Utisci se još nisu slegli posle neverovatnog meča koji su – van svakih očekivanja – odigrali već eliminisani Medvedev i već kvalifikovani za polufinale Đoković juče na Mastersu u Torinu. Za mnoge je ono što je Novak uspeo da izdrži i nadmaši – bilo teško razumeti. Gde su granice za šampione poput njega, Nadala i ostalih koji čine čuda uprkos okolnostima koje su naizgled nesavladive – po shvatanju „običnih ljudi“?
“Ne verujem da granica postoji. Sve je vašoj glavi, i sve je ustrojeno u skladu sa ličnim iskustvom, pristupom i percepcijom kako posmatrate okolnosti u datom trenutku”, kaže Đoković. “Naravno, kada prolazite kroz fizičke izazove, to utiče na nivo igre, kako se mentalno osećate – i na vaš govor tela. Ako protivnik vidi da se mučite – nastojaće da bude dominantan u razmenama, da uspostavi dominaciju u meču – i to ste mogli da vidite i u meču sa Medvedevim.”
“I pored svega toga, za mene je najveća bitka – ona koju vodite unutar sebe. Ali – ako uspete da pronađete u sebi optimalno stanje vašeg uma I tela što češće to biva moguće – u stanju ste da izvučete ono najbolje iz sebe u svakom momentu, svakom poenu i svakom meču. No, ovo su samo reči, deo našeg razgovora – čak i teorija. Kada izađete na teren, bivate suočeni sa različitim faktorima i elementima koji utiču na vašu igru. Pored toga – tu je i uloga publike, nerava – i to vas ili može poremetiti, ili ćete ostati imuni na te uticaje tog dana”, objašnjava Novak.
“Ne postoji magični napitak ili jedan put ka ostvarenju uspeha. Mislim da je uvek važno imati otvoren um, sva čula – i učiti iz iskustava u nadi da ćete moći da iskoristite određene lekcije kako biste bili bolji sledeći put – i izbegli velike oscilacije. U individualnom sportu poput tenisa – koji je pritom i izuzetno dinamičan – situacija može brzo da se promeni. Što više oscilirate – gore je po vas – i nastojaćete da tu krivu ispravite i držite je ravnom što brže i duže. Kada vam oslabi energija, fokus, ili se desi nešto nepovoljno – želećete da se što pre povratite. Razni su načini da to ostvarite, jer – svi smo različiti. Neki za to koriste mentalne vežbe, neki podsvest ili razne vrste poruka i podsetnika na šta trebaju da se usresrede. Ono što ih može povratiti je njihov tim, osoba, objekt – a ponekad i misao, ili štošta još”, detaljan je srpski teniser.
“Možda smo sada otišli (pre)duboko u filozofiju sporta i mentalni aspekt, ali smatram da je uvek važno nastojati da se uspostavi ravnoteža – jer je tenis veoma zahtevna igra. Vi ste sami na terenu, i nećete imati luksuz da se u teškim trenucima oslonite na nastup svojih saigrača, da se opustite na 10 minuta – a onda da se vratite u igru”, kaže on, i zaključuje:
“Pet loše odigranih minuta vas može koštati celog meča – a ponekad čak i manje. Zbog toga je ovaj sport toliko lep – jer je toliko i izazovan. Morate da nađete način da stalno učite i napredujete – i da stalno tražite najviši nivo posvećenosti od sebe samog. Ako to ne učinite – znajte da u istom momentu na desetine igrača radi više od vas – i tu ne mislim samo na fizički deo pripremljenosti – već i na sve ostalo o čemu sam govorio”, zaključuje jedan od najboljih sportista sveta svih vremena.
(Vuk Brajović)
NE PROPUSTITE
