Međutim, evo ga sada na mestu sa kog je započeo put ka slavi. Pitanje svih pitanja, glasi - ako je scenografija njegovog početka ostala ista, koliko se promenio on? Novak voli da se priseti dečaka koji, premda odrastajući u velikom Beogradu, ovaj planinski predeo pamti kao mesto gde se u detinjstvu osećao najsrećnije. Mera u kojoj je uspeo do dana današnjeg da sačuva tog dečaka će vam odgovoriti na postavljeno pitanje.
Glad za uspehom i trofejima čini se da je ostala ista hrabrost i talenat i dalje su neosporni, ali ono što se promenilo za tog nekada četvorogodišnjaka je to što danas trči za svojim sinom na tom istom Kopaoniku.
Ako je Novaku ovaj lokalitet bio taličan, nada se makar sličnom efektu za četvorogodišnjeg Stefana koji uživa boravku ovde. Naravno, s njima su i Noletova supruga Jelena (33) i njihova ćerka Tara koja je baš početkom meseca proslavila drugi rođendan. Verovatno najpopularniji srpski par, medutim, na Kopaoniku ne uživa samo sa sopstvenim mališanima. Naime, već sedmu godinu zaredom prisustvuju Drugarijadi, kampu prijateljstva u organizaciji Fondacije Novak Doković, koji okuplja 130 mališana iz seoskih sredina. Okružen tolikom decom, prvi teniser sveta nesumnjivo uspeva da pronađe tog dečaka u sebi, još lakše nego što je možda mogao da pretpostavi.
- Drugarstvo za mene predstavlja uzajamnu podršku i davanje. Najveća škola i praksa je imati pravog prijatelja s kojim možete da podelite i dobre i loše stvari, na koga možete da se oslonite i da mu verujete. Nadamo se da će biti mnogo takvih prijateljstava započetih baš ovde na Drugarijadi.
Premda je na ovakvim druženjima učestvovao i pre nego što se ostvario kao roditelj, ovo iskustvo danas mu posebno prija. Nole, naime, nikada nije krio da se, koliko god voleo tenis, u roditeljstvu oseća najkomotnije.
Humana crta velikog sportskog majstora takođe nije iznenađenje, ali ipak je dirljivo slušati koliko mu je ovaj događaj bitan jer mnogim mališanima iz manje razvijenih sredina omogućava prvu životnu ekskurziju i prvu priliku da se upoznaju sa svojim vršnjacima, s kojima će zajedno provesti i razviti svoje veštine. Takođe, Novak ne krije radost koja ga je preplavila kada je decom drugog dana manifestacije i sam počeo da se igra, najpre na času posvećenom vajarstvu i slikanju, a zatimi i na muzičkoj radionici gde su mu se pridružile Jelena i muzičarka Mari Mari, koja je prvi put izvela himnu Fondacije.
- Deca nas uvek podsete šta je sreća i koliko je malo potrebno za iskren osmeh. Igra i druženje su najlepše uspomene iz detinjstva, a tim Fondacije se svakodnevno trudi da takva sećanja ima svako dete u Srbiji. Nasmejana lica ovih mališana najbolji su pokazatelj da radimo kako treba i motivišu nas da nastavimo dalje - raspoloženo govori Novak koji se sprema za narednu aktivnost s mališanima, kao da uopšte nije umoran od svih obaveza ali i oporavka od povrede leve ruke koja ga je nedavno zadesila. Na tom putu pridružila nam se i Jelena, koja je naročito ponosna na svog supruga zbog toga što svoje vremeodvaja za mališane i nadovezuje se na njegovu priču.
- O lekciji drugarstva učimo u svakom trenutku, u učionici, na velikom i malom odmoru, na putu od kuće do škole, ali i na zajedničkim okupljanjima kao što je naše, gde jedni drugima koliko je važno biti dobar prijatelj. Mislim da ne postoji lepša poruka koju deca mogu da ponesu kući od one da se vole, druže se i dele - kaže nam Jelena koja takve postulate vaspitanja primenjuje i u podizanju Stefana i Tare. Upitana šta za nju predstavlja ta magična reč o kojoj kampu tokom šest dana uči na kreativne načine, nadahnjujuće nam odgovara
- Drugarstvo je za mene poštovane toga da smo različiti, da se različito razvijamo, da dolazimo iz različitih krajeva, ali da istovremeno poštujemo jedni druge i uživamo u onome što možemo medusobno da podelimo nasmejana je Jelena.
Par se čini srećnim što je u Srbiji i što je u prilici da obraduje naše mališane, a par minuta pre nego što će se Nole i Jelena potpuno posvetiti deci, stižemo da predsednicu njegove fondacije pitamo i kakvu nagradu joj pričinjava zadovoljstvo polaznika kampa.
- Proteklih šest godina imali smo to bogatstvo i sreću da gledamo na svet očima mališana punim ljubavi. Nama je ostao najlepši dokaz zahvalnosti
koji broji 650 osmeha dece koja su prošla kroz naš kamp. A svi znamo da je osmeh najskuplji poklon - zaključuje Jelena za Story.
Porodica Doković boravila je još neko vreme u ovim krajevima, a stigli su i do seoceta Brzeće gde je Novak oduševio javnost slikom i prilikom jednostavnog čoveka koji se u slobodno vreme ne libi da okopava krompir i pomogne meštanima.
- Srce mi je puno što oživljavam brojne pomene iz detinjstva. Srećem dosta ljudi koji su bili deo mog odrastanja i koji su mi pomogli da živim svoj san, kao profesionalni teniser. Zaista sam pun emocija. A usput sam dobio i poneki krompir, za trud - izjavio je Novak nešto kasnije.
Nakon Kopaonika, Đokovići su odmor nastavili Beogradu a ovih dana teniser donosi konačnu odluku u vezi s nastupom na prvom predstojećem zakazanom turniru u Tokiju, odakle će nastaviti da brani prvu poziciju na ATP listi.
Kurir sport / Story
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
