Specijalni izveštač iz Londona - Vuk Brajović
Još jedna konferencija za medije Novaka Đokovića na maternjem jeziku je obilovala zanimljivim informacijama koje se retko ili nikada ne čuju na onima koje se priređuju za međunarodne reportere.
S obzirom na to da se u poslednjim mesecima debata sa “GOAT-a” posredništvom rečitog Matsa Vilandera prebacila u “BOAT” (Best Of All Time – najbolji, a ne najveći svih vremena) na koju se Novak “diplomatski” nadovezao komentarima da je to možda primereniji pristup toj debati (poštujući dostignuća raznih teniskih asova u njihovo vreme) – pitali smo ga u kojoj teniskoj eri bi mu bilo interesantno da se takmičio, s obzirom na njegov temperament, odlike ličnosti i odnos prema tenisu?
“Verovatno bih bio taj koji se svađa sa Mekinroom”, našalio se Novak na početku odgovora, i nastavio:
“Svi mi smo razmišljali kakvi bismo bili u drugoj eri, poredimo se sa šampionima iz različitih generacija. Mnogi od tih šampiona su i dalje aktuelni u našem sportu - Mekinro, Beker, Lendl i ostali – prisutni u raznim ulogama. Sa Bekerom sam ranije radio, dosta ga dobro poznajem i lično i normalno je da smo imali puno razgovora na tu temu. Bilo je interesantno čuti njegova razmišljanja i kako on vidi tenis danas u poređenju sa onim ranije. Drugačije je, držim se toga, i velika je razlika i smislu tehnologiije koja se danas primenjuje u tenisu.
Eto, ako uzmemo u obzir reket - najbitniji alat za tenisera – znamo da se do pre 30 godina igralo sa drvenim reketima. Posle su menjani materijali od kojih su se reketi pravili - pa smo došli do lakših materijala koji obezbeđuju i omogućavaju igraču da ima veću brzinu i apsorpciju vibracije pri udarcu. Dosta se toga promenilo, i samim tim teniseri imaju veće mogućnosti u pogledo toga šta mogu da odigraju. Nekada nisi imao baš toliko mogućnosti, već si uglavnom igrao servis volej, slajs – i posebno na podlogama kao što je trava. Retko ko je ostajao nazad. Prvi je bio Borg koji je bazirao svoju igru na osnovnoj liniji, ali je i on išao na mrežu. Danas je to retkost. Kada imate igrače poput Tompsona, sa kojim sam igrao u drugom kolu – koji ide na mrežu i na prvi i na drugi servis – to ume da bude nezgodno za nas koji nismo navikli da igramo sa takvim protivnicima.
Riterni svih nas su dosta bolji, tako da za igrače koji igraju servis volej nije jednostavno da na servis idu napred. Ima dosta faktora koji utiču na debatu o tome koliko je tenis napredovao, ko zaslužuje da bude izdvojen po svojim uspesima i dostignućima. Svako ima svoje mišljenje, izjašnjava se – i ako se gleda iz druge i šire perspektive – mislim da je dobro za tenis da se o tome što više razgovora. Po meni je prirodno da ljude interesuje ko je najbolji, najuspešniji – jer i mi kao ambasadori našeg sporta suštinski želimo da privučemo što više poklonika i njihovu pažnju. Ako ta debata kreira takve rezultate – ja je svakako podržavam”, objašnjava svoj stav Novak.
A u kojoj eri tenisa – osim ove njihove “zlatne” – Novak sebe vidi?
“Dobro pitanje. Sampras mi je bio idol iz detinjstva, i žao mi je što nisam imao priliku sa igram sa njim. On me je inspirisao da uzmem reket u ruke i igram tenis. Sa Agasijem sam igrao jednu egzibiciju ovde pred Vimbldon. Poželeo bih da budem u toj nekoj eri sa njima, kao i sa “ludim” Goranom (smeh). Svaka era ima svoje velikane – kao što je na primer bilo rivalstvo Borga i Mekinroa. A koliko bi sjajno bilo igrati noćnu sesiju sa Džimijem Konorsom u Njujorku !? On nije izgubio možda nijedan meč u tom terminu, a kako je dobro igrao i kako je fenomenalna umela da bude ta atmosfera…Ipak, zahvalan sam što sam deo ove ere, uz moja tri najveća rivala koji su dosta doprineli uspehu koji sam postigao”, odgovara nam inspirisano Novak.
Kurir sport
NE PROPUSTITE
