FINALE SVIH FINALA – NA DLANU: Đoković mora da bude OPREZAN, sličnu priliku je već imao! Evo šta su rizici u borbi za ISTORIJU!

Specijalni izveštač iz Pariza - Vuk Brajović

Imao je priliku Novak Đoković da istoriju ispiše i u finalu Ju Es Opena 2021, ali ga je neočekivana podrška Njujorčana da dođe na +1 u odnosu na večite rivale Federera i Nadala i time učestvuju u (suvenirskom) stvaranju istorije zbunila, paralisala – i omogućila Medvedevu da se domogne svog do sada jedinog Grend slema.

Dve neverovatne godine kasnije, uskraćen za nastup na Australijen Openu i Ju Es Openu prošle sezone – Novak je ponovo na pragu za njega najvećeg dostignuća, zreliji za jedan mali život ponora i uspona – pred publikom od koje zna da može da očekuje ama baš svaku moguću reakciju. Svestan veličine momenta, a ujedno ciljno izolovan od uzbuđenja koje već tinja širom teniskog sveta i teniskog kompleksa kod Bulonjske šume – Đoković se oslanja na dragoceno iskustvo pri pravljenju konačnih koraka do ostvarenja njegovog najvećeg karijernog cilja.Vera u sebe i svoje teniske i takmičarske fizičke i psihičke moći, u Boga, poštovanje protivnika i kao mehanika opreza pred izazove koji ga čekaju na terenu – i ne baš velika sklonost da se dopadne publici dok bude činio ono po čemu će ga pamtiti do kraja njihovih života – elementi su formule koja se nazire u poslednjim satima pred finale iz razgovora sa Novakom i načina kako provodi vreme do njegovog početka.

I staloženi Norvežanin iza sebe ima nekoliko razočarenja u finalima Grend slemova – i to dva u poslednjih godinu dana (Rolan Garos – Nadal, Ju Es Open – Alkaraz) i samim time “tomove gradiva” iz kojeg treba i može da uči. Iako se nije proslavio u prvim kolima ove godine u Parizu, pobedio je uz solidnu igru Kasper dvojicu igrača koji su slovili za vodeće na “širem spisku” favorita za osvajanje Rolan Garosa – Runea i Zvereva – i time potvrdio učinkovitost i zrelost njegovog boravka na terenu. Da li je još jednim ulaskom u samu završnicu najizazovnijeg turnira sezone “rekao sve” ili iza njegovih školski oblikovanih izjava leži prava pretnja koju će “odmrznuti” u važnim pasažima ovog meča? Uostalom, šta bi to moglo da bude?

U meču protiv Alkaraza je – po ko zna koji put – Novak na najvećoj teniskoj sceni demonstrirao dva ključna elementa za pobeđivanje u tenisu: servis i ritern. Prvim je neutralisao Špančevu agresivnost, oduzimao mu stečene prilike da napravi brejk i mentalno ga “ubijao u pojam”, stvarajući mu anksioznost koja se prenela i na njegovo fizičko stanje. Riternom je – isto tako – anulirao prednost najjačeg početnog udarca kojom bi Alkaraz još češće kreirao sebi poziciju unutar terena da dolazi do lakših poena i vinera, resetovao tok poena i primoravao ga da ulazi u fizički veoma zahtevni modus kretanja napred-nazad od samog početka razmene, što stavlja koncentraciju na velika iskušenja i dovodi do većeg broja (ne)iznuđenih grešaka.

Rud zna da je ovo skoro neminovno da se ponovi u današnjem finalu, tako da je sigurno da se neće zaletati – iako bi pokušaj odigravanja kraćih poena uz dodatni nivo agresivnosti sa vremena na vreme mogao da bude faktor iznenađenja koji bi uneo nemir u Novaka I naterao ga da nagađa šta je sledeće – po nadanju njegovog stručnog tima. Kasper će, pre svega, nastojati da “utvrdi” svoju osnovnu igru – time što bi oba njegova servisa bili strateška kombinacija snage, preciznost i varijacija koje bi Novaku umanjile mogućnost sticanja prednosti rano u toku poena, dok bi najboljim mogućim nameštanjem za forhend i bekhend nastojao da anulira faktor “slabe strane” koju bi Novak nastojao da pronađe i iskoristi tokom meča.

To znači da bi Rud meč mogao da počne iz nešto manje “intruzivne” pozicije na terenu, da uđe u ritam riterna i udaraca i proba da izazove Novaka na avanturizam, rizike i greške u nastojanju da ga ili probije ili “drop-šotovima” izazove da napusti svoju bazu i kreira “otvorenu geometriju” za sticanje poena u daljem toku razmena. Da se razumemo, i Rud savršeno zna i ume da stvori situaciju u kojoj će sticati poene iz jakih paralela (prvenstveno iz forhenda) i parira (doduše na nižoj skali) Novaku u svim taktičkim varijacijama i pozicijama na terenu, ali je svestan da bi “odlazak u šoping bez odgovarajuće valute” time što bi preteranom agresivnošću i rizicima pokušao da nadigra i potisne Novaka mogao da rezultira u totalnom debaklu i veoma dosadnom finalu od početka drugog seta.

Oprez i potpuna posvećenost isključivo igri, takmičarska mudrost, raspoređivanje energije i tehničkih atributa igre kako bi se obezbedila trajnost i stabilnost , sticanje sve većeg nivoa samopouzdanja, povremeno miksovanje radi uvođenja faktora neizvesnosti, pokretljivost i ostali elementi “fizičkog tenisa” na vrhuncu - i stpljenje i verovanje u svoj plan igre su početna i konačna premisa za eventualni uspeh Kaspera Ruda protiv Novaka u ovom finalu.

Ipak, ovo finale je najvažniji meč po mnogima već najboljeg igrača svih vremena u karijeri – i Novak je svestan šta se u njemu ne sme ponoviti iz prethodnih bolnih iskustava. Po mnogo čemu bi se moglo zaključiti da je Rud zapravo veoma pogodan protivnik Đokoviću u ovoj situaciji – gde bi Novak skoro izvesno došao do pobede u slučaju da se usresredi na sebe samog i isporuči najveći deo kvaliteta iz svog prebogatog teniskog repertoara. Svima – a pre svega učesnicima – je jasno ko je ovde “prva violina”, ali melodiju sviraju i drugi instrumenti – i bilo bi veoma važno da se pozicija “dobijenog meča pre nego što je počeo” prepusti samo najostrašćenijim navijačima – a da se o svemu ostalom Novak temeljito pobrine od prve razmenjene loptice.

Novak nema razloga da igra previše oprezno na uštrp agresivnosti, iako bi sam ulazak u meč mogao da bude delimično takav – kako bi se sprečili eventualni rezultatski poremećaji. Njemu nije u interesu da ovaj meč traje duže, i što ranije će nastojati da konsolidije servis i ritern, uđe u ritam i oseti igru na način koji bi ga oslobodio da traži brejk i rešava krucijalni prvi set u svoju korist. Kao što se videlo protiv Alkaraza – kada je osvajanjem prvog dela igre “podigao lestvicu” izazova i dodatnih fizičkih napora protivniku koji je – iako izjednačivši na 1:1 – ušao u nekontrolisano stanje “uloga i povraćaja” i implodirao (u ovom slučaju – fizički).

Rud je sigurno odlično fizički pripremljen, ali će se o tom stanju njegove igre itekako pitati Novak – i ulazak u pasivniju i nesigurniju igru i češće greške usled forsiranja ipreteranog zamora bi za Norvežanina značio “kraj pre kraja” koji bi jedino veoma agresivna publika mogla donekle da odgodi. Pokretljivost na osnovnoj liniji, oportuno miksovanja pravca i dužine udaraca, ulaženje u teren za stvaranje prilika za vinere i na mrežu za voleje – i “kreativna teniska geometrija” viđena na “času za Alkaraza” bili bi elementi Novakove igre za sticanje nedostižne prednosti – i iako fizički takođe veoma zahtevni – svakako ulaze u opseg njegovih mogućnosti za ostvarenje pobede u meču jedinstvene važnosti.

Zapravo, što više Novak na terenu bude uspeo da potisne osećaj za to koliko je ovaj susret bitan – to će bolje moći da ispolji sve kvalitete po kojima će (barem u dugom nizu godina koje slede) biti zabeležen kao apsolutni broj 1 ovog sporta. Iako se po svemu viđenom, odigranom i rečenom nameće prognoza “Novak u tri” – ipak preporučujemo ono što je i sam srpski as rekao: “Prvo skoči pa reci hop”!

A koju ulogu bi u svemu ovome mogla da igra publika na Šatrijeu? Onaj deo koji je uz Novaka i koji bi njegov (eventualni) uspeh pamtio za života – naravno – će biti svim srcem uz njega, ali bi bilo dobro da bude i – svim glasom, a naročito u slučaju da se suoči sa većim izazovima.

Ujedno, njihov “zadatak” je da neutrališu onaj deo tribina iz kojeg će meč pratiti neutešni ljubitelji Rodžera i Rafe, Novakovi mrzitelji, gledaoci koji bi želeli da za svoje pare dobiju što više tenisa, teniske neznalice i mizantropi raznih profila – kao i oni koju su se malo više “počastili” šampanjcem i žele da na bilo koji način doprinesu “što većoj buci”. Njih bi moglo da bude svakako dosta, pa bi moglo da se desi da će se i na tribinama centralnog terena Otvorenog prvenstva Francuske odvijati još jedan “dvoboj glasova”.

Kada bi Novak mogao da u što većem delu onog koji će se odigravati na terenu uspe da ga potisne ili omeđa u njegovim čulima – barem do poslednjih poena u setovima i poslednjem (i nadajmo se ceremonijalnom) gemu meča – to bi bilo sjajno i za njega, i za pripremu ceremonije dodele trofeja – i za tenisku istoriju. Jer, u slučaju pobede i njegovog osvajanja 23. Grend slem trofeja danas u Parizu – sve osim izraženog poštovanja za ovaj monumentalni sportski uspeh bila bi – neizbrisiva sramota za ovaj grad, turnir i svakog ko bi sa takvim namerama ostao na tribinama.

Vreme je da reči zamene dela – i zato uživajte u današnjem velikom, najvećem finalu tenisa i ostavite jedan lep, poseban prostor u vama za sećanje na ovaj dan i sve divne emocije koje bi Novakova pobeda i ono što bi vam ona značila stvorila.

Idemoooo Nole!

Kurir sport