VIDIM DA SE ALKARAZ I DRUGI ŽALE: Novak Đoković u kasne sate otvorio dušu o problemima

Tri sata i dvanaest minuta za trijumf od 6-4, 5-7, 6-4, 6-4 sedmostrukog osvajača Vimbldona Novaka Đokovića nad Kinezom Jibing Vuom predstavlja jednu od najtežih pobeda na otvaranju najvažnijeg turnira sezone za našeg asa.

“To je odlično pitanje. Vaše zapažanje u vezi sa povredama je potpuno tačno, uostalom, i sama statistika to pokazuje. Mislim da ovu situaciju moramo da sagledamo iz dve perspektive. Prva, koja je danas verovatno apsolutno dominantna u našem sportu – a nismo mi jedini primer – jeste upravo ta komercijalna strana. Komercijalna vrednost pokušava da se podigne po svaku cenu: produžavaju se dani trajanja turnira, a u već prenatrpan kalendar uvode se novi turniri koji traju po dve nedelje. Ja lično više ne igram ni približno onoliko koliko sam igrao nekada tokom pune sezone. Imam taj luksuz da mogu da biram gde ću nastupiti. Zbog toga nisam u tolikoj meri izložen tom kalendaru visokog intenziteta i nerealnom rasporedu kao većina ostalih igrača. Video sam da se vodila velika debata o tome da li bi igrači uopšte trebalo da podrže promene, konkretno na Mastersima, jer je to bila ogromna promena. Postavljalo se pitanje da li su igrači zadovoljni tim novim formatom i produženim trajanjem turnira. Ja sam lično uvek bio protiv toga. Sa komercijalne tačke gledišta, kao što smo rekli, to očigledno donosi profit – ali kome? Donosi profit uglavnom vlasnicima turnira. Ono što sam stalno pokušavao da predočim igračima jeste da moraju u potpunosti da razumeju pozadinu tog famoznog 30-godišnjeg ugovora, kako bi shvatili da zapravo nemaju ni približno toliko koristi koliko misle da imaju. Pored toga, ta četiri dodatna dana na Mastersima generišu mnogo veću vrednost za sam turnir nego za same aktere na terenu”, ističe Đoković, i dodaje:

“Navešću vam nekoliko primera, a počinjem od jednog koji je već realizovan: svaki vlasnik Masters turnira je mogao – a priličan broj njih je to i uradio – da modernizuje svoje objekte i izgradi nove stadione. Međutim, te investicije se direktno odbijaju od nagradnog fonda i koriste se kao argument u pregovorima sa ATP-em. Oni te investicije pravdaju pred asocijacijom. A ATP – odnosno mi igrači i turniri unutar te organizacije – imamo korist i profit od prihoda tog stadiona samo tokom trajanja samog turnira, što je manje od dve nedelje. Šta se dešava u preostalih 50 nedelja? Sve ide pravo u džep vlasnika stadiona. Još je puno drugih dubljih razloga zbog kojih sam potpuno i oduvek bio protiv tog 30-godišnjeg ugovora. Igrači su izvukli deblji kraj. Sami su to želeli, sami su gurali tu priču. Ja sam u tom trenutku bio predsednik Saveta igrača, ali nisam imao dovoljno izvršne moći da sam izglasam odluku protiv toga. To je što je, sada moraju da se nose sa posledicama.”

Đoković je nastavio u istom dahu.

“Vidim da se igrači poput Alkaraza i drugih žale na dužinu turnira i na to što uopšte nisu kod kuće. Razumem ga, razumem ih sve. Ni meni se to ne dopada. Smatram da je tenisu zaista potreban svojevrstan "reset" na mnogo višem nivou. Naše organizacije (ATP i WTA) uopšte ne funkcionišu dobro. Mnogo toga se dešava iza kulisa, ti sastanci, odnosi... Sve to ne ide u dobrom smeru. Grend Slemovi su stubovi ovog sporta. Oni će uvek biti najvažniji turniri koje imamo. Ali mimo njih, mislim da same asocijacije moraju pod hitno da preispitaju formate, pravila i kalendar. Mnogo je pritužbi. Pogledajte samo latinoameričke igrače koji imaju sve kraću sezonu. Ti momci već decenijama daju neke od najboljih tenisera sveta, a sezone na šljaci i betonu im se konstantno skraćuju ili spajaju na čudan način”, zapaža Đoković i nastavlja:

“Imam osećaj kao da samo lepimo flastere na rane. Pokušavamo da popravimo neku sitnicu, pomerimo ovaj ili onaj turnir... Ono što po mom mišljenju moramo da uradimo – ako želimo da ovaj sport zaista napreduje, da doživi dugoročan i održiv uspeh u narednim decenijama i da bude konkurentan u popularnosti sa ostalim globalnim sportovima – jeste da sednemo za isti sto. Sve interesne strane, svi ključni akteri, moraju da sednu i vide šta nam je činiti. Ipak, ne vidim da će se to dogoditi jer ono što čujem i vidim u poslednjih par godina jeste da unutar upravnih tela našeg sporta ima mnogo više konflikta nego jedinstva. Znam da je ovo predug odgovor na vaše pitanje, ali ja sam apsolutno za inovacije i promene, uz zadržavanje kulture i istorije našeg sporta, koju sam uvek duboko poštovao...”

Pita se Đoković:

“Kako da privučemo mlađu publiku tenisu? PTPA je pre nekoliko godina uradio jedno istraživanje i studiju. Prosek godina teniskog navijača širom sveta bio je 61 godina! Uz svo dužno poštovanje, kako da navučemo mlađe generacije na tenis? Možda ih zainteresujemo za Grend slemove, i to je to. Oni neće sedeti četiri ili pet sati svakog dana i gledati mečeve. To se jednostavno neće desiti, fokus im drži pažnju mnogo kraće. Moramo da oslušnemo šta tržište traži. Kako da dopremo do njih? Po mom mišljenju, moramo da menjamo formate, same turnire, da mečevi budu kraći, dinamičniji, da ponudimo nešto interesantnije u kraćem vremenskom formatu jer je ovo sada predugo. Znate na šta mislim. Grend slemovi su druga priča, igranje na tri dobijena seta i sve ostalo, o tome imam svoje mišljenje. Ali barem na ovim redovnim turnirima možemo da eksperimentišemo, zapravo moramo - a to se ne dešava. Videćemo šta će biti”, iscrpan je on.

Naredno pitanje se odnosila na Novakovom bivšeg trenera: Nedavno ste intervjuisali Borisa Bekera i on mi je rekao koliko bi voleo da se jednog dana vrati na Vimbldon. Šta bi za Vas značilo da ga ponovo vidite ovde?

Đoković je otkrio da Beker još uvek nema dozvolu za ulazak u Veliku Britaniju, zbog bankrota i suđenja koji su mu doneli zatvorsku kaznu.

“Dopisivao sa njim pre Vimbldona, pitao ga kakva je situacija sa njim jer nisam znao da li ima dozvolu da uđe u Veliku Britaniju ili ne. Nažalost, još uvek je nema. Mislim da nisam jedini koji bi žarko voleo da vidi Borisa nazad na Vimbldonu, da jednostavno bude ovde, bude prisutan. On je legenda našeg sporta. Bio mi je trener, sarađivali smo tri godine tokom verovatno najboljeg perioda u mojoj karijeri, kada sam beležio najveće uspehe. Boris je za mene izuzetno drag prijatelj, zaista mi je stalo do njega i njegove porodice. Iskreno se nadam da će mu nadležni dozvoliti povratak. On je najmlađi šampion u istoriji muškog singla ovde, ima posebnu vezu sa ovim mestom. Ne znam da li ove moje reči mogu da pomognu, ali se nadam da će vlasti to uzeti u razmatranje”, apeluje Đoković.

Đoković je potom odgovorio na pitanje vezano za meč sa Kinezom, a odnosilo se na to da je izjavio da je meč bio prilično izazovan.

“Izazovan je bio u smislu nivoa igre i tenisa koji je prikazao Vu Jibing. Nikada ranije nisam igrao protiv njega. Prostudirao sam i pogledao neke njegove mečeve pre Vimbldona. Mislim da je dobio samo jedan meč na travi ove sezone, gubio je rano i na čelendžerima i na drugim pripremnim turnirima. Dobro sam počeo meč i verovao sam da imam lepe šanse da završim sve u tri seta. Međutim, on je odjednom podigao svoj tenis na neverovatan nivo, što je bilo izuzetno impresivno. Servirao je i riternirao neverovatno duboko, slao je strašno snažne i brze udarce sa obe strane, sa osnovne linije, i iz bekhenda i iz forhenda. U jednom momentu bukvalno nije imao slabu tačku”, kaže nam Đoković, i nastavlja:

“Naravno da je i moj nivo igre opao, ali to je bila i posledica njegove konstantnosti i tog sjajnog, agresivnog, napadačkog tenisa. U četvrtom setu sam bukvalno bio na konopcima. Da budem potpuno iskren, s obzirom na šanse koje je imao, verovatno je trebalo da izgubim taj set. Pretpostavljam da sam uspeo da pronađem pravi servis u pravom trenutku, a imao sam i sreće kada je promašio onaj smeč u četvrtom setu. Meč je bio potpuno ravnopravan, borba prsa u prsa. Jedan ili dva udarca, jedan ili dva poena su odlučili pobednika. Drago mi je što sam uspeo da se izborim sa tim i ostanem fokusiran do samog kraja. Ovo je jedan od onih mečeva gde morate da "kopate duboko" da biste stigli do trijumfa.

Pomenuli se maločas PTPA. Izgleda da se unutar organizacije razvija neka vrsta "građanskog rata", s obzirom na tužbu koju su podneli pojedini članovi. Kako gledate na sve to što se tamo dešava?

“Mislim da PTPA trenutno prolazi kroz sopstveni unutrašnje transformacije. Nadam se, ne samo zbog PTPA kao organizacije već zbog samih igrača, da će sve ispasti kako treba. PTPA je prvobitno osnovan sa idejom da stoprocentno predstavlja igrače bez obzira na njihov plasman, a posebno one slabije rangirane, igrače koji se muče i čiji se glas inače ne čuje. To sam rekao već mnogo puta – unutar ATP-a uvek postoji konflikt zbog načina na koji je organizacija strukturirana. Interesi i vizije igrača sa jedne i turnira sa druge strane su veoma često potpuno različiti. Tu najčešće dolazi do sukoba. Bio sam u Savetu igrača ATP-a dugi niz godina i odlično znam kako sistem funkcioniše. Razumem sve te momke koji žele da uđu u Savet i naprave neku promenu, ali u ovakvom sistemu, sa ovakvom organizacijom i strukturom, vi kao igrač ne možete da promenite apsolutno ništa. To je bio glavni razlog zašto smo Vasek (Pospišil) i ja suosnovali PTPA – sa idejom i željom da, nadamo se, dobijemo mesto za stolom gde se donose ključne odluke, i da ova organizacija postane zvanično telo koje predstavlja igrače.”

“Očigledno je da se u poslednjih nekoliko godina izdešavalo mnogo toga. Smer u kojem je PTPA krenuo nije bio onaj koji se meni dopadao, i zato sam se povukao. Ne isključujem mogućnost da se vratim, jer mi je zaista stalo do toga. Smatram da organizacija ovog tipa mora da koegzistira sa ostalim upravnim telima u našem ekosistemu. Ali, videćemo šta će biti. Mnogo toga se vrti oko te tužbe, situacija je trenutno prilično osetljiva. Naravno da posmatram i pratim sve što se dešava, pa ćemo videti epilog”, zaključuje ovu kompleksnu konferenciju za medije Novak Đoković.