Novak Đoković važi za jednog od najinteresantnijih sagovornika u istoriji profesionalnog tenisa – ali je privilegija da “do tančina” izrazi ono što oseća i misli najčešće jedino privilegija – njegovih medijskih pratilaca iz domovine.
U tom smislu, a pogotovo važno – posle pobede u trileru za pamćenje protiv Cicipasa sinoć – Novak je za Kurir podelio retko duboka razmišljanja i analizu faktora koji bivaju presudni za velike pobede u njegovoj karijeri.
Koliko kroz godine biva teže kontrolisati faktor uticaja publike na tok meča – i na sopstveno stanje uopšte – pogotovo ako se uzme u obzir uticaj svih neuobičajenih zbivanja iz ove sezone?
Da li je uvek moguće svoju reakciju pretočiti u “pozitivni inat” – koji je bio instrumentalan u ostvarenju brojnih velikih uspeha tokom karijere, i šta utiče na takav sled stvari – pitali smo sada skoro sigurno najozbiljnijeg pretendenta na status najboljeg tenisera svih vremena posle najtežeg meča koji je imao od osvajanja Vimbldona krajem prvog dela sezone.
“Srećom, danas je proradio taj inat u meni,” potvrđuje za Kurir Novak, i nastavlja:
“Nije mi prijatno u momentima kada ceo stadion kliče i navija za mog protivnika. Naravno, ja moram da poštujem izbor publike za koga će navijati – ma koliko takve situacije ne bile prijatne, ali sam ih imao toliko puta u životu da znam kako da se u njima postavim. To ne znači da ću da dobijem meč ili da iz toga izvučem ono što mi je potrebno – ali, srećom, to je bio slučaj danas. Iako je većina bila na njegovoj strani – sve do kraja trećeg seta – atmosfera je bila zaista fenomenalna, i nosila nas je da igramo do granica svojih fizičkih i mentalnih mogućnosti. Trudili smo se maksimalno, nadigravali se, izudarali lopticu, istrčali se... Ja sam se posle tog promašenog forhenda zaista borio da dođem do daha, da povratim energiju – jer je taj poen bio i najduži i najzahtevniji u meču.“
„Ponekad se dešava da mi ovakvi momenti i mečevi u kojima je publika tako nastrojena upravo daju neku „kontra-energiju“ – ili „pozitivni inat“, ali se ponekad dešavalo u mojoj karijeri da se desi – potpuno suprotno“, iskren je Đoković.
„Nažalost, dobar primer toga je meč na Rolan Garosu protiv Nadala ove godine, kada me je prijem publike „spustio“ – i nisam uspeo da pronađem način da dobijem taj meč. I zato, ako to biva moguće – uvek je bolje da podrška publike prema igračima bude barem izjednačena, ili – naravno – na mojoj strani. Ja uvek nastojim da tako bude i to tražim od publike – ali to ne dobijam tokom većeg dela svoje karijere; da li sam ja doprineo tome – ne znam, eto, zaključite sami (smeh). Na kraju, tako je – kako je, i čovek mora da se nosi sa tim...“
Na pitanje da – u kontekstu ishoda brojnih prelomnih trenutaka u ovom meču – prokomentariše maksimu „Da li je iskustvo majka svih uspeha“ – aludirajući na to da je upravo taj kvalitet presudio pobednika, Novak se dobro zamislio pre odgovora...
„Da, ali se ne bih složio u potpunosti sa tom maksimom. Iskustvo može da pomogne – u trenucima kada se lomi rezultat - da se psihički postavite na način da iz sebe u tom momentu iz sebe izvučete najbolje moguće, ali ni to nije garancija da će neumitno dati željeni rezultat. Jednostavno, ako ste u 9 od 10 puta uspeli da uradite nešto na taj način – ne mora da znači da će se to desiti i jedanaesti. Naprosto, različiti faktori utiču na konačni ishod – publika, energija, fizičko stanje, mentalno stanje i još mnogo toga. U momentima kada se lomi rezultat – mentalni faktor verovatno mnogo više odlučuje nego igrački. Pitate se u situacijama kada je svaki poem bitan – da li da povučem sada, da li da je udarim – i ta ustručavanja i dvoumljenja mogu da proizvedu mnogo loših stvari. To je jedna velika interna borba – u kojoj je najbitnije da se na kraju nađe put do pobede nad samim sobom – što donosi i do pobede nad protivnikom,“ objašnjava Đoković.
Specijalni izveštač iz Pariza: Vuk Brajović
NE PROPUSTITE
