BEOGRAD - Dijana Đoković, majka najboljeg srpskog sportiste Novaka Đokovića, nikada nije mislila da će joj sin biti teniser i šampion. Znala je da će biti sportista da bi izrastao u zdravog i dobrog čoveka, kakav je danas.
"Naši zajednički snovi postali su stvarnost, iako je u početku to bila nemoguća priča. Bili smo za to da nam se deca bave sportom, da vode zdrav život, jer sport od mladih stvara kvalitetne ljude."
Dijana Đoković rođena je 1964. godine u porodici Žagar od Zdenka i Elizabete, koji su se zbog vojne službe doselili iz Vinkovaca u Beograd. Iako se u javnosti u prvi plan ističe Novak, Dijana kaže da ona ima i druge sinove, o kojima mora da brine.
"Imam ja i Marka i Đoleta, supruga sam, ne radi se samo o Novaku. Možda sam ja ta koja najviše nastoji da budu čvrsto na zemlji, da ne polete, da kanališemo emocije. Nisam mogla ni da pomislim da će to ovako biti, ali desilo se. Novak je to što jeste i srećni smo i ponosni. Otac Srđan je birao ime prvencu Novaku, a Marku stariji brat i teniski šampion Novak. Đorđu sam ja birala ime. Moćno mi je delovalo Đorđe Đoković, znate ono iz crtanog filma "paziću ga, maziću ga i zvaću ga Đole" (smeh). Novak ima svoj put, a Marko i Đorđe ga još traže. Teško breme nose, sami su želeli na tenis, iako bi im možda lakše bilo da su u nekom drugom sportu."
Dijana je oduvek volela sport, posle hemijske škole, upisala je Tehnološki fakultet, ali se tu nije pronašla, već na Fakultetu za fizičku kulturu. Nije ga završila, ali ne žali.
"Sportu sam uvek bila najbliža, takmičila sam se za Skijaški klub Kopaonik, u kojem su pretežno bila deca vojnih lica. Nisam imala pretenzija da budem prva, samo sam želela da budem na snegu. Suprug je fajter, on se ozbiljno takmičio, kao i njegovi brat i sestra. Na stazi smo se upoznali, kada sam došla da polažem za instruktora skijanja. On je već bio učitelj, a ja sam dobila svog učitelja za ceo život (smeh). Malo vežbam, ali tenis nikada ne igram. Probala sam, ali ne mogu, valjda sam izgubila volju od pranja silnih čarapa i majica (smeh)."
Odskoro i na Kopaoniku postoji restoran "Novak".
"Deca su mi odrasla gore, 17 godina sam živela na planini, šta kaže moj otac: "Crno dete, svi sa sela u grad, a ti iz grada u planinu." Meni je bilo interesantno jer je palačinkarnica "Red bull", potom restoran-picerija, bila naš početak, nešto smo sami radili. Dok su drugi brojali ovčice pre spavanja, ja sam palačinke (smeh). Privatni biznis nije bio lak u to vreme, bilo je dana kada smo padali i padali, kad ne znaš više šta ćeš. Valjda moraš da osetiš dno da bi se odbio i vratio na vrh."
Dijana je rodila tri sina, a devojčica joj je ostala neostvarena želja.
"U crnogorskoj porodici se ne postavlja pitanje hoće li biti sin, nego se podrazumeva (smeh). Novaku je otac dao ime, sviđalo mu se, a imali smo plan da devojčica bude Sara, po babi. Strašno sam želela devojčicu, za drugo dete mi je bilo važno da bude zdravo, a za treće sam bila ubeđena da je žensko, dok nisam ušla u osmi mesec. Zato bih volela da mi sinovi podare devojčicu. Novak je prvi na redu."
Novak Đoković je jedan, ali ima milionsku armiju navijača.
"Srećna sam. Gledaju ga kao cara, kralja, vide najsvetliju tačku u našem tunelu. Majka sam mu, ali mu skidam kapu, učim od njega. Svaki put me iznenadi koliko je širok, pun interesovanja, nadograđuje se, lepo izražava. Skoro smo išli zajedno pod Ostrog, toliko sam se isplakala... Znate li kako je onaj napaćeni narod reagovao, pa samo da ga takne, priđe mu... Naša deca su neiskvarena, radna, plemenita, dobri ljudi i to je moja najveća pobeda."
