LUDA KONFERENCIJA ARINE SABALENKE: Beloruskinja napravila šou u Londonu

Zbog toga su mediji posle pobede nad Amerikankom Kesler (6:1 7.6) “pohrlili” da je upitaju da li je bila zabrinuta kada je počeo taj-brejk u drugom setu da bi meč mogao da ode u odlučujući set?

Nekoliko igrača je već imalo problema sa tim. Da li svesno prihvataš taj rizik ili vežbaš te elemente na treningu?
ARINA SABALENKA: “Ne, ne, nikako. Mislim da sam ja jedna od onih koje se trude da to zaobiđe. Ponekad sam previše oprezna i prezaštitnički nastrojena prema svom telu. Ponekad skliznem sasvim slučajno, pa se i sama iznenadim kako sam to uspela. Trudim se da to ne radim; jedan pogrešan pokret na travi i možeš opasno da izvrneš zglob. Pokušavam da izbegavam klizanje, trudim se da radim nogama što je brže moguće, da hvatam sitne korake kako uopšte ne bih došla u situaciju da proklizam. Dakle – nizak stav i što brže kretanje”, otkriva nam ona.

Da li si ranije imala neke teže padove na travi, recimo tamo iza osnovne linije?
ARINA SABALENKA: “Možda par puta. Ako mislite na padove kad se “prostrem po zemlji” - desilo mi se to nekoliko puta. A i kada sam videla Janika u prvom kolu, onaj zvuk kada mu je kvrcnuo kuk bio je baš glasan, jeziv. Ponekad mi te slike ostanu u podsvesti, i zato se trudim da ne pravim suvišne korake. Ponekad imam osećaj da se šunjam kao mala mačka dok prilazim loptici (smeh). Ali dobro, to se dešava, najvažnije je kako se oporaviš i podigneš nakon tog pada”, ističe Arina.

Da se vratimo na izjavu srpske teniserke Teodore Kostović: Kada si ti bila mlada igračica poput nje, da li su takve izjave služile isključivo za podizanje sopstvenog samopouzdanja ili si ih slala kao poruku protivnicama? Čak su se i mediji u Srbiji malo šalili na njen račun zbog načina na koji je izjavila da su njeni udarci ekstremno snažni. Da li je to po tebi bilo samohrabrenje ili svesna poruka rivalki?
ARINA SABALENKA: “Videla sam to, a onda na terenu vas čeka realnost…Mislim da je ona pre svega pokušala da zavara samu sebe. Samo je htela da veštački podigne to samopouzdanje i veru u sebe koje u tom trenutku zapravo nije imala. Ne znam, nekada to upali, sve zavisi od ličnosti. Nekada u životu zaista moraš da se pretvaraš dok to i ne ostvari, a nekada jednostavno moraš da ostaneš sa obe noge na zemlji, budeš realan i radiš sa onim što imaš. Što se mene tiče, razumela bih tu poruku da je imala neko pokriće na terenu, ali ušla sam u meč i u jednom trenutku se zapitala – o kakvoj to uopšte snazi ona priča? To može da uspe ako stvarno dubinski veruješ u to što pričaš. Ako samo glumiš, a u dubini duše ne veruješ – to ne prolazi. Ključno je ostati iskren prema sebi, biti ono što jesi i verovati svom radu. Ne znam šta je tačno htela da postigne tom izjavom, meni je to delovalo kao malo jeftino foliranje, tako da...”, i dalje je kritična Sabalenka prema toj izjavi naše teniserke.

Da li više voliš mečeve koji ti posluže kao dobar trening i test, ili bi radije da proletiš kroz gemove?
ARINA SABALENKA: “Mislim da je uvek najbolje proleteti kroz meč. Nikada nisam čula da se neko požalio što je pobedio sa 6-0, 6-0. Ipak, sa druge strane, mislim da je ponekad jako korisno biti testiran u ranim fazama turnira. Ono što se desilo danas pokazalo mi je da sam spremna da se "pobijem" na terenu i uđem u jaku borbu kada god je to potrebno. Ponekad zaista uživam u tim teškim bitkama gde moram da prevaziđem krizu, jer je moja protivnica danas igrala neverovatno. Konstantno je napadala i naterala me je da podignem nivo igre. Srećna sam što sam uspešno prošla ovaj test”, napominje ona.

Naomi Osaka je pričala o svom kimonu koji je inspirisan filmom "Kil Bil"... Postoji li neki filmski lik koji tebe inspiriše i da li bi volela da to pretočiš u svoju odevnu kombinaciju na terenu?
ARINA SABALENKA: “Hmmm., zvučaće tako glupo ako ne izgovorim ime filma kako treba. Onaj bokser - Roki, eto možda on, ali nemam pojmu kako bih dizajnirala garderobu ako mi je on inspiracija (smeh). Da izađem na meč sa bokserskim rukavicama ili tako nešto? To bi bilo prilično komplikovano. Ima mnogo filmova koji me inspirišu. Može to biti komedija, ljubavna priča, bilo šta... čuješ onu jednu malu rečenicu koja te potpuno pokrene. Ne znam da li ću ikada pokušati da napravim opremu inspirisanu nekim filmom. Morala bih dobro da razmislim jer ima toliko genijalnih ostvarenja iz kojih može da se izvuče inspiracija. Za sada neka bude Roki, dok ne razmislim malo dublje”, dodaje Sabalenka.

Koji je poslednji film koji si odgledala, a da te je neka replika inspirisala?
ARINA SABALENKA: “Za ovakva pitanja morate da mi javite unapred da bih mogla da razmislim i smislim nešto pametno. Ovako iz glave, stvarno ne znam... U stvari, lažem, znam! Gledala sam dokumentarac o Nadalu. Rekao je: "Jedina stvar koju možeš u potpunosti da kontrolišeš jesu tvoj fokus i tvoja motivacija." To mi se baš duboko urezalo. Sada, kada stvari krenu po zlu tokom meča, ja samo ponavljam u sebi: "Jedino što kontrolišeš su fokus i motivacija." To je izuzetno moćna poruka”, smatra ona.

Šta misliš o pravilu Vimbldona koje brani igračima da dovode svoje pse na turnir? Dolaziš sa Rolan Garosa gde su organizatori bili maksimalno otvoreni po tom pitanju. Šta misliš, zašto su u Londonu doneli takvu odluku? Koliko ti mentalno pomaže to što putuješ sa psom?
ARINA SABALENKA: Uopšte se ne slažem sa tim (smeje se). donekle mogu da razumem njihovu odluku. Očigledno je da ako pas napravi neki nered unutar ovog istorijskog zdanja, verovatno je potrebno vreme da se to sanira i popravi. Sigurno se plaše da se nešto unutra ne ošteti. Ali moram da kažem da su naši psi izuzetno dobro dresirani. Ne bi napravili nikakav problem unutar ove prelepe zgrade. Moramo to pravilo da menjamo. Ponekad me stvarno boli duša kada ga ostavim samog kod kuće. Užasno se vezao za mene i pati kada je sam, to me baš pogađa. On je jedno malo, pufnasto stvorenje koje samo želi maženje i ljubav. Odlazak u park sa njim i obična šetnja za mene predstavljaju neku vrstu meditacije. Vimbldone, molim te, preklinjem vas, pustite nam pse unutra!”, uz smeh odgovara prva igračica sveta.

Danas si dodatno popravila svoj impresivan vimbldonski skor u taj-brejkovima. Kako uspevaš da ostaneš tako smirena u trenucima tako velikog pritiska? Šta je to što te tera da blistaš u tim momentima?
ARINA SABALENKA: “Baš mi je drago što sa strane deluje kao da sam potpuno mirna. Unutar sebe vrištim: "Molim te, uzmi ovaj poen!" Šalu na stranu, mislim da u taj-brejku uspevam da se fokusiram isključivo na poen po poen. Ne letim u budućnost niti se vraćam u prošlost. To zaista fantastično funkcioniše. Osećam se nekako rasterećeno, potpuno verujem u svoje udarce u taj-brejku i mislim da to pravi ključnu razliku. Takođe, taj-brejk je specifičan – kako ga započneš, najčešće tako i ide do kraja. Svaki poen je važan, a naročito oni na samom startu. To što verujem svojoj igri i što ostajem maksimalno agresivna u taj-brejkovima mi i pomaže da imam ovako neverovatnu statistiku”, završava na optimističnoj noti Beloruskinja.