BERETINI SAVLADAO FISA U JEDNOM OD NAJBOLJIH MEČEVA: Mislim da je za nas tenisere ključno da uvek imamo samopouzdanje kada iskoračimo na teren

Skoro tri sata trajao je jedan od najboljih mečeva dana protiv Matea Beretinija i Artura Fisa - u obilju lepih poteza, dužih razmena i po 6 kreiranih brejk prilika sa obe strane. Italijanu je bilo dovoljno da realizuje 50% istih da bi završio posao u četiri seta (6-4, 7-5, 3-6, 6-3), i iz ovog susreta izlazi sa novom dozom optimizma da bi ovo mogla da bude (još jedna) njegova godina na vimbldonskoj travi.

“To pokazuje da se rad koji sam uložio pre Pariza, a očigledno i posle njega - nakon te male povrede koju sam imao - na kraju isplatio. Zapravo, rekao bih da sam od samog početka sezone radio zaista dobro. Bilo je potrebno samo da posložim nekoliko kockica kako bih došao do rezultata i drago mi je što sam uspeo. U sportu je ponekad potrebno malo strpljenja. Mislim da sam bio dovoljno strpljiv i da sam doneo prave odluke u pravom trenutku. Veoma sam zadovoljan što mi je nivo igre visok, kao i intenzitet. Želja za igrom i uživanjem na terenu je na maksimumu, a to je upravo ono što sam tražio, i zbog toga sam i srećan”, ističe on.

Da li si generalno strpljiva osoba?

“Radim na tome (smeh). Mislim da sam postao bolji u tom smislu kako vreme prolazi. Mada, ko je zapravo potpuno strpljiv? To je nešto što čovek mora da nauči, a ponekad se uči na teži način. Tenis vas uči strpljenju, jer možete da igrate bolje od protivnika, ali brejk ne dolazi, rezultati izostaju, a vi i dalje morate da verujete u proces”, dodaje Italijan.

Da li je i za Beretinija bio spreman neki posebni modni komplet pri izlasku na teren?

“Jeste, ali me je Vimbldon odbio. Rekli su da nije dovoljno belo, već da je u pitanju neka nijansa prljavobele, a u samoj boji je bilo i malo braonkastih tonova. Ne znam, video sam ga samo jednom, ali je sve u redu i ovako. Dakle, nećete me videti u njemu na terenu - ali možete na mojim društvenim mrežama. Objavio sam slike, radio sam jedno snimanje u njemu…”, objašnjava nam Italijan.

Da li ti sve ovo deluje kao druga karijera nakon svega što si prošao? Da li si se vratio na prvu fazu svoje karijere ili se tvoj pristup promenio, pa si sada na potpuno drugačijem putu?

“Ne bih rekao da je ovo druga karijera, već da čovek uči tokom cele karijere; moj pristup je svakako malo drugačiji. Kao što sam rekao i pre početka turnira, kada sam bio mlađi, imao sam stav: „Moram da uspem, moram da uspem, moram da budem sve bolji, bolji i bolji”. Sada sam na neki svoj način već uspeo. Naravno, uvek može da bude i bolje, ali i gore. Zato sam sebi rekao da želim da uživam u procesu, u treninzima, u toj tenziji, u ovim trenucima i pobedama. U tom smislu bih rekao da je sada malo drugačije. Ljubav prema sportu je ostala ista. Ljubav prema takmičenju i pomeranju sopstvenih granica je uvek ista. Sada imam 30 godina, nisam više dvadesetogodišnjak. Život se malo promenio. Ipak, ponekad volim da mislim da sam i dalje ono isto dete koje je davno počelo da igra tenis”, ističe Mateo.

Da li ovakve pobede, poput poslednje dve, menjaju tvoju perspektivu o tome šta možeš da postigneš u svojoj igri, ne samo ovde nego i u nastavku sezone?

“I da i ne. Na neki način, znao sam da mogu da pobedim u ova dva meča. Znam da potencijalno mogu da dobijem i sledeći. Ali isto tako znam da mogu i da izgubim, kao što sam mogao da izgubim i prethodna dva meča. To je tanka linija. Mislim da je za nas tenisere ključno da uvek imamo samopouzdanje kada iskoračimo na teren. Kada tog samopouzdanja nema, to znači da morate malo da zastanete i shvatite zašto se ne osećate tako. Poraz je uvek opcija. U naredne dve nedelje postojaće samo jedan pobednik, tako da će svi ostali sigurno izgubiti. Poznajem svoj nivo igre. Znam da mogu da pobedim bilo koga i da svakome mogu da napravim problem, naročito na ovoj podlozi. Ali isto tako sam svestan da mogu i da izgubim. Ta tanka linija između straha i samopouzdanja je izuzetno važna u tenisu”, naglašava on.

Šta je za tebe ključ uživanja u tenisu kada je očigledno prisutno mnogo tenzije, ambicije...

“Shvatio sam da zaista volim da razmišljam o mečevima i o tome kako se nosim sa problemima koje mi nameću. Dugo sam razmišljao samo o tome kako želim da budem zdrav, da se osećam slobodno dok serviram i da ne razmišljam o svom telu. Moja sreća proističe iz činjenice da ne moram da brinem o fizičkom stanju. Čak i ako se pojavi neki problem, znam da je to deo iskustva. Ranije sam na to gledao kao na nešto što ne bi smelo ili nije trebalo da se desi. Naučio sam da prihvatim činjenicu da ponekad moram da se zaustavim, da ponekad moram da kažem: „Ne, ne mogu ovo”. To je moje telo i to je moja karijera. Ali isto tako znam da mogu ponovo da se izdignem. Umesto stalnih uspona i padova, sada sam malo stabilniji i izbalansiraniji, a to je zaista najvažnije”, prenosi nam Beretini.