Najnovije vesti

ANALIZA: Đoković - Beretini 20:1? Detaljno o taktici i mogućim scenarijima za predstojeće epohalno finale Vimbldona!
Foto: Profimedia, EPA

spektakl

ANALIZA: Đoković - Beretini 20:1? Detaljno o taktici i mogućim scenarijima za predstojeće epohalno finale Vimbldona!

Tenis

Može li se jedinstveni teniski događaj u istoriji posmatrati isključivo kroz brojke?

Ono što Novakovo srce poželi – Novakov um priredi. Ono što Novakov um dalje naloži – Novakovo telo izvršava.

Lančani proces ove skoro savršeno delotvorne sportske mehanike, sve jači kroz godine, enigma je i razlog za (pozitivnu) zavist ljudi od raznih znanja i profesija širom sveta, a ne samo njegovih „kolega“ sa sportskih poligona.

Od Boga nadaren za ovu vrstu stvaralaštva bez obzira da li se radilo o timskim (fudbal, košarka) ili pojedinačnim sportovima (skijanje, tenis). Novakov radni etos, mentalna snaga i takmičarska motivacija već se sigurno proučava u raznim srodnim naučnim krugovima, a da se postulati možda tek naziru. I zato se sa punim pravom, ovog 11. jula ali i ranije, svako ko je svestan odigravanja (finala) najvažnijeg teniskog turnira na svetu pita – kako je uopšte moguće pobediti Novaka Đokovića i ko bi to mogao učiniti?

Novak Đoković
foto: Profimedia

Smatrajte skoro nevažnim to da je Novak u svom 30-tom Grend Slem finalu, sedmom na Vimbldonu, pred osvajanjem trećeg uzastopnog trofeja u Londonu i Grend Slema ove godine, a pogotovo koliko će on novca osvojiti i za koliko će uvećati svoj rekordni finansijski saldo od tenisa.

Suvereni svetski broj jedan je jednostavno došao tu gde je zacrtao da će biti u prilici da osvoji svoj 20. Grend Slem trofej i da li mu zaista iko sada može poremetiti realizaciju tog u nizu impozantnih životnih ostvarenja?

Mateo Beretini
foto: Profimedia

Lepo izgledaju reference njegovog protivnika u finalu ove godine, Matea Beretinija – 11 pobeda na travi u tekućoj sezoni (bez poraza), dva osvojena ATP trofeja (uključujući i onaj u Beogradu), izjednačen najbolji karijerni plasman (8. mesto na ATP listi) i istorijski prvenac u finalu Vimbldona za igrača iz teniske velesile Italije.

Ako je ko dao upozorenje Novaku da protiv njega može još bolje, jače i efikasnije – to je bio on ove godine u porazu od 3:1 u četvrtfinalu Rolan Garosa. Nagoveštaj toga je viđen i kroz sve mečeve na Kvinsu i Ol Ingland Loun Tenis Klubu, impresivnu statistku, voljni momenat i izuzetno zanatsko umeće, naročito za pohvalu u setu koji je sledio onaj koji je iznenađujuće izgubio protiv skoro prežaljenog Huberta Hurkača u polufinalu.

Poznato vam je to odnekud? Tačno, to je i kvalitet koji prepoznatljivo odlikuje Novaka Đokovića, i retki su oni igrači koji imaju tu sposobnost da „izbrišu i nacrtaju sve lepo ponovo“.

Da li je zbog toga Beretini istinski izazov za Novaka u današnjem finalu?

Mateo sa završnog Mastersa u Londonu 2019. (u godini njegovog proboja – 2:0 za Novaka) i onaj iz „malopređašnjeg“ četvrtfinala Rolan Garosa (3:1 za našeg asa) nisu ni izbliza isti igrači. „Neobrađeni“ kvaliteti i snaga prožeta plahovitim entuzijazmom nadgrađeni su taktičkom zrelošću, upornošću, samopouzdanjem i efikasnošću. U Beretinijevoj igri ima mladalačkog poleta, briljantnih poteza, inspirativne interakcije sa publikom, ali i religijskog strpljenja, korisne introspekcije i konceptualnog stvaralaštva „veće slike“ od one u kojoj se bravurozno dobijaju neki gemovi, ali i pritom gube važni mečevi.

Jedino je najbolja verzija Novaka Đokovića uspela da zadrži Italijana od punog povratka u njihov poslednji meč u Parizu, ni Nadal, ni Cicipas, ni Medvedev, ni možda svi oni zajedno. Sevali su asovi, servis i forhend vineri, teren za Beretinija je bio beskrajnih dimenzija a loptica veličine „basketare“. I pored svega toga, Novak je uspeo da „gric po gric“ umori nadirućeg protivnika, da mu poremeti ritam i kao i protiv Šapovalova, kada mu je igra bila daleko od idealne, uspe da nađe potrebni „milimetar procepa“ i osvoji presudne poene za konačni ishod meča.

I pored poraza, Mateo je iz tog meča izašao uzdignute glave, svestan da će sa njegovim daljim napretkom u igri i mentalnoj spremnosti bivati sve bliži ulozi u kojoj će on biti taj koji će početi da osvaja te presudne poene.

I ako se to jednog dana desi, to će verovatno označiti kraj jedne i početak druge ere svetskog tenisa ere u kojoj rekordi „velike trojke“ više neće imati takvo motivaciono značenje (jer će biti nedostižni), ali će međusobni prestiž podcrtan retkim uspesima protiv Novaka, Rafe i Rodžera predstavljati glavni podstrek i atrakciju. Naravno, Beretini bi voleo da taj dan bude upravo današnji, a da bi se to desilo videće da učini sve da barem ne ponovi greške njegovog prekjučerašnjeg prethodnika Šapovalova.

Novak Đoković
foto: Profimedia

Ako sjajnim servisom i prevashodno efikasnošću iz kraćih razmena uspe da dođe do brejka prednosti u prvom i drugom setu moraće da ih odbrani time što će dobijati sve dalje prelomne poene, pa i da pretrpi ri-brejk i nađe se u taj-brejku. Samopouzdanje ne sme pasti Italijanu ni ako se takav prvi set izgubi, jer po svaku cenu mora da nastoji da se nešto slično ne ponovi u drugom, kako Novak ne bi stekao kapitalnu prednost od 2 seta, koja bi mu podigla igru na viši nivo i dala strateški otklon za razne eventualije do kraja meča (ponavljamo – Rolan Garos 2021).

Beretinijev stručni štab je video i snimio dobro određene slabosti u igri Novaka i u finalu 2019. protiv Federera, i u mečevima protiv Nadala (2020), Cicipasa i Šapovalova, odnosno kako bi mogao da se iskoristi Novakov sporiji ulazak u meč, eventualna trema zbog važnosti cilja i uticaj mogućih fizičkih problema (Šapovalov – stomačni bolovi) da bi se stekla prednost od barem 2:1 u setovima, a pritom održala igra na najvišem nivou koja bi sprečila Novakov rezultatski povratak u meč. Imao je taj rezultat i igru i Dominik Tim protiv prvog igrača sveta u Melburnu 2019. pa mu nije bilo dovoljno, ali jedno je hard, a drugo je trava protiv džinovskog servera formata Beretinija.

Ma koliko Novakov ritern bio dobar tog dana i dalje će biti manje efikasan nego na betonu, i Beretini je svestan da će morati da održi fantastičan nivo koncentracije i spremnosti da sledeća dva do četiri udarca plasira u otvoreni teren sa snagom i preciznošću koja će Novaka baciti u pogubnu defanzivu. Iako je pokazao da je spremniji više nego ikada da osvaja poene i kroz duže razmene, Beretini nije tog fizičkog sklopa koji bi mu obećavao pobedu protiv Đokovića u tri dobijena seta u takvom scenariju.

Zbog toga će Italijan morati da igra na najvišem nivou bez prestanka, što iziskuje skoro neverovatan nivo fokusiranosti, fizičke snage, volje i samopouzdanja, uz potpunu svest o strategiji koja sve te parametre performansi drži zajedno u pobedničkoj celini. Bez toga, Beretini će postati šampion Vimbldona, ali tek kad Novak bude odredio da je to moguće.

Novak Đoković, Mateo Beretini
foto: Profimedia

Ako se pitate zašto se ovde prvo piše o Beretinijevom nastupu u velikom finalu, razlog je zato što je uputno obraditi jedini mogući scenario u kome on može da pobedi u sutrašnjem meču, dok je Novakov trijumf izvodljiv i kroz njih nekoliko. Prvi – Novak je vrhunski motivisan i energičan, sjajno ga služi dovoljno jak i izuzetno precizan servis, izuzetno je efikasan u daljim razmenama i kratkim dijagonalama, pritisak na Beretinijev bekhend destabilizuje protivnika i iz drugih udaraca i dovodi do sve većeg broja neiznuđenih grešaka, odlično ga služi ritern i agilan je u defanzivi i povremenim bravurama (drop-šotovi, voleji na mreži, serije asova) „dokusuruje“ protivnika. Rezultat – 3:0.

Drugi – Novak je „solidan“ ali ne briljira, stvara prilike za brejk, ali ih isprva ne koristi. Pravi do tri duple greške u setu, rizikuje brejk lopte, neke gubi, pa vraća ri-brejk i uspeva da dobije prva dva seta sa brejkom prednosti ili u taj-brejku. U trećem čini rani brejk što može da bude i presudan trenutak u meču, ako Novak uspe da uđe u seriju odličnih riterna posle kojih Beretini greši ili Novak izdržava razmenu do prilike za viner ili iznuđenu grešku protivnika.

Treći – u Novakovoj igri i stavu na terenu se oseća pritisak karijerne važnosti meča, kretanje i „tajming“ nisu usklađeni sa ritomom igre (prvi set protiv Šapovalova, Nadala na Rolan Garosu 2020 i 2021), nalazi se u pasivnom položaju na terenu, rizici mu donose greške i „alternativni“ pokušaji (drop-šotovi i isforsirane kratke dijagonale ponajviše) ne mogu da nadomeste nedostatak standardnih performansi. Ako ipak kroz neke „vezivne niti“ poput servisa, poena iz dužih razmena i riterna koji mu daju sve više prilika da dođe do tih razmena uspe da se domogne taj-brejka, u kome Beretini demonstrira ishitrenost i napetost – Novak može da osvoji prvi ili drugi set. Onda bi na prvom igraču sveta bilo da potvrdi svoju veličinu uprkos svemu stvaranjem prilika za brejk sredinom trećeg i početkom četvrtog seta, čime bi poremetio koncentraciju protivnika i doveo do više grešaka u prvom servisu, pasivnijeg stava na terenu i sve manje osvojenih poena u razmenama.

Četvrti scenario – sveukupnu lošu igru i poraz u tri ili četiri seta ne treba posebno opisivati, ali je sasvim moguće da budemo svedoci i teniskog trilera i meča za pamćenje, u kome obojica asova virtuozno razmenjuju udarce i kontraudarce, ali je Novak taj koji zahvaljujući iskustvu biva najbolji kada je najpotrebnije. Makar u ovom procesu izgubio jedan, pa i dva seta Đoković je taj koji osvaja ključne poene za brejk ili osvajanje taj-brejka ili pravi nekoliko grešaka manje koje određuju dalji hod ka pobedi.

Novak Đoković
foto: Profimedia

U „povratničkoj“ sezoni u kojoj je objavljeno da će se nekoliko važnih elemenata tradicije Vimbldona bespovratno menjati zanimljiv je i izbor organizatora za sudij(kinj)u u stolici, po prvi put u istoriji održavanja takmičenja u muškom singlu, gospođu Mariju Čičak iz Hrvatske. U pitanju je, naravno, priznata i cenjena profesionalka, ali je njeno postavljanje sigurno izazvalo nemalo čuđenje i u Srbiji, ali i u Italiji i teško je verovati da se efekat ovog gesta nije mogao predvideti. Ako je i za nekoga ovo kontroverzan potez bilo bi dobro da se na toj paušalnoj oceni ova tema i okonča, jer je ovakvom epohalnom finalu potrebno suđenje na najvišem nivou da bi doživljaj bio kompletan, bez obzira da li se radilo o perspektivi njegovih učesnika ili posmatrača.

Istorijski dvadeseti Grend Slem trofej Novaka Đokovića, ili veličanstveni prvi Matea Beretinija – predstavljaju izuzetan legat i monumentalan trijumf svetskog tenisa na najvažnijem takmičenju ovog sporta, i svako je po ličnoj etici, dužnosti i profesionalnom kodeksu pozvan da da najbolje od sebe kako bi ovaj meč bio zapamćen kao ostvarenje vanvremenskih vrednosti i nikako bilo čega drugog.

Događaj koji inspiriše generacije teniskih poklonika i asova teško je opisati bilo kojim rečima, pa makar vi bili i jedan Vilander, Mekenro, Henman, Beker, Kurijer, Vudbridž, jer se ovako nešto, jednostavno, nije desilo nikada pre u belom sportu.

U to ime – oprostimo na nedorečenosti, užvajmo u virtuoznosti i slavimo trijumf boljeg – verujući da će to biti za neke „nikada dovoljno priznati“ ali za „njegove“ – jedinstveni Novak Đoković!

Kurir sport/Vuk Brajović

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...
track