NOVAK POSLE DIMITROVA: Povreda je kao tobogan... nadam se najboljem!

Specijalni izveštač iz Melburna: Vuk Brajović

” Bio je bitan kao i svaki drugi gem, ali verovatno edan od najbitnijih momenata – koji mi je omogućio da steknem set prednosti. Bilo je veoma zahtevno i mentalno i fizički da to uradim. Sa nogom i povredom sam imao uspone i padove tokom celog meča, jer se sve vreme vodila velika borba na terenu. Da sam izgubio samo jedan od njih, samo Bog zna u kojem pravcu bi otišao meč – i zbog toga sam zaista srećan što je sve završeno u tri seta”, prenosi nam on.

Medije je interesovalo kako se ponašala povreda tokom meča, i na koji način su se manifestovale komplikacije:

“Sa povredom uvek počne dobro, i tako je bilo u poslednjih par mečeva, a onda se desi jedan nekontrolisam pokret – i stanje se pogorša. Zatim - lekovi krenu da rade i to mi pomogne, ali onda prođe njihovo dejstvo – pa se opet vrati…To je stvarno kao tobogan, iskustvo kroz koje preživljavam emotivne uspone i padove. Sa tim moram da se pomirim u ovoj situaciji, i srećan samo što ipak mogu da igram. Na početku turnira nisam bio siguran da je to moguće – ali, evo me, i dalje sam tu”, zadovoljan je Novak, i napominje: “Nisam hteo da se povučem sa turnira jer sam hteo da vidim kako ću se osećati na terenu. Bilo je momenata kada sam se osećao loše, ali sam preživeo. Pripremaću se najbolje što mogu u ovim okolnostima, pratiti stanje povrede iz meča u meč – i nadati se najboljem.”

Naredni meč će predstavljati veliki izazov u liku domaćeg igrača Aleksa De Minora – jednog od najbržih na turneji – ali i publike koja će, osim naših navijača, listom biti za popularnog “demona”. Na spomen toga, Novak kaže:

“Naravno da je veliki izazov da igram protiv igrača iz Australije - pred njegovom publikom. Sigurno je da će atmosfera biti naelektrisana; igrao sam protiv Lejtona Hjuita ovde, znam kakav je to doživljaj i šta da očekujem. Činjenica je da nikada nisam igrao protiv njega i to je svakako izazov za obojicu - ali se u suštini dobro znam, jer je on tu već nekoliko godina. Pratio sam njegove nastupe, mislim da dobro poznajem njegovu igru – i videćemo kako će taj meč teći”, kaže Đoković.

Upitan kako je uopšte bilo moguće doći do pobede u ovom stanju i ovakvom meču, on objašnjava:

“Pričali smo posle prvog i drugog meča – i aktuelno stanje nije idealno. Potpuno je nepredvidivo kako će se noga ponašati, i svašta može da se desi uz samo jedan ishitren pokret ili okret. Tako je bilo i danas, i to čak više nego u drugom meču. Nastaviču sa uspostavljenom rutinom oporavka, neću trenirati tokom dana između mečeva – kako bih omogućio da se noga dovede u prihvatljivo stanje za nastup.”

Brojni komentari, pritužbe i protesti su se mogli čuti od igrača ovih dana u Melburnu u pogledu kasnog početka mečeva – ali i brojnih drugih odluka organizatora koje im se nisu svidele jer im dodatno komplikuju život, pripreme i nastupe na turniru i turneji uopšte. U vezi sa tim, nezavisna organizacija igrača PTPA koju su osnovali Đoković i Pospešil je izdala više saopštenja i najavila veće učešće u stručnoj debati koja će se voditi o svim pitanjima od važnosti za tenisere i tenis.

“Imali smo i ovde sastanke vezane za funkcionisanje i delovanje PTPA, zapravo dva. Na jednom je sastavljen izvršni komitet, a zatim i organizovana prezentacija našeg direktora u prisustvu nekih 40-50 igrača iz različitih grupacija po rangu iz svih formata takmičenja – na kojoj sam i ja pričao. Aktivnosti PTPA su otvorene za sve, želimo da obuhvatimo što više igrača – naročito onih nižerangiranih kojima je naša pomoć najviše potrebna – jer njih ima mnogo više nego nas iz 100 prvih na svetu. Od kada sam ušao u profesionalni segment takmičenja, svedok sam toga koliko se malo pažnje i sredstava posvećuje “početničkom tenisu” za najmlađe uzraste. ITF pokriva to pitanje tek od drugog stepena, dok se ATP i WTA bave samo profesionanim tenisom – i u tom izuzetno važnoj, početnoj fazi – postoji velika praznina. Mi moramo kolektivno da uradimo bolji posao po brojnim bitnim pitanjima – i smatram da smo tek krenuli da se bavimo njima. Uspeli smo da obezbedimo podršku nekih moćnih, uticajnih ljudi koji su sa značajnim sredstvima podržali našu organizaciju – ali uz to i jaku pravnu potporu. Teme poput situacija koje su proizišle iz rata u Ukrajini svakako stvaraju dosta poteškoća, i jedna dimenzija je nemogućnost igrača da budu predstavljeni uz svoje zastave, obeležja. U svakom slučaju, da bi PTPA bio ovlašćen da deluje, moramo da budemo prihvaćeni od teniskog ekosistema – ATP, WTA, ITF i Grend Slem organizacije. Iako se to još nije desilo, ima dosta pozitivnih znakova, pogotovo sa Grend slemovima koji su osnova i stub našeg sporta”, optimističan je Novak.

Karakterističan pozdrav upućen ka nebu posle pobede Novak objašnjava na sledeći način: “To je ipak nešto lične prirode, ali svakako jeste molitva i zahvalnost. Nekada je više od toga, neka vrsta razgovora – a pogotovo u situacijama kao danas, kada sam osetio da sam dobio Božju pomoć da prebrodim zdravstvene i fizičke probleme. Svestan sam Božje intervencije kroz celo ovo iskustvo”, iskren je on.

Prekor jednom delu srpske publike je usledio i danas, kada se čulo bodrenje pre odigravanja servisa – što igračima nikako ne odgovara. Ipak, Novak to ne pamti “po zlu”, i ima dobronameran savet za njih:

“Svestan sam toga da ljudi reaguju u afektu, u žaru borbe – i momentalno se iznerviram kada se to desi u bitnim momentima meča. Znam da je njihova namera čista i dobra, iz ljubavi i podrške prema meni se desi. Ne mogu da kažem da sam ljut i da im zameram na tome. Jedino što ih molim je da se ne reaguje kada se uđe u pokrete za servis, da se sačuvaju komentari kada se završi. Teško je kontrolisati emocije i reakcije. Ljudi mi žele najbolje, i ovakav meč je stvarno privukao puno pažnje i podstakao ljude da se uključe u njega. Na kraju – eto, ništa strašno…” rezimira Novak.

Veliki šampion današnjice i uzor mnogim pratiocima tenisa svih generacija širom sveta – na kraju ovog zanimljivog razgovora sa nama deli i svoje viđenje savremenog života – i neka viđenja šta bi u njemu moglo da se poboljša da bi on bio više u saglasnosti sa prirodom – zemaljskom i ljudskom:

“Koliko god danas imali koristi i prednosti od tehnologije, toliko je to preterano i toliko je stvorilo zavisnost od nje - da ljudi sve više zanemaruju pravi ljudski odnos i komunikaciju. Ranije to bilo normalno, i u tom ambijentu sam i ja odrastao – kao pripadnik generacije pred poslednju tehnološku revoluciju, pre nego što su pametni telefoni postali sveprisutni. Nedostaju mi prizori iz mog detinstva, igranje u dvorištu – i svestan sam da je među novim generacijama toga sve manje. Kada pođem do svog starog kraja, na Banjici, više nema toliko puno dece po igralištima. Deca sada traže da imaju Smart voč, tablet, neki drugi uređaj – a roditelji često nemaju drugo rešenje za to – osim da im ga nabave. Mislim da roditelji ne bi trebali da se nužno povinuju takvim tendencijama, već da se aktivno pozabavimo time da se u tom smislu stvari uravnoteže stvari.”

“Kao da niko ne razmišlja o zračenju koje ti uređaji emitiju, o štetnom uticaju mreža 5G antena – i mnogih drugih štetnih pojava i posledica. Zovite me staromodnim – ali kada vidim da deca ne provode vreme napolju – nego se umesto toga čuje nešto poput "trulo mi je da idem u park” – ne smatram da je to dobro. Sa druge strane – volim Instagram, da posmatram život kroz slike – ali to nije sav život, i čovek ne može da bude ostavljen sam. U suštini, zalažem se za to da se nađe prava mera za učešće tehnologije u našim životima, da se malo vratimo u vremena kada ona nije bila zastupljena na tom nivou i kada se moglo živeti i bez nje; da se podsetimo kako je nekada bilo – I nađemo pravu, zdravu ravnotežu”, zaključuje Novak Đoković.

Kurir sport