Biranim rečima je Novak Đoković hvalio njegovog današnjeg protivnika, Urugvajca Pabla Kuevasa – koga je prošle nedelje sa Novakovog puta do šampionskog trofeja na „Belgrade Openu“ uklonio mlađi od braće Koria.
Šestostruki osvajač ATP titula – svih na šljaci i to dve u Evropi a četiri na matičnom kontinentu – Kuevas je verovatno jedan od najopasnijih igrača na koje je Novak mogao da naiđe u drugom kolu.
Još intrigantnije je i to da on i Đoković do sada nisu niti jednom „ukrstili rekete“ na ATP turneji, kao i činjenica da je svu raznovrsnost i kvalitet ovog neadekvatno rangiranog 92. igrača na ATP listi na turniru u Beogradu osetio naš Miomir Kecmanović – uzevši samo 5 gemova.
„Urusu“ u porazu na domaćem tlu. Kuevas je, po tome, verovatno jedan od karijerno najuspešnijih tenisera koji se nalazi na obodu „velike stotke“ svetskog tenisa – a aktuelna forma svedoči da su povrede i pandemijske komplikacije sada iza njega. U prilog tome svedoči i fantastičan niz pobeda koji je ostvario iz kvalifikacija na putu do polufinale turnira iz serije 250 u Ženevi – i to nad Opelkom i Dimitrovom, uz opasku da je tek nekolicina poena odlučila da se u završnici umesto njega nađe Šapovalov (6:4 7:5).
Ono u šta ne treba imati sumnje je da Pablo zna kako da bude na „nivou izazova“ i protiv najboljih igrača na šljaci, da uživa u pažnji koju će dobiti na legendarnom stadionu Suzan Lenglen, da je kadar da iskustvo (35 leta) pretoči u delotvornu taktiku koja će najviše pogotovati njegovoj raznovrsnoj igri – i da je fizički dovoljno jak da se nosi „letnji dan do podne“ sa Đokovićem.
Sa druge – naše – strane, Novak je u uvodniku protiv simpatičnog ali ne dovoljno opasnog Sandgrena – pokazao da mu se treba verovati kad kaže da oseća da je „skoro na vrhuncu svoje igre“ – i da je priprema za Rolan Garos kroz turnir „u svom dvorištu“ dala željene rezultate pred sudar sa najvećim konkurentima svetskog tenisa. Naravno, nije tu samo Beograd imao važnu ulogu – već i lavlja srčanost i vrhunski tenis koje je prikazao u „večnom gradu“ – čime je na najbolji način izbrisao neslavni poraz protiv Evansa u Monte Karlu iz beležnice onih brižnih.
U pogledu šire perspektive njegove kampanje na ovogodišnjem Otvorenom prvenstvu Francuske – meč sa Kuevasom predstavlja odličnu i poželjnu gradaciju pred naredne (i bolje rangirane) protivnike, i pravi izazov koji bi iz njega trebao da izvuče ono najbolje što njegova igra na šljaci podrazumeva.
Naravno, ima tu i stvari koje mogu dati razloga za brigu. Prvo – termin od 1430 u letnjem periodu u Parizu sigurno nije ambijent koji mu odgovara, čak i ako danas bude malo manje sunca (najavljena i kiša). Novak je ljubitelj noćnih mečeva, i toplota i sparina koja prati Rolan Garos u ovom periodu sigurno ne predstavljaju idealne uslove za njegovu igru i dobro osečanje na terenu protiv protivnika koji ume da „ostane u igri“ i isforsira „dodatni udarac“ na putu do osvajanja poena.
To bi moglo da utiče na Novakov servis, stvori nervozu posle dužih razmena, učini ga napetijim – i zamori ga više nego što je za njega poželjno tokom meča. Trenutni pad energije i fokusa može dovesti do odigravanja „eksperimentalnih“ i rizičnih drop-šotova češćih grešaka u razmenama i duplih servis-grešaka – što stvara periode krize u igri i produžava meč u sve veću rezultatsku neizvesnost.
I mi i njegovi protivnici smo se siti nagledali ovakvih Novakovih mečeva – u kojima se mučio i sekirao svoj tim i poklonike – ali ih je u velikoj većini na kraju dobijao i išao dalje ka finalima i titulama – skoro kao „nužno zlo“ na tom trijumfalnom putu. Stoga, ne bi bilo čudo da današnja premijera protiv Kuevasa sadrži i deo tih scenarijskih intervencija – ali su sva očekivanja da će Novak odgnati i poslednje fragmente lošeg sećanja na „Lenglen“ i poraz protiv Čekinata u četvrtfinalu 2018 – i pobedom nad Pablom (čak i uz eventualni gubitak jednog seta) nastaviti niz odličnih nastupa na „matičnoj podlozi“ iz Rima i Beograda.
Vuk Brajović / Kurir sport
NE PROPUSTITE
