NE BI MENJAO OLIMPIJSKO ZLATO ZA GREND SLEM! Zverev: Ima tako malo ljudi koji su to uspeli za svoju zemlju...

Iako je malo sporije startovao – dozvolivši sebi zaostatak od 5:2 u prvom setu – “velika zverka” se probudila na servisu i sa osnovne linije, naterala već preumornog Španca na  i veoma komforno okončala meč za 3:0 u setovima (7-6, 6-1, 6-3). 

“Danas su na terenu vladali veoma drugačiji uslovi, i bio sam primoran da pronađem svoj ritam. On je igrao mnogo bolje od mene na početku, jer j pronašao svoj ritam znatno brže. Kada sam ja uhvatio ritam, osećao sam se prilično dobro na terenu i mislim da je sa moje strane ovo konačno bio dobar meč”, prenosi nam on.

Tvoj sledeći protivnik će imati 19 ili 20 godina. Kako se osećaš povodom te razlike u godinama i da li ti to što si iskusniji igrač daje više samopouzdanja ili ti stvara veći pritisak?

“Mislim da to pokazuje da imamo sjajnu grupu mladih igrača koji igraju fantastičan tenis - ništa više i ništa manje od toga. Za mene to nije važno. Fokusiram se na sledeći meč, na stvari koje mogu da kontrolišem. Imamo veliki potencijal kod mladih igrača na turneji – a meni preostaje da verujem u sebe, da verujem u svoju igru i da se fokusiram na svoj posao!”

Nije loše - pet polufinala u poslednjih šest godina, a izgubio si samo jedan set, tako da si u dobroj formi. Pošto većina igrača neće da vam kaže ako ih pitate da li bi radije igrali protiv Menšika ili Fonseke, ti možeš da me iznenadiš i kažeš mi to ako želiš. Da li si iznenađen što su trojica Italijana u četvrtfinalu na drugoj strani žreba i koji od te trojice te je više iznenadio? Da li si očekivao da se Beretini vrati, da Arnaldi uradi ono što je uradio protiv Tijafoa sinoć, ili je Koboli onaj koga bolje poznaješ? (Jasno – pitanje dolazi od legendarnog Ubalda Skanjagate, prim.aut.)

“Igrač koga najbolje poznajem je Mateo Beretini, ali za mene Mateo uvek ima potreban nivo i samo je pitanje da to i prikaže na teniskom terenu. Za mene nije iznenađenje što je pronašao svoju igru. Verovatno najveće iznenađenje je Mateo Arnaldi - s obzirom na rang i ono što je radio u prošlosti. Što se tiče Kobolija, znamo kakav potencijal poseduje. Beretini je Grend Slem finalista, može da igra fantastičan tenis. Imam osećaj da se žreb dosta otvorio u gornjoj polovini, dok je u donjoj to manje bio slučaj. Naravno, to što je Žoao Fonseka pobedio Đokovića je veliki meč koji je otvorio žreb, a sve ostalo je manje-više normalno u njoj. Koga bih radije imao za protivnika? Uopšte me ne zanima, da budem iskren. Ne, prosto me ne zanima (smeje se), za mene to nema nikakvog značaja”, “na daljini” je Zverev.

Šta bi ti radije izabrao - olimpijsko zlato ili Grend Slem - i da li bi ikada menjao svoju zlatnu medalju za Slem?

“Zlatna medalja je najteža za osvojiti, jer dobijate priliku jednom u četiri godine. Posebna je po tome što ima tako malo ljudi koji su to uspeli – a to radite za svoju zemlju, sunarodnike kod kuće. Nikada ne bih menjao svoju zlatnu medalju ni za šta, ali ne bih imao ništa protiv da dodam još nekoliko stvari na svoju listu uspeha”, dobro je raspoložen Zverev.

Koliko je znanje o tome kada treba promeniti stil i jačinu udaraca to nešto što dolazi sa iskustvom, a koliko se može naučiti kroz trening?

“U periodu kada rastete, kada postajete fizički jači, automatski dobijate više oružja u igri. Ta oružja vas odjednom malo i iznenade; činjenica da odjednom možete da udarite forhend brzinom od 160 kilometara na sat ili da servirate 225 na sat, što možda pre godinu dana niste mogli jer još uvek rastete i postajete fizički jači. Ponekad želite to da koristite stalno, a mislim da je za to potrebno vreme i godine provedene na turneji da biste shvatili da ne morate uvek to da radite. To takođe zavisi od protivnika, zavisi od toga u kakvom je stanju protivnik”, dodaje on.

Da li u određenoj meri shvataš i to da činjenica da se igrači plaše tvoje snage znači da ne moraš da je koristiš stalno, jer se oni povlače nazad i slično, pa možeš da odigraš drop-šot i ne moraš uvek da ideš na viner?

“Mislim da raznovrsnost tada stupa na scenu. Rodžer Federer je verovatno bio najbolji ikada u menjanju ritma, i kada je igrao neverovatno dobro, imali biste osećaj nakon nekoliko gemova da ne znate kako uopšte da igrate protiv njega. Imali ste osećaj da više ne znate da igrate tenis jer vam je uništavao igru, zato što je mogao da udari forhend, kao što rekoh, 175 kilometara na sat, a već u sledećem poenu da odigra drop-šot. Uvek je bilo veoma zbunjujuće igrati protiv njega. Kada imate snagu, kada imate prirodnu snagu, druge stvari postaju lakše za upotrebu; drop-šot postaje lakši jer se ljudi povlače nazad. Možda i kik-servis postaje lakši za upotrebu kada imate brzinu od 225 na sat u ramenu, ali kad to radite konstantno i sve vreme, onda nije toliko efikasno”, smatra Nemac ruskog porekla.

Kada je reč o sledećem meču, šta će biti najvažniji faktor sa tvoje strane, a možda čak i sa strane tvog protivnika, koji će ti omogućiti da prođeš u narednu fazu?

“Za mene je to prilično jednostavno – a to je da igram dobro. Mislim da zaista moram da verujem u svoju igru, u svoj tenis i sebe. Ako igram dobro, mislim da je to 99% obavljenog posla!”

Kako se tvoje ime često pominje među favoritima, da li je to nešto što te motiviše ili pokušavaš da začepiš uši kada to čuješ i ostaneš fokusiran?

“Kao što sam već rekao, to me posebno ne zanima. Fokusiram se na sledeći meč i fokusiram se na protivnika koji se nalazi sa druge strane mreže, i to je jedina stvar koju mogu da kontrolišem. Ako pobedim u tim mečevima, onda je to sjajno”, kratak i jasan je veliki as.