrške kolega, navijača, organizatora turnira... Na turneji sam proveo više od 20 godina, i kada sam bio mlad - sanjao sam da postanem teniser, da uđem u Top 100. Nikad nisam očekivao da ću postići toliko, ali nisam ni stavljao granicu na svoje mogućnosti. Uvek sam radio naporno da pomeram svoje granice na gore, ostvarim što više. Srećan sam i ponosan na sve što sam postigao”, kaže nam on, i dodaje drhtavim glasom: “Nikad nije lako reći „zbogom“ nečemu čemu si posvetio ceo život. Baš je bilo teško i biće teško otići sa Rolan Garosa…”
Na konstataciju Kurira da je u njegovim zlatnim godinama 2014 – 2016. bio igrač protiv koga su članovi “Velike četvorke” osećali strahopoštovanje – nadovezuje se pitanje: da li, u retrospektivi, smatra da je tada bio svestan da kreira tenisku istoriju, ili je sve izuzetne uspehe stvarao motivisan čistom ljubavlju za teniskom?
“Glavni motiv bila je čista ljubav, čista strast za ovim sportom. Nikad mi nije bio cilj da budem broj jedan ili da osvajam Slemove. Želeo da budem u Top 100, da na njima nastupam. Oduvek sam voleo život na turneji – sve što ga čini neverovatnim: putovati svetom, igrati pred milionima ljudi. Nikad nisam sebe zamišljao kao nekoga ko piše istoriju tenisa, već samo kako da budem što je moguće bolji teniser. Naravno, preda mnom je bio veliki izazov inspiracija učiniti sve kako pobeđivati članove Velike četvorke, i to je bilo neophodno za stvaranje takvih uspeha koji su me gurali dalje kroz karijeru”, odgovara nam Vavrinka.
Da li je ikada ponovo gledao njegovu veliku pobedu nad Novakom Đokovićem u ovdašnjem finalu 2015. godine?
“Ne, nikad nisam ponovo gledao taj meč u celosti – ali jesam najvažnije delove kako bih se usrećio ili pomislio kako bih možda mogao tako nešto učiniti ponovo. Ipak, nije to tako lako, nažalost. Potrebno je živeti u trenutku. Ni tada nisam mislio - ah, igram tako dobro, ovo je nešto posebno - već sam se samo trudio da pobedim najboljeg svih vremena, čoveka čija sam sva finala gledao do tada. Ipak, tog dana sam znao da imam sve što je potrebno da ga pobedim, bio sam siguran u svoju igru i svoju fizičku spremu”, otkriva nam švajcarski as.
Osvajao je i titule u Melburnu i Njujorku pre I posle Pariza – ali, da li je Rolan Garos ipak njegov omiljeni Slem?
“Ovo je turnir broj jedan za mene iz mnogo razloga, ne samo zbog titule iz 2015. Odrastao sam gledajući Rolan Garos, iz švajcarskog sam dela Francuske. Umeo sam da dođem iz škole i gledam Rolan Garos do kraja dana na Frans 1 kanalu. Tada su španski igrači – čuvena “Španska armada” - osvajali Garos iz godine u godinu, i to mi je puno imponovalo. Zapravo, sve do 2003-4,u mlađim danima, igrao sam samo turnire na šljaci. Zbog toga – ali I svega ostalog - za mene je Rolan Garos nešto posebno u odnosu na sve druge turnire”, prenosi nam Sten.
Upitan kako bi svojim nasledicima u budućnosti opisao čime se tata bavio, i da li žali za nečim kao drugi igrač Švajcarske – Vavrinka kaže:
“Ni za čim neću žaliti u svojoj karijeri, i pod tim principom sam i upravljao njome. Kao igrač iz Švajcarske, bio sam u situaciji da ispratim sve što je Rodžer već postigao do tada, i iskoristim mogućnosti koje su iz toga nastale: da treniramo, delimo teren, igramo zajedno, saznajem toliko puno od jednog od najboljih. Tada je već bio broj 1 na svetu, i zajedno smo uzeli Dejvis Kup i Olimpijske igre u daljem toku naših karijera. Uvek ističem pozitivne strane u svemu što se dešava, i bila je to izuzetna prilika da pristupim turneji i provedem 20 godina na njoj uz Rodžera”, iskren je on.
O planovima za ono što sledi od 2026. nadalje ne govori puno – jer je i dalje usresređen na svoju oproštajnu godinu: “Imam u vidu neke stvari koje bih radio od naredne godine, ali ono što najviše želim sada je da budem potpuno fokusiran na svoju aktuelnu tenisku godinu i cilj da uradim što više mogu kao i dalje aktivni teniser, da živim tenis u potpunosti. A kada se ova godina završi – razmisliću o tome šta je mom životu donelo ovih 25 godina u tenisu, i napraviti konkretne planove za dalje, za novo poglavlje u svom životu!”
Šta god da to bilo – velemajstore, neka ti je sa srećom!
