Šta je Đokoviću donelo finale u Parizu, a šta mu je odnelo, pročitajte u detaljnoj analizi teniskog eksperta Vuka Brajovića
C'est la vie - uz uzdah kažu Francuzi kad vredi iz misli odagnati neka loša sećanja ili objasniti zašto se neki nemili događaji dešavaju.
U životu i karijeri Novaka Đokovića puno meda i žuči popijeno je proteklih decenija njegovog mukotrpnog i čarobnog puta ka teniskom vrhu i globalnoj popularnosti, i možda za mnoge njegove obožavaoce bolan poraz u osmom finalu mastersa u Parizu nije događaj bez presedana u smislu bola i žala za propuštenim šansama.
Već nekoliko godina mladi izazivači, pa onda i oni koji su još uvek tinejdžeri, uspevaju da nađu magičnu formulu za pobedu protiv kolege koji zaista ima najveće šanse da skoro po svim registrima bude upamćen kao najveći svih vremena, ali scenario tih pobeda nije bivao isti.
U slučaju Zvereva, Cicipasa i Medvedeva (US open, doduše), Novak je bio nadigran, pa čak i u strateškom smislu, i za to im svaka čast. U nekim drugim mečevima, kao što je bio finalni protiv Runea, Novak je prepustio inicijativu protivniku kroz brojne neiskorišćene šanse ("vratio ga u meč") i dao mu priliku da povrati samopouzdanje u trenucima kada je imao ili dobijen meč, ili bio na milimetar da realizacijom nekih udaraca ili poena dođe u poziciju iz koje se okolnosti ne bi mogle promeniti do njegovog kraja.
Iako ni to nije situacija bez presedana, ni kod Novaka, ni kod drugih najvećih asova belog sporta pitanje koje će (barem do Završnog mastersa u Torinu) lebdeti u vazduhu jeste - zašto? Do meča sa Cicipasom Novak je, po sopstvenom priznanju, izgledao "zastrašujuće dobro" na terenu!
Da li je onda prerano eskalirao svoju igru i strateški neravnomerno rasporedio svoje mogućnosti i resurse? I da i ne - jer, svaki meč je poseban i nije baš uvek moguće na ovaj način kontrolisati zbivanja na turniru iz dana u dan, makar vi bili i 21-struki osvajač grend slem turnira i vlasnik prvog mesta ATP turneje 373 nedelje.
"Jednog dana ovakve mečeve dobijaš, drugog ih gubiš", ominozno je bio iskren naš as - i to posle pobede nad Cicipasom - i to je jasna sportska istina kojoj se ne može dodati nijedno slovo, niti jedna loptica - kako god ona odskočila. Eto, da nije bilo onog neca u trećem setu pri vođstvu Novaka od 3:1 i 30:0 na njegov servis - da li bi Novak bio taj koji bi umesto mlađanog, prvog Danca u istoriji tenisa koji je ušao u top 10 igrača sveta, po sedmi put podigao "granasti trofej"?
A da je iskoristio jednu od šest prilika da vrati brejk pri rezultatu 6:5 - da li bi se Rune napokon urušio zbog svih propuštenih šansi, a Novak šmekerski odradio još jedan taj-brejk u maniru velikog šampiona?
To nikada nećemo znati, ali ono što znamo od Pariza je da je tenis dobio nove zvezde, šampione (a uz njih i sjajne stručne timove) - i da će ih biti vraški teško pobeđivati od sada.
Torino, Vlahoviću, stižem!
Za Novaka su predstojeći nastupi u Torinu možda i više od finala. To je svojevrsna projekcija njegovog teniskog autoriteta za budućih nekoliko godina u kojima planira da ostane na vrhu teniskog panteona u teniskom svetu, koji se menja.
- Da, tu su te nove generacije mladih, Alkaraz, Rune, ja... - našalio se Novak u Parizu, ali i jasno dao do znanja da veruje u sebe i svoje mogućnosti da i dalje kreira svoju jedinstvenu misiju u istoriji tenisa širom svih svetskih sportskih meridijana.
Inače, Novaka u Torinu čekaju "orlovi" Dušan Vlahović i Filip Kostić. Nakratko, dok ne dođu na okupljanje naše reprezentacije.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
