Prethodnih nekoliko nedelja bile su prilično burne u svetu sporta, a epicentar dešavanja bio je London i to baš u nedelju. Italija je osvojila Evropsko prvenstvo pobedom protiv domaćina na Vembliju, a samo nekoliko sati pre početka finala u fudbalu, završeno je tenisko finale.
Novak Đoković je na oko 14 kilometara udaljenosti od čuvenog stadiona pobedio Matea Beretinija u finalu Vimbldona.
Jedan od najluđih sportskih dana u jednom gradu prošao je - ludo, a čitavo iskustvo je za Meridian sport ispričao David Vujanić, Srbin koji je stanovnik Londona od 1998. godine.
David je jedan od retkih ljudi koji je našao mesto na oba finala.
– Nekako neplanirano, neočekivano i stvarno nesvakidašnje da se tako nešto pojavi. Već sam išao na nekoliko utakmica tokom prvenstva. Bio sam na Italija – Austrija, Engleska – Češka i na Italija – Španija, a kada su Englezi došli do finala ovde je bila masovna hipnoza. Pilo se, zezalo se, bila je ludnica… Pogotovo što je zbog korone bila zatvorena država godinu dana, mislim da se energija još više skupila u ljudima da izađu i budu zajedno. Svi znamo kako Englezi znaju da budu ludi. Bilo je zabavno da budem posmatrač, a u isto vreme i deo te priče – rekao je David.
U trenutku kada je postalo jasno da će finale igrati i Đoković i Engelska shvatio je šta mora da učini.
– Bio sam na ulicama do četiri ujutru, pomislio sam: ‘Šta će biti ako osvoje?’ i morao sam da dođem do karte. U isto vreme, Đoković je došao do finala i znao sam da mi je to sportski san, da odem da vidim da li će Engleska uzeti prvenstvo, a pre toga da idem na Đokovića da vidim kako će da ispiše istoriju i statistički se poravna sa Federerom i Nadalom po broju slemova i da ne može da se kaže ništa više. Uspeo sam da dođem do karata, stvarno je bilo nezaboravno i još uvek se odmaram.
Zanimljivo je da su na finale u tenisu i fudbalu pored Davida stigli još Dejvid Bekam, Tom Kruz i Vojvotkinja od Kembridža Kejt Midlton.
– Ha-ha-ha, to je rekla i drugarica moje mame! Sigurno nas nije bilo mnogo koji su uspeli da odu i na Đokovića i na fudbal, počastvovan sam što sam deo takvog društva… Ali, stvarno je bilo… Kao dete sam uvek pratio sport i srpski sport. Drago mi je što je Đoković uzeo, to je bilo najvažnije, a za Engelska – Italija manje-više mi je bilo svejedno. Vukao sam malo na Engleze jer bih voleo da vidim to slavlje, ali u isto vreme, možda je i bolje što nisu dobili jer to bi bio kraj sveta.
Naš sagovornik je objasnio kako se lako sporazumeo sa Đokovićevim navijačima na centralnom terenu.
– Zanimljivo je bilo… Malo sam navijao više fudbalski, jer znam kako sme da se navija na Vimbldonu. Većinu skandiranja “Nole, Nole” sam pokrenuo sa momcima koji su sedeli na drugoj tribini. Kada Beretinijevi navijači krenu “Mateo, Mateo”, mi se dogovorimo da ćemo za dva-tri poena da vratimo. Drago mi je da smo se čuli. Sećam se tih finala preko TV-a kako Novak nema podršku – rekao je David i nastavio:
– Bio je taj momenat kada je Italijan bio blizu da vrati brejk, a Novak se vratio i uzeo gem. Oni su krenuli “Mateo…”, pogledao sam te momke, prstima smo se sporazumeli, pokazao sam im da ćemo navijati ako Novak osvoji poen i kada je osvojio bilo je super. Interesantno je da je jedan od tih momaka Dejan Petek, fudbaler iz Redinga. Baš mi je drago što smo pružili podršku i videli kako Srbin ulazi u istoriju, divno je da Novak svim Srbima na svetu daje neko svetlo i pozitivnu reč o nama i čast mi je što imamo takvog čoveka - zaključio je Vujanić priču za Meridian sport.
NE PROPUSTITE
Kurir sport/Meridian sport
NE PROPUSTITE
