“Mislim da je sve bilo jasno po mom slavlju nakon meča. Bio sam pun energije, srećan i, ponavljam, zahvalan da pobedim u zaista teškom meču”, kaže on, I dodaje: “
“Borio sam se do kraja, naročito u trećem setu. Imao sam brejk zaostatka, a u taj-brejku je bilo 6-3 za njega. Uspeo sam da pobedim u tri seta, što je sjajno, a mislim da je generalno teniska predstava bila na veoma visokom nivou. Zaista sam srećan i ponosan na sebe!”
S obzirom na sve što si prošao, sve povrede i teške periode, da li je pobeda na ovom nivou slađa? Možeš li nam dočarati taj osećaj?
“ Da, to je čini slađom, jer se zapravo tek sada sećam koliko sam bio tužan, a sada sam tako... Nisam iznenađen, ali sam jednostavno ponovo dokazao sebi da ja to mogu i da sam uspeo da pronađem energiju čak i u najtežim trenucima. Imao sam sreću da budem okružen ljudima koji su mi pomogli da pronađem tu vrstu energije, pozitivne vibracije i pozitivne misli. To uopšte nije lako kada se nalazite u mraku, kada vam stvari ne idu od ruke i kada se mučite da pogodite nekoliko loptica ili jednostavno jedva uspevate da se takmičite. Zato se ovako osećam — jer sam od prvog do poslednjeg poena bio prisutan, uživao sam i bodrio sam sebe na pravi način. To je ono što tenis predstavlja za mene: naboj, sreća i spremnost za borbu”, ističe on.
Da li sada igraš na drugačiji način kako bi donekle zaštitio telo, ili i dalje igraš sa 100% rizika pri svakom udarcu?
“Pokušavali smo da shvatimo da li postoji nešto specifično što mi je zapravo stvaralo probleme. Ako tako nešto zaista postoji, onda bi se to odražavalo stalno, pri svakom servisu ili svakom udarcu koji izvedem. Realnost je da je ovo fizički i mentalno izuzetno zahtevan sport. Mislim da je to jedan od najtežih sportova uopšte, uzimajući u obzir uslove, putovanja - sve zajedno, kao i broj sati koje provodimo vežbajući, trenirajući i igrajući. Sve se to nakupi na neki način. Zato sam jednostavno došao do zaključka da je moje telo istrošeno, što je i normalno. Neki ljudi imaju lakši i tečniji stil igre, a moj je izuzetno agresivan i snažan, na šta sam navikao. To sam što jesam”, kaže Italijan, i nastavlja:
“Ključ je zapravo bio u pronalaženju samopouzdanja da idem stopostotno u svaki pojedinačni udarac, baš kao što sam radio danas. Mislim da mi je uspeh donelo to što sam lopticu udarao snažno i sa mnogo spina i dubine. Zato su moj servis i forhend, očigledno, najjače oružje koje imam, a pružanje 100% mogućnosti je jedino rešenje da bih se osećao onako kako sam se osećao danas.
Ako se u sledećem kolu suočiš sa sunarodnikom i imenjakom Arnaldijem - kako ćeš pristupiti tom meču? Da li bi radije to izbegao?
“Oni igraju upravo sada; dobio je prvi set i želim mu svu sreću. I on se vratio nakon teške povrede stopala, dugo nije mogao da igra onako kako je želeo. Sjajan je Mateo borac, delili smo teren i u Dejvis kupu, tako da mu želim sve najbolje. Kada igrate za sebe, zapravo nije važno protiv koga igrate. Naravno, ako igrate protiv Italijana, to je uvek malo specifičnije i nezgodnije. Ali to je deo igre, deo našeg posla. Srećom, to se u poslednje vreme često dešava na turneji - i to u završnicama najvećih turnira. Flavio je takođe u četvrtfinalu, a inače su tu i Janik, Lorenco Muzeti i Darderi. Svi igraju neverovatan tenis. To je jednostavno dobro za italijanski tenis. Ako on pobedi danas, bićemo sigurni da će jedan Italijan biti u polufinalu, tako da je to sjajna stvar za italijanske navijače”, ističe Beretini.